Preterano zdrav život razara čoveka, postaje sve bolesnji zbog 1 stvari: Švajcarski psiholog sve objasnio u 1 rečenici

U današnje moderno vreme nikad se više ne priča o zdravom životu, a ljudi su sve bolesniji. Posebno se omladila suočava veoma rano i to za ozbiljnim zdravstvenim problemima, te su insulinska rezistencija ili neki oblici autoimunog oboljenja postali sve češći kod njih. Sa druge strane, psihičke bolesti naročito nakon pandemije, doživeli su zabrinjavajuću ekspanziju.

Karl Gustav Jung veoma jednostavno je objasnio kako, zapravo, preterano zdrav način života može doneti više štete nego koristi i šta se krije iz toga:

"Mentalno nezdravi ljudi su obično fanatici zdravog načina života. Stalno traže pravu hranu i piće, ne puše i ne piju vino, ne treba im mnogo soli i opsednuti su vitaminima. Uvek "jure" za novim naronim lekovima, ali nikad potpuno zdravi. U stvari, grešnik se obično oseća bolje od pravednika, jer korov uvek cveta gušće od pšenice. Svi genijalni ljudi se žale na ovo. Oni koji brinu o sebi uvek su bolni. Ova neverovatna strast, na primer, ispijanjem vode, potiče iz stalnog straha u njima, recimo od smrti.Nešto duboko u njima kaže: "Gospode, ne dozvoli da umrem, još nisam živeo", govorio je Karl Gustav Jung, smatrajići da kada vlada haos u našoj glavi, psihi, mislima, veoma je teško voditi normalan život.

Ortoreksija - dijagnoza modernog društva

"Ortoreksija je fiksacija na unos zdrave hrane sa ciljem da se izbegne bolest“. Najčešće započinje bezazleno, kao želja da se unapredi ishrana, navike u ishrani ili opšte zdravstveno stanje. Još uvek se razmatra da li je treba klasifikovati kao mentalnu bolest, zavisnost ili ekstremni stil ishrane. Danas se smatra da ortoreksija obuhvata fanatične navike u ishrani, ali takođe i ekscesivnu fizičku aktivnost koja je sa time povezana. U skladu sa ranim Bretmanovim opisom, u naučnim istraživanjima se kao glavno obeležje ortoreksije navodi opsednutost hranom i ishranom", objašnjava profesor dr Sonja Radaković i istče:

"Pojačano interesovanje za zdravu ishranu povezano je sa porastom svesti ljudi o zdravim stilovima života, odnosno pojavom takozvanog „heltizma“ (engl. healthism). „Heltizam“ polako postaje dominantna ideologija u savremenom razvijenom zapadnom društvu, a obuhvata promociju zdravlja i zdravog života, naročito u javnim medijima. Ova ideologija kao elemente i obeležja dobrog zdravlja nameće privlačno i mladoliko telo, zdrave navike u ishrani i redovno vežbanje. „Heltizam“ se takođe povezuje i sa diskursom savremene konzumentske kulture, gde vitko telo odražava zdravlje, ali takođe predstavlja i simbol uspešnog života, dok se gojazne osobe doživljavaju kao lenje, emotivno nestabilne i neprivlačne."

Pošto ortoreksija još nije svrstana u bolesti, lečenje nije definisano postojećim vodičima. Poremećaj je svakako u mentalnoj sferi, tako da je psihijatar taj kome ove osobe treba da se obrate, ukoliko uvide svoj problem.

Kako prepoznati ortoreksiju?

Osobe koje pokazuju crte ortoreksije najčešće se strogo pridržavaju programa ishrane, jedu češće i manje obroke, troše enormno mnogo vremena na izračunavanje energetske vrednosti, sadržaja vitamina i minerala u hrani, pažljivo čitaju deklaracije, procenjuju sadržaj „trans“ masti, pripremaju hranu na poseban način (često konzumiraju sirove namirnice) i po nekoliko sati dnevno analiziraju sopstvenu ishranu. Odbijanje hrane prilikom izlaska u restorane, prilikom porodičnih i drugih društvenih okupljanja, nošenje sopstvenog obroka za tu svrhu i slično, dovodi ove osobe u situaciju da budu socijalno izolovane i odbačene od okoline.