Psiholozi otkrili kojih 6 fraza otkrivaju osobu sa traumama iz detinjstva: Kad čujete ovo znaćete njihovo značenje
Neki su imali srećno detinjstvo, neki malo manje, a neki nisu ni svesn da vuku traue upravo iz tog doba života, ove rečenice to mogu da otkriju
Izvor: Milica Krajnović
Naizgled obične fraze koje se svakodnevno koriste mogu da ukažu na to da osoba nije imala mirno i srećno detinjstvo.
Naime prema mišljenju psihologa način na koji se izražavamo posledica je vaspitanja. To znači da neke fraze koje koristimo mogu otkriti da smo u detinjstvu doživeli psihološku traumu.
Ovih 6 rečenica su jasan znak i pokazatelj toga:
„Ja mislim“
Kada čovek kaže „mislim“, to znači da sumnja u svoj sud i da se plaši da ne uradi nešto pogrešno. Takođe, ovaj izraz se nesvesno koristi kao pripremljena odbrana od mogućeg napada drugih ljudi.
Ove reči najčešće koriste oni koji su se u detinjstvu suočili sa kritikama, poniženjima i uvredama od strane roditelja.
„Prosto se desilo“
Prema mišljenju psihologa, rečenica „prosto se desilo” je najlakši način da neko skine odgovornost.
Ove reči ukazuju na to da se osoba oseća nemoćno i da ne kontroliše situaciju u kojoj se našla.
Dva su razloga zašto odrasla osoba često ponavlja oveu frazu: prvi je strah od kazne, a drugi je prezaštićenost u detinjstvu.
„To je samo moje mišljenje“
Ova fraza se može koristiti u dva konteksta. Ponekad osoba želi da stavi do znanja da svoje mišljenje ne smatra važnim, a ponekad, ako se hladno kaže, to pokazuje da osoba misli da je posebna.
Druga opcija se formira kod dece prezaštićenih roditelja, dok je prva karakteristična za osobe čiji se stavovi ignorišu ili obezvređuje“, kaže terapeut Natalija Superfin.
„Ne obraćaj pažnju“
Psiholozi ističu da ovu frazu koriste ljudi koji su navikli da potiskuju svoje potrebe i emocije, prenosi Index.hr.
Superfin tvrdi da ljudi koji su traumatizovani ne samo da kriju svoje emocije, već gotovo nikada ne traže pomoć na poslu, čak i ako im je potrebna.
„Ja sam kriv“
Prema mišljenju psihologa Ani Tkač, oni koji su u detinjstvu imali ulogu žrtve, najčešće dobrovoljno krive sebe. Još jedan znak takve traume je strah od preuzimanja odgovornosti.
Nekome ko se uvek oseća krivim lakše je da se odmah proglasi krivim za sve i izvini.
„Ovo može da zvuči glupo“
Psiholozi smatraju da na ovaj način čovek pokušava da spreči potencijalno poniženje koje je često doživljavao u detinjstvu.
Strah od ismevanja zbog sopstvenih ideja može proizaći iz činjenice da su u detinjstvu bilo kakve ideje deteta nailazile na podsmeh i poniženje.
„Ako se roditelji često smeju dečjim idejama, neshvataju ih ozbiljno, obezvređuju ili kažu: ‘To je glupo’, tada dete razvija naviku da unapred veruje da će biti omalovaženo“, ističe Superfin.
Stil /n1info.rs
Bonus video: