Šta uraditi kad se neko guši hranom: Najčešće žrtve su oni koji brzo jedu i razgovaraju tokom obroka

Jedete brzo jer negde žurite i odjednom ne možete da udahnete i progovorite, osećate kako gubite tlo pod nogama, prebledeli ste i poplaveli? Vi ste žrtva gušenja!

I to jedna od desetak hiljada, koliko ih godišnje završi na odeljenjima reanimacije širom sveta. Gušenje nastaje kad komadi hrane ili drugi predmeti umesto u jednjaku završe u disajnim putevima. To se najčešće dešava starijim osobama s poremećenom funkcijom gutanja, što je uglavnom posledica stanja posle moždanog udara. Pored njih, i zdravi ljudi završavaju u bolnici zbog toga. Oni imaju naviku da brzo jedu, pri čemu gutaju velike količine nedovoljno sažvakane hrane, a ljudi se često guše i zbog toga što pričaju i smeju se dok jedu.

Pomozite što pre

Svako s vremena na vreme doživi da se zagrcne tokom jela. Ako je osoba u restoranu i naglo je prestala da priča, počela da kašlje i da se hvata za grlo, to su jasni znaci da se radi o gušenju i veoma je bitno da mu se pomogne što pre. Jer kada se disajni putevi potpuno zatvore, tada osoba može da bude spasena jedino ukoliko joj se ukaže pomoć odmah! Zbog manjka kiseonika u mozgu žrtva gušenja za pola minuta gubi svest, a smrt nastupa za četiri do sedam minuta.

Od čega se najčešće gušimo

Iskustvo je pokazalo da ljudi mogu da se uguše od bombona, oraha, hleba ili lista kupusa iz sarme. Dešavalo se da iz grla pacijenata lekari izvuku delove listova kiselog kupusa ili da se osobe guše bukvalno od parčeta suve kifle. Inače, jedan od razloga zbog čega se ova smrt svrstava na neslavno šesto mesto po broju umrlih u nesrećnim slučajevima jeste taj što se ovom problemu ne pridaje dovoljno pažnje, smatraju stručnjaci. Dakle, iako kokice, viršle, grašak, grožđe, pršut i riba deluju kao savršeni obrok ili grickalica, oni predstavljaju opasne ubice koje svake godine usmrte na hiljade dece i staraca. Jer statistike kažu da su oni na godišnjem nivou odgovorni za više smrtnih slučajeva od avionskih nesreća. Zato treba jesti polako i u miru, uvek dobro sažvakati hranu i za vreme jela ne pričati.

Hajmlihov zahvat

U većini slučajeva, kad se osoba zagrcne, prirodni refleksi, nagon za iskašljavanje i obično tapšanje po leđima rešiće problem. Međutim, ako je hrana zatvorila disajne puteve, jedini način da se pomogne osobi jeste da se primeni takozvani Hajmlihov zahvat. Morate da stanete iza osobe koja se guši, da je uhvatite obema rukama ispod rebarnih lukova u delu želuca, da stavite dlan na dlan, a zatim da naglim pokretima ka sebi izbacite predmet iz disajnih puteva.

Okrenite dete naglavačke

Ako, ne daj bože, dete počne da se guši, pokušajte da mu pomognete blagim udaranjem po leđima. Međutim, ako vidite da to nema efekta i da ne može da diše, uhvatite ga za noge i okrenite naglavačke. U takvom položaju nastavite da ga lagano udarate po leđima dok predmet ne izbaci iz usta. Ukoliko je dete preveliko, upotrebite Hajmlihov zahvat ili ga preklopite preko stolice i nastavite da lupkate u predelu između dve lopatice dok predmet ne izleti iz grla.