Zbog ove bolesti filmska diva prestaje da glumi: Pogađa ljude nakon 50, strada vid, a ovo su simptomi
Filmska diva Džudi Denč, rekla je da se usled očne bolesti i nemogućnosti da vidi, povlači sa scene. Ovo su simptomi koji pogađaju ljude nakon 50 godine.
Izvor: Vukašin Ristić
Glumica Džudi Denč, izgleda da ovog puta zaista prestaje da glumi i ide u zvaničnu penziju.
Oskarom nagrađena glumica (89) nije se pojavila na velikom platnu od kada je glumila u filmu "Spirited" iz 2022. godine i priznala je da nema budućih projekata u planu usred borbe sa svojim slabim vidom.
Upitana da li ima u planu još glumačkih poslova, ona je novinaru u emisiji "Chelsea Flower" rekla: "Ne, ne, ne mogu ni da vidim!"
Britanski "Miror" navodi da su, kada je agent zvezde pristupio pojašnjenju Džudinih komentara, insistirali da nema više šta da se kaže.
Njen agent je rekao: "Džudi nema šta više da doda od svega što je pomenula novinaru."
Ali pred kraj 2022. Džudi je odbila da odustane i rekla da se neće uskoro povući uprkos uslovima - iako je tada priznala da je to "loše".
Ona je Luju Teroku u njegovoj emisiji na Bi-bi-siju rekla: "Ne želim da se povučem. Trenutno ne radim mnogo jer ne vidim. To je loše."
"Imam fotografsko pamćenje tako da mi osoba kaže: '"Ovo je tvoja rečenica...'' Ja to mogu."
Otprilike u isto vreme, Džudi je otkrila da je, dok je nedavno bila na večeri sa svojim partnerom Dejvidom Milsom, morao da joj iseče hranu jer nije mogla da je vidi na svom tanjiru.
"On ga je isekao i dao mi nešto na viljušku i tako sam to pojela", objasnila je.
Prema Britanskoj zdravstvenoj službi, "makularna degeneracija (AMD) povezana sa uzrastom je uobičajeno stanje koje utiče na srednji deo vašeg vida. Obično prvo pogađa ljude u 50-im i 60-im godinama."
Govoreći ove nedelje, iako je Džudi objasnila da je zauzeta projektima van ekrana, objašnjavajući: "Naša knjiga je izašla (Šekspir: Čovek koji plaća kiriju), idemo na Sajam knjiga u Čeltenhemu..."
Šta je makularna degeneracija?
Kako tvrdi Klivlendska klinika, makularna degeneracija je bolest oka koja utiče na centralni vid. To znači da ljudi sa makularnom degeneracijom ne mogu da vide stvari direktno ispred sebe. Ovo uobičajeno stanje očiju vezano za starenje uglavnom se javlja kod ljudi starijih od 50 godina.
Makularna degeneracija utiče na vašu makulu, centralni deo vaše mrežnjače. Retina se nalazi u zadnjem delu oka i kontroliše centralni vid. Ljudi sa makularnom degeneracijom nisu potpuno slepi. Njihov periferni vid (sposobnost da vide stvari sa strane) je u redu.
Simptomi makularne degeneracije su:
- Zamagljen ili nejasan vid.
- Poteškoće u prepoznavanju poznatih lica.
- Prave linije izgledaju talasasto.
- U centru vida pojavljuje se tamno, prazno područje ili slepa tačka.
- Gubitak centralnog vida, koji je neophodan za vožnju, čitanje, prepoznavanje lica i izvođenje radova izbliza.
Makularna degeneracija koja nije povezana sa uzrastom može biti povezana sa:
- Dijabetesom
- Povredama glave
- Infekcijom
- Dijetom
- Dijetom kojoj nedostaju potrebne hranljive materije
Pored starosti, faktori rizika za makularnu degeneraciju uključuju:
- Porodičnu istoriju makularne degeneracije.
- Prekomernu težinu.
- Pušenje.
- Visok krvni pritisak (hipertenzija).
- Ishrana bogata zasićenim mastima.
- Biti belac
Koje su vrste makularne degeneracije? Postoje dve vrste makularne degeneracije: suva i mokra.
Suva (atrofična) makularna degeneracija
Skoro 90 odsto ljudi sa makularnom degeneracijom ima suvu formu. Razvija se kada se ispod vaše makule formiraju sitne žute naslage proteina zvane drusen. Nagomilane naslage isušuju i stanjuju vašu makulu.
Gubitak vida sa suvim oblikom makularne degeneracije obično se javlja postepeno. Većina ljudi ne gubi u potpunosti centralni vid. U nekim slučajevima, suvi oblik se može promeniti u mokri oblik.
Vlažna (eksudativna) makularna degeneracija
Vlažna (eksudativna) makularna degeneracija nastaje kada se ispod vaše mrežnjače i makule razviju abnormalni krvni sudovi. Krvni sudovi propuštaju krv i tečnost. "Eksudativno" je termin koji se odnosi na to kako tečnost curi.
Zbog nakupljanja tečnosti, u makuli se formira izbočina. Možda ćete videti tamne mrlje u centru vida. Oko 10 odsto ljudi sa makularnom degeneracijom ima mokri oblik. Ovaj tip je teži. To može brzo dovesti do potpunog gubitka centralnog vida.
Kako se leči makularna degeneracija?
Ne postoji lek za makularnu degeneraciju. Rano započinjanje lečenja može usporiti napredovanje bolesti i ublažiti simptome. Čak i uz uspešne tretmane, simptomi se često vraćaju. U zavisnosti od vrste bolesti, tretmani uključuju dodatke ishrani, lekove, fotodinamičku terapiju (PDT) i lasersku terapiju.
Kako mogu sprečiti makularnu degeneraciju vezanu za uzrast?
Možete preduzeti ove korake da smanjite rizik od makularne degeneracije:
- Odvikavanje od pušenja
- Održavajte zdravu kilažu
- Ostanite fizički aktivni
- Održavajte zdrav krvni pritisak i nivo holesterola
- Pratite mediteransku dijetu
Bonus video: