Tvrdila je da nema bolje isceliteljke i da oživljava mrtve: Umrla je od bolesti koju je najviše lečila

Eugenia Džuna Davitašvili, isceliteljka koja je tvrdila da može produžiti život na stotinu godina, "ruska Vanga", umrla je u 65. godini, dokazavši još jednom tačnost poslovice kako "niko nije prorok u vlastitom selu".

Nakon sinovljeve smrti 2001. godine, živela je u potpunoj izolaciji, povučena od sveta. Postala je pustinjak, iako su je opsedale hiljade ljudi koji su od nje tražili rešenje, isceljenje ili pomoć kad bi sve drugo zakazalo.

Mnogima je pomogla. Kažu da je imala najčudesnije ruke sveta - lečila je teške bolesti, one koje klinike, instituti i medicinski zavodi nisu mogli rešiti.

Bila je, kažu ruski mediji, "žena legenda". U zadnjih nekoliko godina u istoriji Rusije vrlo je teško naći nekoga čija biografija tako povezuje stvarnost i mitove.

Lečila je Marčela Mastroianija, Roberta De Nira, slikara Ilju Glazunova, vojsku kremaljskih moćnika, ali sebi nije mogla, ili nije htela, pomoći.

"Džuna je bila u principu dobar prijatelj," kaže Drago Plečko, koji je Džunu dobro poznavao i družio se s njom.

"Džuna je bila pop zvezda. Stalno me je pozivala da sa porodicom dođem u njen stan u Moskvi gde je živela sa decom. Obožavala je zapadnjačke modne trendove pa je time tada u Moskvi odudarala od opšteg pravca, a u nas je šoping bio obavezan. Znala je menjati raspoloženje, pogotovo kad su novinari postavljali neugodna pitanja. Nije joj bilo strano ni da "zaglavi" u baru. Volela je tada disko muziku pa je znala direktno iz diskaća produžiti u svoju ordinaciju i tamo tretirati ljude. Uživala je nenormalno veliku slavu jer je u sovjetskom komunizmu bila jedina osoba o kojoj su mediji smeli govoriti na pozitivan način. Bila je ravna bilo kojoj današnjoj rok zvezdi. Njena popularnost je bila enormna," govori Drago Plečko.

Džuna je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka postala planetarno popularna. Postala je lični guru niza sovjetskih moćnika, a to je bilo čudo samo po sebi. Komunisti, naime, nisu imali visoko mišljenje o parapsihologiji i nadnaravnim moćima jer nadnaravni svet nisu priznavali kao takav, ali su Džunu, u trenucima iskušenja, zvali da ih isceljuje pa je stekla reputaciju “ženskog Rasputina”.

Umrla je baš zbog one tegobe koju je sama najčešće otklanjala drugima.

Otišla kod gatare iz hira: Umesto sreće, predskazala joj veliku bol!

"Dva dana je bila u komi. Otišla je u obližnju prodavnicu da kupi hranu i pala je u komu, pa je hitna pomoć odvezla u kliniku, ali nije joj bilo pomoći. Imala je problema sa cirkulacijom," rekao je njen prijatelj, glumac Stanislav Sadlaski.

Iako socijalistički moćnici službeno nisu verovali u bilo kakve natprirodne pojave, Džuna je bila izuzetak. Naročito je isceljivala i Brežnjeva.

Drago Plečko kaže: "Oživila je vođu Rusije. Meni je već tada u hotelu Metropol poverila da tretira mnoge komunističke moćnike, a tada je među njima već bio i Brežnjev. Priznala mi je da on baš nije bio neki fan bioenergije, ali je uvek bio sa njom ljubazan i nasmejan te je pristajao na tretmane. Ja sam je "bockao" i ispričao joj onaj čuveni vic o egipatskom predsedniku Naseru. On je umro odmah nakon povratka iz Moskve, a neko je komentarisao: "Nije ni čudno kad je zadnja operacija nad njime izvršena srpom i čekićem".

"Smejala se od srca..."

"Nije bila komunista u onom pravom smislu reči, ali su joj te veze osiguravale razne povlastice. Meni je vrlo ozbiljno tvrdila da je zaista Brežnjevu produžila život!

Leonid Brežnjev je nakon njenih tretmana poživeo do 75. godine. Osim Brežnjeva, klijent joj je bio i Eduard Ševarnadze, ruski ministar vanjskih poslova, podreklom Gruzijac, koji je nakon raspada SSSR-a postao gruzijski državnik.

Njen moskovski stan je bio neka vrsta prestižnog društvenog salona. U njega su, kažu svedoci, stizale luksuzne limuzine, a na jedno venčanje njenog prijatelja u središtu Moskve došli su gotovo svi članovi tadašnjeg Politbiroa.

Bio je to vrhunac profesionalne karijere jedne devojčice koja je odrasla u vrlo skromnim uslovima."

Džuna je još kao devojčica primetila da ima nadnaravne sposobnosti koje je vremenom počela koristiti za lečenje ljudi i životinja.

Počelo je slučajno. Imala je malo dete koje je dobilo temperaturu od 42 stepena i nisu je mogli skinuti. Naginjala se nad detetom i molila tako što je držala ruke ispružene ispred sebe. Bila je to klasična molitva. Odjednom je dete prestalo plakati pa je potom zaspalo. Nakon dva sata temperatura je nestala. To se ubrzo pročulo i ljudi su počeli dolaziti kod nje.

"Mnogi su opisivali vrućinu koju osećaju po telu, trnce... Počela je dlanovima kružiti oko glava ljudi i videla je efekte. Tako je razvila, umesto polaganja ruku, beskontaktnu terapiju koja je nazvana bioenergijom," kaže Drago Plečko.

U Tbilisiju je završila studije medicine na radničkom univerzitetu kako bi se mogla baviti doktorskim pozivom. Početkom 80-ih godina 20. veka postala je svetski poznata, dosežući vrhunac slave nakon Međunarodnog kongresa parapsiholoških pojava u Tbilisiju.

Nakon nekoliko godina preselila se u Moskvu gde je učestvovala na mnogim znanstvenim eksperimentima na polju bioloških polja i njihovog uticaju na ljudsko telo, koji su pokazali izvanredne rezultate.

Džuna je bila nosioc priznanja za medicinski rad "Albert Schweitzer" i mnogih drugih nagrada.

Žene koja je radila sa njom navela je kako je Džuna pravila čuda:

"Mrdala je udaljene predmete! Džuna je najpoznatija bioenergetičarka u svetu i javnosti su poznate nadnaravne stvari koje je ona mogla raditi. Najbanalniji je, recimo, primer transformacije pupoljka u ružu. Njoj je bilo potrebno samo nekoliko trenutaka da od pupoljka u bilo koje doba dana, noći ili godine napravi ružu. Sve je to sušta priroda, energija koja pokreće svet i nas same," navela je ova žena i dodala da je Džuna imala zadivljujuću sposobnost dijagnostikovanja i skeniranja bolesti u čovečjem organizmu.

Bonus video: