Bora Đorđević je bio vrhunski pesnik, a to potvrđuju i stihovi koje je pisao za pojedine narodne pesme za svoje kolege. Do kraja života je umeo da sastavi najlepše rime, a poslednju želju pretočio je upravo kroz stihove.
Ubedljivo najbolje je umeo da rečima nacrta stanje nas samih. Ovo su neki njegovi vanvremenski stihovi:
- Molim te, brzo isprazni čašu, znam da te čeka pa zato kreni.. Muzika svira pesmu našu, nemoj da brineš o meni..
- I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi, da ću prestati da se sećam, ovo je poslednja pesma o tebi.
- Idi sad, nemoj da budeš sa mnom, ne čekaj - bolje idi što pre.. Teško je, u mome svetu tamnom, teško je kad se izgubi sve..
- Ravnodušan prema plaču, i konačno sasvim sam, obožavam ilovaču, ne može mi ništa šljam!
Foto: preentscreen/Youtube
(Stil/Srbija danas)
O Bože, daj mi crni mercedes jer to je čudo nad čudima, lepo je nekažnjeno voziti po cveću i ljudima.