Oprez

Evo šta nikako ne smete da radite kada su velike vrućine napolju

Pijte najmanje dva litra tečnosti dnevno i ne izlazite bez flašice vode

Objavljeno: 21.06.2024. 14:06h 14:08h
Autor:
Foto: Shutterstock

Stiglo nam je leto, a s njim i velike vrućine, koje skoro svi, i stari i mladi, veoma teško podnose. Visoke temperature izazivaju zdravstvene probleme kod velikog broja ljudi.

Hronični bolesnici (srčani, plućni, bubrežni, dijabetičari, osobe s visokim pritiskom), starije osobe, deca i trudnice, predstavljaju rizične grupe stanovništva, koje su posebno osetljive na vrućinu, zbog čega treba da se pridržavaju zaštitnih mera.

Osim toga, zdravo radno aktivno stanovništvo koje najveći deo dana provodi na otvorenom takođe je izloženo opasnosti od štetnog delovanja sunca (glavobolja, vrtoglavica, slabost), a ugroženi mogu biti i mladi zdravi ljudi koji dugo vremena borave napolju bez adekvatne zaštite. Radi zaštite zdravlja od posledica izazvanih visokim temperaturama preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta...

foto: Shutterstock

Hidrirajte se

Obavezno je dnevno uzimanje najmanje dva litra tečnosti (voda, supa ili čajevi). Korisno je tokom dana češće piti tečnost u manjim količinama, pri čemu prednost treba dati prirodnim sokovima, limunadi ili vodi, a smanjiti unos gaziranih pića.

Šešir na glavu

Prilikom izlaska iz doma, starija osoba mora da zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom.

Ništa usko i tesno

Ne nositi tesnu obuću ni visoke potpetice. Oblačiti laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala.

foto: Shutterstock

Lagani obroci

Izbegavajte pržena, pohovana, slatka i jako posoljena i začinjena jela. Poželjno je konzumiranje sezonskog voća i povrća.

Čuvajte kožu od opekotina

Prilikom boravka napolju (u prirodi i vodi) treba koristiti zaštitne kreme sa što većim UV faktorom.

foto: Shutterstock

Oprezno s klimom

U klimatizovanim prostorijama (naročito u automobilima sa ugrađenim klima-uređajem) voditi računa da se ne pravi velika razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature vazduha, jer prilikom izlaska iz takvih prostorija može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema.

U hladu je spas

Starije osobe ne bi trebalo da se izlažu suncu u periodu od 10 do 17 sati, naročito srčani bolesnici i oboleli od šećerne bolesti i drugih hroničnih bolesti.

foto: Shutterstock

Češće kontrolišite pritisak

Osim pridržavanja uputstava lekara o uzimanju lekova, nužna je češća kontrola krvnog pritiska.

Kad kod lekara

Pojava glavobolje, mučnine, vrtoglavice i dehidratacije, suvoće usana i kože znak su uzbune, naročito za osobe koje su bolesne, pa se u tom slučaju bolesnik mora hitno javiti svom lekaru.

Brinite o starijima

Članovi porodice, prijatelji i komšije starijih osoba trebalo bi da češće kontaktiraju s njima, a u slučaju njihove slabije funkcionalne sposobnosti, čak i po nekoliko puta dnevno.

Osvežite se

Neophodno je redovno tuširanje i održavanje čistoće tela.

Napolje dok još nije upeklo

Za starije osobe je važna stalna i telesna i psihička aktivnost. Naročito je korisno kretanje u jutarnjim i večernjim satima, po mogućnosti u prirodi (park, uz more, jezero, reku). Ukoliko je kretanje otežano, nužno je redovno provetravanje prostorije u kojoj osoba boravi.