Tihomiru Stanić porodica nije branila da pije: "U jednom danu se vozim jahtom, privatnim avionom i busom bez klime"

Glumac Tihomir Stanić otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj borbi s alkoholom. Priznao je da je mnogo pio i verovao da je to vrlina, pogrešno povezujući konzumiranje alkohola s glumačkom profesijom zbog uticaja velikih glumaca koje je voleo. U njegovoj porodici niko ga nije odvraćao od alkohola, već su ga savetovali da pije umereno, ali Stanić sada smatra da je alkohol otrov koji uništava mozak i porodice.

Kad je prestao piti, uvideo je da je alkohol zlo, slično kao droga, koja je toliko uticala na njega da je postao zavistan. Kada je shvatio da može živeti bez alkohola, otkrio je da je sposoban da postigne mnoge stvari koje je pre smatrao nemogućim.

- Pio sam mnogo. Voleo sam da pijem, ali sam prestao. Snagom svog karaktera i volje sam prestao. Dok sam pio, mislio sam da je to vrlina, to je pogrešno vaspitanje. Svi veliki glumci koje sam voleo su pili, pa sam mislio da se tako postaje glumac. Nema veze nikakve - kazao je on.

- U mojoj porodici meni nikad niko nije rekao da ne pijem, već da ne pijem toliko. Kao da je piće nešto dobro u malim količinama, ali nije dobro. To je otrov, zamuti mozak, uništava porodice, to je zlo - rekao je glumac.

- Sad ja ovo kad kažem, moji će drugovi reći da sam se našao ja koji sam toliko popio da pričam. To je zlo, kao što uništava droga. Pošto je to uzelo maha, ja već nisam mogao da funkcionišem ako ne popijem, prsti su mi se kočili, postala je moja fiziološka potreba. Kada sam shvatio da mogu bez toga, onda sam video da mogu mnoge stvari da uradim za koje sam na prvi pogled rekao da nisu moguće - dodao je Stanić.

- Jedna doktorka mi je rekla dok mi je gledala zenicu oka da imam tip oka koji je izumreo i da ja mogu da pomeram planine. Poverovao sam u to. Moja ćerkica, koja je prisustvovala tom pregledu, me je pitala da li ne vidim da me ona muva. Znate kako, kad čovek čuje lepe stvari sklon je brže da poveruje u to, nego kad sluša ružne - zaključio je Tihomir za "Kurir".

Njegova majka, Grana, pričala je da je, kada ga je rodila 17. novembra 1960. godine, sanjala cveće. Nedavno je preminula, a čini se da je njena misija na ovom svetu bila da svojoj deci omogući lep život i osećaj sigurnosti. Uvek su bili zaštićeni. Imala je razumevanja za mnoge greške koje su pravili njegov otac Nedeljko i on. Ponekad i danas oseća kao da živi pod njenom zaštitom, kao u filmu "Trumanov šou". Taj osećaj sigurnosti, sreće i blagostanja, čak i u teškim trenucima, nikada ga nije napustio. Svet mu i dalje deluje predivno.

Gluma je ušla u njegov život još dok je bio dete. Već sa tri godine recitovao je "Herojevu majku" Branka Ćopića. Njegov otac organizovao je priredbe, a majka, iako trgovac po profesiji, igrala je u seoskim predstavama, čak i dok je bila trudna s njim. Od malena se znalo da će postati glumac.

Njegova majka, Grana, pričala je da je, kada ga je rodila 17. novembra 1960. godine, sanjala cveće. Nedavno je preminula, a čini se da je njena misija na ovom svetu bila da svojoj deci omogući lep život i osećaj sigurnosti. Uvek su bili zaštićeni. Imala je razumevanja za mnoge greške koje su pravili njegov otac Nedeljko i on. Ponekad i danas oseća kao da živi pod njenom zaštitom, kao u filmu "Trumanov šou". Taj osećaj sigurnosti, sreće i blagostanja, čak i u teškim trenucima, nikada ga nije napustio. Svet mu i dalje deluje predivno.

Gluma je ušla u njegov život još dok je bio dete. Već sa tri godine recitovao je "Herojevu majku" Branka Ćopića. Njegov otac organizovao je priredbe, a majka, iako trgovac po profesiji, igrala je u seoskim predstavama, čak i dok je bila trudna s njim. Od malena se znalo da će postati glumac.

Počeci u poslu

Tihomir Stanić prisetio se kako je započeo karijeru kao statista, pa zatim dobijao sve veće uloge, ali jedna od najtraumatičnijih situacija desila se kada je samo deset dana pre premijere morao da uskoči u predstavu "Glorija" sa Svetlanom Bojković. Tada, zbog treme, nije dobio aplauz i izgubio je sluh na sceni, ali su mu kolege aplaudirale, što ga je podsetilo koliko publika voli glumce i oprašta greške.

Kasnije, u novom pozorištu Teatrijumu, Stanić se suočio sa strahom od lošeg izvođenja, ali je shvatio da je važno šta o njemu misle najbliži, a ne popularnost. Nakon dugogodišnjeg rada u pozorištu, dobio je ulogu kralja Aleksandra, iako nikada nije smatrao da je televizija njegov pravac. Igrao je u mnogim serijama, a njegova uloga u seriji "Ubice mog oca" bila mu je posebno značajna.

Stanić se takođe osvrnuo na svoj rad na filmu "Dara iz Jasenovca," gde je sarađivao s Predragom Antonijevićem i Natašom Drakulić, oslobađajući se time lične traume. On danas radi na obnavljanju pozorišta Teatrijum, nastojeći da Beograd ostane otvoren grad s pozorištem koje podržava mlade talente i kulturne projekte.

Porodica

Tihomir Stanić ima dve ćerke, Milenu i Sofiju Nađu, koje su posvećene solidarnom radu i žive u Srbiji, bez namere da se presele u inostranstvo. Starija ćerka je diplomirala filozofiju, dok mlađa pohađa srednju školu. Obe su aktivne u solidarnoj kuhinji, a Stanić često ističe koliko i on sam uči od njih. Smatra da je važno slušati svoju decu, jer su ona pametnija od nas, i da ne treba insistirati na normama iz prošlosti, jer je to štetno za društvo.

Stanić gaji posebno prijateljstvo sa Filipom i Madlenom Cepter, ističući njihovu podršku umetnosti i pozorištu, kao i pomoć koju su mu pružili u teškim trenucima. Ovo poznanstvo se razvilo u dugogodišnje prijateljstvo koje mu otvara nove horizonte.

Iako ga pandemija nije uplašila, Stanić se odgovorno ponaša prema epidemiološkim merama i bio je među prvima koji su se vakcinisali, pozivajući i druge da to učine. Svoj život danas vidi mirnim, a za deset godina sebe zamišlja na filmskom setu. Pomiren je s tim da će ostati glumac, uživajući u raznovrsnosti svojih uloga, bilo da su to prevaranti iz predgrađa ili tragični kraljevi. Smatra da ono što nije ostvario nema potrebe da se spominje.

Borba sa porokom

Tihomir Stanić iskreno je govorio o svojoj borbi sa alkoholizmom, opisujući kako je uspeo da prevaziđe ovu zavisnost. Priznao je da je godinama mnogo pio, verujući da je to deo glumačkog sveta, budući da su mnogi glumci koje je voleo takođe bili skloni alkoholu. Međutim, snagom svog karaktera i volje, odlučio je da prestane. Kada je uvideo koliko liči na svoju majku, ne samo fizički već i po snazi karaktera, doneo je odluku da zauvek ostavi alkohol. Istakao je da alkohol nije vrlina, već otrov koji zamagljuje um, uništava porodice i odnose, te da je sretan što je uspeo da se oslobodi tog tereta.

U porodici mu nikada nisu rekli da ne pije, već samo da pazi koliko pije, što je odraz pogrešnog vaspitanja i uticaja okoline. Danas se osvrće na tu borbu sa ponosom, jer je uspeo da savlada nešto što mu je postalo fiziološka potreba. Kako kaže, taj uspeh mu je dao veru da može savladati bilo koji izazov u životu.

Stanić je istakao i da prošlost ne vredi previše analizirati, jer je završena i ne može se promeniti. Svojim ulogama daje dublji smisao i trudi se da razume svaku, jer tek tada tekstovi dolaze sami od sebe. Za njega, gluma je poput sporta – pamte se postignuti golovi, dok promašaji brzo blede kada se uspeh ostvari.

Na kraju, sa osmehom se osvrnuo na svoju majku, koja je bila njegov najverniji čitalac i sakupljala je sve njegove intervjue u jednu svesku. Iako je često pravio greške i poverovao pogrešnim ljudima, veru u ljude nikada nije izgubio. Za njega, greške su deo života, a vera u druge neprocenjiva vrednost.