POSTALA GLUMICA SA 3 GODINE, A SA 6 DOBILA OSKARA: Bila najslikanija javna ličnost, čak joj i Deda Mraz tražio autogram

Neverovatno talentovana glumica, pevačica i plesačica rođena je 23. aprila 1928, a umrla 10. februara 2014. godine. Zvezda dečjih filmova rođena je u kalifornijskom gradu Santa Monika u tročlanoj porodici. Otac Džordž Templ je bio bankar, a majka Gertruda domaćica. Kada je imala samo tri godine počela je da pokazuje talenat prema pevanju i plesu, pa ju je majka već 1931. upisala u plesnu školu u Los Anđelesu, gde su je uočili filmski agenti. Ubrzo su malenu Širli angažovali u filmovima.

Odjednom, svi su znali ko je preslatka devojčica plavih uvojaka, širokog osmeha i krupnih radosnih očiju. Nakon plesne škole, Širli je dobila prvi glumački angažman u seriji “Baby Burlesks” u “Educational Pictures”, gde je s ostalom talentovanom decom imitirala zvezde poput Marlen Ditrih.

Zahvaljujući ambicioznoj majci, potpisala je ugovor s “20th Century Fox” i tako postala jedna od retkih glumica koja je stekla slavu pre nego što je napunila šest godina.

– Još od prvog filma koji sam snimala pod okriljem “20th Century Fox” znala sam kako da ostavim trag da me ljudi zapamte. Uživala sam sve vreme pa mi ni u jednom trenutku snimanja ništa nije bilo problem da uradim. Znala sam kako da zapamtim svoje rečenice, kako da budem potpuno koncentrisana i kako da pratim rediteljeve upute – govorila je svojevremeno glumica.

Širli Templ je impresionirala publiku 1934. godine svojim prvim filmom “Stand Up and Cheer!” i izvedbom pesme “Baby, Take a Bow”, a te godine snimila je još sedam ostvarenja i time zaslužila poseban Oskar za izvanredan doprinos filmskoj industriji. Tada je postala prvo dete koje je ikada primilo takvu vrstu priznanja.

– U vreme ove depresije, kada je duh ljudi manji nego ikada pre, divno je znati da za samo 15 centi možeš da odeš u bioskop da gledaš osmeh ove predivne devojčice i barem na trenutak zaboraviš svakodnevne probleme – izjavio je 1935. američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt aludirajući na tada najpoznatije dečje lice na filmskom platnu, Širli Templ.

U to je doba postala je institucija i nacionalni ponos. Počeli su da prave lutke Širli Templ, razne igračke nosile su njeno ime, dobila je čak liniju cipela i odeće.

– Još sa šest godina prestala sam da verujem u Deda Mraza. Majka me je odvela kod Deda Mraza u njegov kutak u jenom šoping centru, a on je od mene zatražio autogram – govorila je.

Međutim, svi su zarađivali na njenom imenu osim nje. Naime, njeno ime je korišćeno u mnoge svrhe, ali niko joj nije plaćao autorska prava. Kada su shvatili da je njihova ćerka premalo plaćena za svoj lik i delo, roditelji su unajmili uglednog advokata Lorda Rajta. Nakon toga njeni honorari su povećani sa 50 na hiljadu dolara nedeljno, a majci, koja joj je bila frizerka, plata je povećana za 250 dolara nedeljno, s tim da je Širli morala da dobije dodatnih 15.000 dolara za svaki završeni film.

– Vreme je novac. Uzaludno potrošeno vreme je uzaludno potrošen novac, a sve to vodi nevolji – tvrdila je Širli. Uslovi u kojima su deca tada glumila u Holivudu i način na koji su se odnosili prema njima danas bi bili strogo kažnjeni.

– U dve godine znala sam da snimim po 26 filmova. Deca koja su na setu bila nemirna, uključujući i mene, morala su za kaznu da stoje na ledenom podu da se smire. Kad ni to ne bi upalilo, znali su da nas stavljaju da sedimo na ledenim blokovima koje smo zvali crnim kutijama. Na sreću, meni crne kutije nisu uništile mentalno zdravlje – otkrila je Širli.

Uprkos neugodnoj borbi roditelja za zaradu njihove ćerke u doba Velike depresije, koja je tada potresala Ameriku, Širli nije prestajala da niže uspehe. Pesma “On the Good Ship Lollipop”, koju je izvodila u filmu “Bright Eyes”, prodata je u više od 500.000 primeraka.

– Iskreno sam volela ono što radim, i to od samog početka. Sećam se da je bilo mnogo zlih i okrutnih majki mojih kolega i prijatelja koje su štipale svoju decu kako bi se rasplakala na setu za potrebe neke scene. Mene je moja majka okružila ljubavlju. I to mi je bilo dovoljno – priznala je u jednom od intervjua.

Opčinjenost talentom Širli Templ bila je ogromna. Deril F. Zanuk, producent i studijski voditelj “20th Century Fox-a”, svu je pažnju usmerio na nju kako bi stekla zvezdani status.

Mnogi su govorili da je upravo Širli najveća vrednost studija. Čak dvadesetero pisaca okupljenih u studiju pod imenom “Shirley Temple Development” bilo je zaduženo samo za pisanje scenarija filmova u kojima je glumila slavna devojčica. Taj tim je napisao 11 izvornih priča i klasika isključivo za nju. U skladu sa statusom zvezde, Širli je, zahvaljujući producentu Vifildu Šehanu, dobila svoj mali grad u sklopu studija.

Vinfild je devojčici izgradio četvorosobni bungalov s baštom, ogradom, drvetom i ljuljaškom kao i kavezom sa zečevima. Zid dnevne sobe bungalova bio je oslikan muralom na kojem je bila prikazana kao lik iz bajke, sa zlatnom zvezdom na glavi. Širli je dobila i telohranitelja Džona Grifita, a na kraju 1935. Fransis Klami Klampt postala je njena učiteljica jer se i obrazovala u studiju Foksa.

– Bila sam obasuta ljubavlju sa svih strana i jako mlada. Počela sam da radim s tri godine, i to mi je tada bilo normalno. Mislila sam da svi tada počinju da rade – objašnjavala je.

– Mislim da sam samo imala sreće. U vreme Velike depresije ljudima je trebao neko da ih razveseli, a to su najčešće bili psi i devojčice poput mene. Mislim da se tako nešto više neće ponoviti – priznala je.

Broj filmova koje je snimala na godinu dana bilo je nemoguće pratiti pa su se roditelji uspeli da se izbore da ne snima više od četiri filma godišnje, a nedeljna plata porasla joj je na 2.500 dolara. Godine 1937. snimila je “Heidi”, još jedan bioskopski hit, a svakodnevna snimanja iscrpela su tada devetogodišnju devojčicu. Sledećih godina postala je tinejdžerka pa je skladno tome njen tim pokušavao da pravi filmove prikladne toj dobi. Iako su svi želeli da zadrže dečiju vrckavost i bezbrižnost, Širli je s vremenom postajala sve ozbiljnija, ali to nije, barem ne još neko vreme, ugrozilo njenu filmsku karijeru.

Prvi njen film u boji bio je “The Little Princess”, a na njegovo je snimanje potrošeno 1.5 miliona dolara. Širli je i dalje bila popularna, kako na filmskom platnu tako i kao muza mnogim umetnicima, poput slikara Salvadora Dalija. Sa navršenih 12 godina roditelji su, na osnovu ugovora sklopljenog s filmskim studijem, ćerku upisali u ekskluzivnu školu u Los Anđelesu, a luksuzni bungalov u studiju prenamenjen je u veliku kancelariju u koji je povremeno dolazila.

– U dobi od 14 godina osećala sam se najstarije. Nakon toga postajala sam sve mlađa – tvrdila je.

Neverovatna popularnost glumice nekima je bila sumnjiva pa su mediji počeli da smišljaju teorije zavere vezane uz Širli. U jednoj od njih tvrdili su da Širli kao devojčica zapravo ne postoji nego je reč o 30-godišnjoj glumici patuljasta rasta koja se, kako bi stekla što veću popularnost, predstavlja kao devojčica.

Zatim su neki pretpostavljali da Širli nosi periku, a neki su pak tvrdili da je nemoguće da devojčica u ranoj dobi stalno ima sve zube. Određeni su mediji čak došli na ideju da su joj zubi odmah izvađeni i stavljeni veštački, a istina je bila da je Širli gubila mlečne zube kao i njeni vršnjaci, ali za potrebe filma nosila je posebno napravljene proteze. Neki su u svojim dezinformacijama išli toliko daleko da su čak od Vatikana zahtevali da se istraži da li je Širli zaista dete.

Mnogi su tvrdili da Širli nije prirodna plavuša nego da joj kosu farbaju od malih nogu. Takođe, dok je snimala film ‘Rebecca of Sunnybrook Farm’ razbolela se i nije dolazila nekoliko dana na set, što je bilo dovoljno da mediji objave priču kako joj je otpala kosa zbog čega ne može da nastavi snimanje.

Obožavatelji bi joj prilazili i čupali je za kosu kako bi proverili da li je prava. O njenoj kosi se oduvek brinula majka. Ispirala bi joj kosu sirćetom i sapunom od, zatim bi je uvijala u platnene krpice kako bi dobila prstenaste uvojke.

Glumica je u to vreme postala najtraženija i najpoznatija holivudska zvezda nakon Klerka Gejbla, a jedno vreme je bila više slikana od predsednika Ruzvelta. Nakon nekog vremena Templ je napustila filmski studio u kojem je odrasla i postala zvezda, pa potpisala ugovor s MGM-om, gde je snimila nekoliko serija, uključujući i jedini film “Kathleen” čija radnja prati nesrećnu tinejdžerku. Ali za razliku od prethodnih, taj njen film nije doživeo veliki uspeh.

Glumica je potom prekinula kratku saradnju s MGM i potpisala novi ugovor s “United Artistsom”, gde je snimila još jedan neuspešan film – “Miss Annie Rooney”. Nakon toga neko vreme nije glumila nego se posvetila obrazovanju i dobrotvornom radu.

Prvi put udala se sa samo 17 godina, i to za glumca Džona Agara s kojim je snimila filmove “Fort Apache” i “Adventure in Baltimore”.

– Želela sam da budem prva devojka u razredu koja će se udati – rekla je.

Par je 1948. dobio ćerku Lindu Suzan, a 1950, samo pet godina nakon svadbene ceremonije pred 500 gostiju, razveli su se i Širli je dobila starateljstvo nad Lindom.

Već iste godine 22-godišnja Templ upoznaje Čarlsa Aldena Bleksa, poslovnog čoveka i časnika u Drugom svetskom ratu, za kojeg se iste godine i udala, ovaj put na ceremoniji pred užim krugom ljudi u Čarlsovoj porodičnoj kući u Kaliforniji. Par se preselio u Vašington, gde je Templ 1952. rodila sina Čarlsa Aldena Bleka Džuniora, a dve godine kasnije i ćerku Lori.

Templ se oprobala i u politici. Naime, nakon što se pridružila republikancima, 1967. kandididovala se za predsednicu stranke u Kaliforniji nakon što je tadašnji predsednik J. Artur Janger umro od leukemije. Širli je tri godine bila izaslanica u Ujedinjenim nacijama pa je često putovala van Amerike, a neko vreme je radila kao veleposlanica UN-a u Gani.

Neko vreme je Templ Blek bila i članica spoljnihi poslova Sjedinjenih Američkih Država koja su se bavila problemima afričkih izbeglica. Od 1989. do 1992. bila je veleposlanica u tadašnjoj Čehoslovačkoj Republici. I nakon toga aktivno je učestvovala u međunarodnim poslovima, među ostalim, bila je članica Upravnog odbora Udruge za diplomatske studije kao i Nacionalnog odbora za odnose SAD-a i Kine.

– Radim 17 sati na dan i odgovorna sam za 108 članova ambasade – izjavila je tada glumica kojoj gluma više nije bila prioritet.

– Ne mislite li da su i političari glumci? Kada stanete ispred stotinu ljudi i nije vas nimalo sram, znači da možete biti vrlo dobar političar – istakla je Širli.

Širli je u mnogo čemu bila prva. Osim po neverovatnom uspehu sa samo tri godine, bila je prvo dete koje je osvojilo Oskar, prva na listi najpoznatijih zvezda, najfotografisanija osoba, a u 44. godini bila je prva javna osoba koja je progovorila o raku dojke zbog kojeg je hitno hospitalizovana kako bi se podvrgnula mastektomiji.

Kako u to vreme žene o toj zloćudnoj bolesti uglavnom nisu javno govorile, Širli je to mnogo želela da promeni pa je istupila u javnost kako bi time podstakla i druge obolele žene.

– Moji lekari su uvereni da je rak uklonjen iz mog tela. Jedini razlog zašto o tome govorim u javnosti jeste želja da upozorim druge žene da obrate pažnju na bilo kakvu kvržicu ili nepravilnost na svome telu. Ako se rak otkrije na vreme, za njega ima leka – izjavila je tada.

Njen istup u medijima naišao je na veliku podršku javnosti jer se nakon godina ćutnje pojavio neko ko je postao uzor mnogim obolelim ženama.

– Odstranili su mi levu dojku i sama sam se suočila s tim. Želim da to postane normalna stvar u našem društvu. Nije sramota biti bolestan, sramota je ne govoriti o tome i ne informisati javnost o tome kako se bolest može sprečiti – otkrila je.

Nakon toga Širli je dobila više od 50.000 pisama podrške, a upravo su njeni istupi o bolesti otvorili put mnogim poznatim ženama koje su posle obolele. One su, ugledajući se na Širli, pisale knjige o tome, uključujući u kampanju nekadašnje prve dame Beti Ford kao i Margarete Hepi Rokfeler, supruge guvernera Njujorka.

Širlin drugi suprug umro je 2005. od posledica raka kostiju, upravo kada je par trebao da proslavi 55. godišnjicu braka. Nakon Čarlsove smrti Širli je ostala da živi u njihovom porodičnom domu u Vašingtonu, gde je preminula 10. februara 2014. godine.

Uzrok smrti u medijima je objavljen dva meseca kasnije, kada je porodica objavila da je umrla od hronične plućne bolesti. Bila je dugogodišnji pušač, ali nikada to nije isticala u javnosti jer nije želela da bude loš primer brojnim obožavateljima.

– Oprostili smo se od izvanredne glumice koja je neizmerno doprinela filmskoj kulturi, a pre svega opraštamo se od voljene majke, bake, prabake i obožavane supruge koja je 54 godine uživala sa svojim suprugom i koji joj je neizmerno nedostajao nakon smrti – objavila je njena porodica nakon smrti.

Bonus video: