JEDINO JE OVAJ MUŠKARAC BIO POPULARNIJI OD TITA: Kao siroče usvojio ga ugledi doktor, postao genijilac kome se svet DIVI

Svetozar Gligorić je bio izuzetno uticajan i priznat jugoslovenski šahovski velemajstor, čije je ime zauvek ostalo urezano u istoriju svetskog šaha. Kao jedna od najuticajninih sportista cela svetska elita iz raznih oblasti želela je da se nađe u njegovom društvu. Iako je govorio 10 jezika, bio je čutljiv i povučen, te nije svakome dozvoljavao da zakorači u njegov intimni svet. Koliko je njegovo delo bilo značajno, pokazuje činjenica da ga do danas niko nije nadmašio. Čak i svetska nagrada za fer-plej danas nosi njegovo ime, što je za neverovatan Gligin uspeh, samo još jedna u nizu potvrda da je bio neprikosnoven, a svetki mediji su pisali da je bio poznatiji i od Tita!

Gligorić je svoju šahovsku karijeru započeo u mladosti, pokazujući izuzetan talenat i strast prema igri. Brzo je postao jedan od vodećih šahista u Jugoslaviji i širom sveta. Tokom svoje karijere, osvojio je mnoge prestižne titule i turnire, demonstrirajući izvanredno umeće i taktičku briljantnost za koju je bio poznat.

Jedan od najznačajnijih trenutaka u karijeri Svetozara Gligorića bio je njegov nastup na šahovskom turniru kandidata 1953. godine, gde se borio za pravo da izazove svetskog šampiona. Iako nije uspeo da osvoji titulu, njegov izuzetan rezultat na ovom turniru dodatno je učvrstio njegovu reputaciju kao jednog od najboljih šahista svog vremena.

Gligorić je takođe bio poznat po svojim knjigama o šahu, koje su postale klasična literatura među ljubiteljima ove igre. Njegove knjige, poput "Igra poteza" i "Šahovski ogledi", pružile su dragocene uvide i strategije koje su generacijama šahista služile kao inspiracija i vodič ka uspehu.

Pored svojih individualnih dostignuća, Gligorić je bio deo jugoslovenskog tima koji je osvojio brojne medalje na šahovskim olimpijadama i drugim međunarodnim takmičenjima. Njegova predanost ekipnom duhu i sposobnost da igra pod pritiskom činili su ga nezamenljivim članom nacionalnog tima.

Između 1950. i 1982. godine je 15 puta bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi, osvajajući 12 medalja (jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.

Nakon završetka svoje aktivne šahovske karijere, Gligorić je ostao angažovan u šahu kao trener i komentator, deleći svoje bogato znanje sa narednim generacijama šahista. Jer, njemu je bilo pošlo za rukom gotovo nemoguće -pobedio je na stotinak turnira, često bez ijednog poraza.

Zahvaljujući njemu, Jugoslavija je važila za drugu šahovsku silu u svetu, odmah iza SSSR-a, a strani mediji često su u šali govorili da je Gliga toliko popularan da je “poznatiji i od samog Tita

Događaj koji mu menja život iz korena

Svetozar Gligorić sa nadimkom Gliga po kojem je bio poznat širom sveta, rođen je 1923. u Beogradu. Kao i većinu dečaka u to vreme privlačio ga je fudbal i tek nakon što je na jednoj utakmici polomio ruku Gliga je, gledajući starije kako igraju šah, sa 13 godina otkrio igru koja će mu promeniti život.

Kako nije imao novca, prvu tablu napravio je od čepova za vino. Talenat se odmah pokazao i sa 15 godina Svetozar Gligorić Gliga bio je prvak Beograda, a sa 16 je dobio titulu majstora.

U sam osvit Drugog svetskog rata, dečak doživljava tragediju - umire mu majka, a kako je bez oca ostao još ranije, postaje siroče. Čuveni beogradski hirurg dr Niko Miljanić, takođe pasionirani šahista uzeo ga je u svoju kuću.

- Kad ima za moje troje dece, biće i za ovog dečaka! - rekao je.

Dr Niko je još jednom spasao život Gligi. Na samom početku Drugog svetskog rata odveo ga je sa svojom porodicom u Crnu Goru gde su se sklonili. 1943. Gliga odlazi u partizane i učestvuje u borbama pune 2 godine. Želeo je i na Sremski front, ali uvidevši mladićevu genijalnost, početkom 1945. Štab ga izvlaci iz borbi i daje mu zadatak - da osnuje Sportsko društvo Crvena Zvezda. Ipak, paradoksalno, Gliga će do kraja života igrati za Partizan!

Svestranost je bila njegova tajna uspeha

Dok su Botvinik, Petrosjan, Fišer i mnogi drugi danonoćno vežbali igru na 64 polja, Gliga je radio kao novinar, pisao za najtiražnije jugoslovenske novine i bio izveštač svetskih medija. Bio je stalni dopisnik časopisa Chess Review i Chess Life.

Gliga je bio omiljen i svi su voleli da budu u njegovoj blizini. Zračio je optizmom, a ostalo je zabeleženo da je čak i nepoverljivi Fišer u Gligi pronašao prijatelja i da je stanovao kod njega svaki put kada bi dolazio u Beograd. Njemu se jednostavno verovalo!

- Šah čini čast ljudskom rodu - često je govorio Gliga citirajući Voltera.

Ljubav sa Danicom od pola veka

Gliga se nedugo posle Drugog svetskog rata oženio Danicom i bila je to ljubav za sva vremena. Bili su u braku blizu 50 godina, sve do njene smrti 1994. godine.

Objavio album u 88. godini

Propevao je javno u emisiji "Obraz u obraz!", Milene Dravić i Gage Nikolića. Tek deset godina pred smrt, oduševljen notama i muzikom, naučio je da svira klavir, a onda je u 88. izdao i ceo album "Kako sam preživeo 20. vek".

I to nije sve - u penziji je upisao Filološki fakultet da sasvim usavrši engleski jezik!

Preminuo je u Beogradu 14. avgusta 2012, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Njegovo nasleđe i dalje živi kroz turnire, knjige i priče koje ga slave kao jednog od najvećih šahovskih majstora svih vremena.