Čerčil je ljude uporedio sa ovom životinjom i čovečanstvo je izgubilo bitku: Stres uzima svoj danak, borba i dalje traje

"Ako možete da započnete dan bez kofeina, ako uvek možete da budete veseli i ignorišete bolove,

ako možete da se uzdržite od prigovaranja i ne dosađujete ljudima svojim problemima,

ako možete da jedete istu hranu svaki dan i budete zahvalni na tome,

ako možeš da razumeš voljenu osobu kada nema dovoljno vremena za tebe,

ako možeš da ignorišeš optužbe voljene osobe kada sve krene naopako bez tvoje krivice,

ako možeš mirno da prihvatiš kritiku,

ako možeš da se ponašaš prema svojim siromašnima prijatelj isto kao i prema bogatim,ako možeš da živiš bez laži i obmana,

ako možeš da se nosiš sa stresom bez droge, ako možeš da se opustiš bez pića, ako možeš da spavaš bez pilula, ako možeš iskreno reći da nemaš predrasude protiv boje kože, verskih uverenja, seksualne orijentacije ili političke pripadnosti znači da ste dostigli nivo uma svog psa..."

Ljudski rod je uspešno išao putem tehnološkog razvoja, potpuno zanemarujući duhovno. Svi imamo pametne telefone sa trenutnim pristupom bilo kojoj informaciji, ali ne znamo kako da se izborimo sa stresom, niti da se oslobodimo kompleksa, niti da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo. I to nas tera u još veći stres i komplekse.

Stres se najčešće određuje kao fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja, s tim što je za tu reakciju suštinsku važnost ima personalni doživljaj stresa, pre svega emocije koje stres izaziva kod pojedinca, jer je svaka osoba “priča za sebe”. To kako ćemo reagovati na stres zavisi od našeg iskustva, ličnih kapaciteta, trenutnog raspoloženja i od mnogih drugih svojstava naše ličnosti.

Na fizičkom planu, stres predstavlja fiziološki proces kojim naše telo odgovara na pretnju ili opasnost. Kada naš mozak proceni neke okolnosti kao ugrožavajuće (u bilo kom smislu, fizičkom ili psihološkom), sve svoje kapacitete podiže na maksimum uz povećanje budnosti i pažnje.

Stres može imati i svojih dobrih strana. Dobit od borbe sa stresom ogleda se u tome što nas ojačava i podstiče povećanje otpornosti naše ličnosti za neke neprijatne ili opasne buduće događaje. To je slično kao borba organizma sa virusom – kada ga jednom savlada, organizam postaje imun na taj virus. Tako je i sa većinom svakodnevnih stresova. Kada ličnost jednom nauči i usvoji načine kako da se uspešno nosi sa nekom vrstom stresa, ona će te načine da koristi u budućim sličnim stresnim situacijama. Time se konstruktivno saniraju ili ublažavaju posledice doživljavanja stresa. Tako na primer, u vožnji ili na poslu mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji.

Ipak, postoji granica kada stres više ne doprinosi efikasnom funkcionisanju, već postepeno počinje da narušava psihofizičku ravnotežu osobe.

Stil / samoobrazovanje

Bonus video: