Imao sam 40 kad su mi u bolnici rekli da izgledam kao da imam 50: Evo zašto je infarkt najolja stvar koja mi se desila

Bila je jesen 2006. godine, nekoliko meseci pre nego što sam oženio svoju ženu Rišiku. Bila je u poseti Kanadi nedelju dana, uzimajući malo slobodnog vremena od letenja između Nemačke i Indije zbog posla stjuardese u Lufthanzi.

U subotu popodne u oktobru, otišli ​​smo da pogledamo užasan indijski film, "Umrao Jaan". Počelo je malo da me pecka leva ruka, a pošto je film ionako bio dosadan, odlučio sam da se na brzinu prošetam praznim salama bioskopa. Bol se stalno pogoršavao, i dok sam se vratio u film, nagnuo sam se ka Rišiki i rekao: "Ovaj film je užasan. Moramo da idemo." Mora da je videla nešto na mom licu jer se nije protivila i brzo smo krenuli ka parkingu.

Upalio sam auto i krenuli smo u centar grada do mog stana. Ruka me je sada manje bolela i samo sam želeo da se vratim kući. Međutim, nakon nekoliko minuta vožnje, počeosam da osećam mučninu, a Rišika me je upitala:"„Jesi li dobro? Izgledaš malo bledo."

Ubedio sam je da sam dobro, ali nekoliko minuta kasnije zaustavio sam auto na strani prometnog autoputa, osećajući potrebu da povratim. Hladan noćni vazduh me je malo smirio, pa sam pregazio zaštitnu ogradu da legnem na prljavo tlo, osećajući da se mučnina vraća, ali misleći da će nestati ako mogu samo da ležim tamo nekoliko minuta. Rišika je izašala iz auta i stao iznad mene, zabrinuto pitajući: "Sanjai, šta nije u redu?"

"Daj mi samo minut. Biću dobro", rekao sam, čak i kada je moj mozak počeo da obrađuje činjenicu da pokazujem sve znake srčanog udara.

Dok sam ležao, želeo sam da zaspim, pa sam zatvorio oči i počeo da plutam, ali onda sam zamislio Rišiku - kako stoji na putu ne znajući šta da radi, u nepoznatoj zemlji, sa svojim budućim mužem izvaljen na tlu — i oči su mi se naglo otvorile.

Pomislio sam u sebi: "O, ne, umreću dok moja verenica gleda", i podigao sam se, vratio se za volan i rekao joj: "Mislim da bih mogao imati srčani udar. Na putu do mog stana je bolnica. Zaustavićemo se i videti šta će reći."

Dok sam stavljao auto u brzinu, glava mi je počela da se razbistri i mučnina je nestala. Pažljivo sam se odvezao do bolnice, samo nekoliko minuta od mog stana.

Napomena za čitaoce: voziti se u bolnicu dok imate srčani udar je užasna ideja. Da nisam imao srčani udar u to vreme, znao bih to.

Moj bliski prijatelj je nekoliko godina ranije završio specijalizaciju iz kardiologije, tako da sam bio upoznat sa lokacijom zgrade. Dok smo stigli tamo, osećao sam se znatno bolje i odlučio sam da parkiram u garaži preko puta bolnice, a ne da ulazim u hitnu pomoć. Nisam želeo da se osećam kao idiot ako se ispostavi da sam samo žrtva lošeg sendviča sa majonezom i preaktivne mašte.

Brzo su me stavili na krevet, spojili na nekoliko mašina idali mi infuziju; zatim su uzeli uzorke krvi. Navikao sam da čekam nekoliko sati na lečenje u hitnim slučajevima, a brz odgovor me je iznenadio.

"Nisi dobro. Upravo si imaoinfarkt miokarda. Zatim je dodao: "Imao si srčani udar."

Dok su me odvezli iz sobe za tretman na oporavak zatvorenih očiju, čuo sam medicinsku sestru kako govori: "Upravo je imao srčani udar? Izgleda prilično dobro za pedeset." Druga medicinska sestra je rekla: "To je zato što ima četrdeset."

Sledećeg jutra me je posetio doktor i rekao: "Bićeš dobro. Bio je to manji srčani udar. U stvari, praktično nije bilo oštećenja srca, a brza primena razređivača krvi je rastvorila ugrušak. Moraćemo da stavimo stent da bi oštećena arterija ostala otvorena, ali osim toga. Kako si uspeo da prepoznaš simptome i tako brzo stigneš u bolnicu?"

Dok sam leđao u krevetu, bilo mi je đao mene, ali i Riške. Rekao sam joj da ne mora da ulazi sa mnom u brak.

Bio sam ludo zaljubljen, ali nisam želeo da se oseća zarobljeno, pogotovo zato što sam bio 11 godina stariji od nje i izgleda da sam lošeg zdravlja. Oči su joj zablistale kada je odgovorila: "Ne budi smešan", i nikada neću saznati šta joj je zaista prošlo kroz glavu, ali je na moju večnu korist što je odlučila da uđe u brak.

Zbog toga je srčani udar najbolja stvar koja mi se ikada dogodila.

Testovi koje su sproveli u vreme mog srčanog udara otkrili su da sam imao urođeni problem sa načinom na koji su arterije do mog srca izgrađene, povrh uobičajene južnoazijske sklonosti da imam visok holesterol i dijabetes, uprkos tome što je moja težina prilično prosečna .

Da sam uradio angiogram svog srca kada sam imao 20 godina, svaki kardiolog bi me stavio na statine da bih odmah smanjio holesterol. I od tada su mi rekli da, ako vaš stomak i džepna knjižica to mogu da podnesu, svako sa čak i manjim rizikom od dijabetesa (tj. bilo koji Južnoazijski državljanin stariji od 30 godina) treba da uzima metformin, lek koji čini vaše telo osetljivijim na insulin.

To znači da da sam preduzeo odgovarajuće mere predostrožnosti, nikada ne bih imao srčani udar, ali pošto me onaj koji jesam nije ubio, mogao sam da preduzmem sve odgovarajuće mere predostrožnosti da sprečim drugi.

Pored medicinskih mera predostrožnosti, ovih dana više spavam, meditiram, bavim se jogom i vodim dnevnik. Smanjenje stresa, zajedno sa redovnim vežbanjem i boljom ishranom, doveli su me do najboljeg zdravlja u mom životu.

Bonus video: