3 najšokantnija ljubavna običaja u plemenima: Zet se ponaša kao snaša, 5 puta dnevno vode ljubav, a tašta je glavna

Pleme Tuarezi imaju običaj da glorifikuju ženu, što je za nas koji smo odrasli u sredini gde muškarac ima glavnu reč - veoma neobično. Bušmani su jedno od najpoznatijih plemena, a njihov ljubavni život više je nego šokantan, dok plemena u Indiji i dan danas žive toliko primitivno da Evropljati to ne mogu ni da zamisle.

Donosimo vam običaje 3 najšokantnija plemena:

Pleme Tuarezi

Tuareze zovu još i "plavim ljudima" zbog odeće u jarko plavoj boji koju nose. Zanimljivo je to što kod njih muškarac ima ulogu onu koju su kod nas imale žene u 19. veku. Muškarci pokrivaju lice, nemaju pravo glasa, a glavnu reč ima žena kod koje je sav imetak.

Pre nego što se pripadnica ovog plemena uda, može da menja partnere i živi prema istim pravilima i slobodama kao i muškarci. Takođe, žene ne nose velove, dok ih muškarci nose, i to tirkizno plave, po čemu je ovaj narod i dobio ime. Zašto je to tako? Zbog toga jer je po njima žena toliko lepa da je greh da pokriva lice.

Žene takođe mogu da se razvedu, a nakon razvoda, zadržavaju svoju imovinu. Kult matrijarthata toliko je jak da se zet ne usuđuje da u istoj sobi podeli obrok sa taštom. Tačnije, sramno je da muškarac jede u prostoriji sa bilo kojom ženom sa kojom nema intimne odnose, a vrhunac bezobrazluka bio bi da podeli obrok sa taštom.

Seksualne slobode u ovom narodu su velike - muškarac može da uđe u ženinu kuću, ali na sporedni ulaz. Provodi noć sa ženom, dok se ostatak porodice pravi da to ne primećuje. Žena može da bira koliko će partnera primiti u kuću i kada će ih primiti.

Zbog ovih sloboda se žene ovog naroda udaju kasnije u odnosu na ostatak muslimanskog sveta - negde oko 20. godine, prenosi Žena.

Pleme Bušmani

Sve što imaju, nose na svojim leđima, a kućice naprave za dan. Njihov način života se nije uopšte promenio od nastanka, te i dalje žive u plemenskim zajednicama koje se dele na lovce i sakupljače.

Bušmani su šamanisti. Kod njih postoji vera u spiritualno biće - Kagen, on je stvaralac mnogih stvari i junak brojnih mitova, označava bogomoljku.

Eland (Taurotragus) je njihova najsvetija životinja. Savremeni Bušmani veruju u dva boga, jedan živi na istoku, a drugi na zapadu, takođe kao i južni Bušmani veruju u duhove mrtvih, ali obožavanje predaka nije prisutno.

Jezik Bušmana pripada kojsanskoj grupi. Neobičan je zbog svojih „klik“ glasova koji zvuče poput pucketanja jezikom.

Vatra i vesele cigare

Tradicionalni metod paljenja vatre je s dva štapića. Tvrđi štapić drži se među dlanovima i brzo okreće u rupi udubljenoj u mekšem komadu štapića koji se pridržava stopalima. Suvo lišće ili trava služi kao potpala koja će lako planuti.

Obično je koriste kako bi pušili punku punku, halucinogenu biljku koja je nekoliko puta jača od marihuane. Ovaj ritual predstavlja deo njihove tradicije.

Biljku nalaze tokom kišne sezone, a tokom sušne sezone koriste slukupi.

- Puše svaki dan, tokom cele godine i to čak 5 puta dnevno. Razlog tolikog pušenja je verovanje da se tako opuštaju, ali i da imaju više snage za lov i druge aktivnosti - pričao je Andrej Maričić, koji je proveo nekoliko dana sanjim

Vođenje ljubavi i veze u plemenu

Bušmanima je se*s vrlo bitna stavka svakodnevnog života.

- Malo je više bitna, nego kod većine ljudi, vode ljubav po nekoliko puta tokom danas i tako cele godine. Nemaju gde, nego u svojim kolibama, gde svi spavaju na podu. Tako se oslobađaju stresam zbog toga su stalno nasmejani i opušteni.

Vrlo je zanimljiva i priča o vezama u plemenu.

- Svaki muškarac može da ima jednu ženu i ona je samo njegova. Nakon nekog perioda života i dece, parovi se jednostavno zamene. Jedni drugima daju žene i sve ispočetka, bez ikakve ljubomore. Deca ostaju sa majkom koja ide kod novog muškarca. A njemu će u narednim godinama rađati opet decu. Sva ta deca imaju zajedničke majke i cela zajednica brine o njihovom vaspitanju, kao jedna velika porodica. A zamena partnerki može da bude i sa nekom drugom grupom, što je dobro, jer se izbegavaju genetski problemi prilikom sklapanja braka sa rođacima unutar iste zajednice - objašnjava Andrej.

Sa druge strane, mlade devojke ili momci mogu da odu u drugu grupu i da upoznaju budućeg partnera, živeći sa njim mesec dana. Nakon tog perioda, ako se svide jedno drugome, vraćaju se u matično pleme, gde nastavljaju život zajedno.

Indijska plemena

Postoje neki zabavni rituali koji prevladavaju među Indijancima, kao što je "Dhinga Gavar" u Rajastanu, gde žene nose vlastite paradne kostime, ili "Juta Churai Rasam" na venčanjima, gde mlada strana uzima mladoženjinu obuću kao taoce i pušta ih samo uz lepu otkupninu. Postoji još mnogo takvih prijatnih običaja i rituala.

Ugovoreni brak

Dok je svet napuštao praksu ugovorenih brakova u 18. veku, Indija je ostala čvrsta u svojoj tradiciji. Naizgled jednostavno, umesto da pojedinci sami biraju svoje životne partnere, drugi to rade umesto njih - roditelji, dalji rođaci, prijatelji rođaka, i tako dalje. To nije teško razumeti, ali može biti teško prihvatiti. Dok ljudi postepeno menjaju svoje predstave o braku, za neke porodice izbor sopstvenog partnera smatra se šokantnim činom, posebno ako je reč o devojci.

Klasa, religija, plemenska pripadnost, horoskop i slični faktori često igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Na osnovu ovih kriterijuma, treća strana, obično porodica ili posrednik, će vam sigurno naći savršenog partnera. Zašto se brinuti ako se mentaliteti i interesovanja ne poklapaju, ako ne delite zajedničke vrednosti i ne možete da razgovarate s partnerom do kraja života? Ovo je često pitanje koje se postavlja u savremenom indijskom društvu, gde se stariji običaji i tradicije suočavaju s promenama u društvenim normama i vrednostima.

Posebna pažnja se posvećuje tome da se osigura da se osoba uda ili oženi unutar svoje kaste, zajednice, religije i društvenog statusa. Iako je rigidnost u vezi s ovim aspektima braka uveliko smanjena tokom vremena, mnoge zajednice ili porodice i dalje ostaju izuzetno stroge po pitanju ovih faktora. Pored braka, postoji mnogo drugih stvari oko kojih su roditelji i zajednice strogi, kao što su izbor odeće, s kim se sme razgovarati, i tako dalje.

Dečji brak

U Indiji je zakonska dob za udaju žene postavljena na 18 godina, dok je za muškarce ta dob 21 godina. Međutim, i pored zakonskih ograničenja, šokantni rituali i prakse u vezi sa brakom i dalje se praktikuju, posebno u ruralnim zajednicama širom zemlje.

Dečji brakovi su zabranjeni u Indiji još 1929. godine, i od tada su doneti preventivni zakoni i njihove revizije kako bi se suzbila ova praksa. Međutim, suočavamo se s kontinuiranim izazovima, posebno u muslimanskim zajednicama, gde se često preferira primena ličnog verskog zakona umesto zakona države. Ovo pitanje je postalo aktivno političko pitanje u zemlji, a dileme između verskog prava i zakona države predstavljaju složen izazov.