SIN MU JE PROČITAO MOLITVU I RAŠA POPOV JE PREMINUO: Nju je voleo preko 50 godina, a OVE reči niko ne može da zaboravi

Prošlo je sedam godina od kako je Raša Popov, veliki pesnik, književnik i novinar preminuo.

Poslednje dane dočekao je "u magli". Godinama se borio sa dijabetesom i ta bolest je znala da mu "zamutila um" pričala je njegova ćerka.

Sin Bojan je uspeo da mu ispuni poslednju želju i veliki Raša Popov je preminuo.

Bojan je radio u Rusiji kao sveštenik i ovako je pričao o ocu:

"Pre nedelju dana mi je obećao da će ostati živ, dok ja ne stignem u Srbiju da se oprostimo. Znao je da ne mogu ranije da dođem. Ispunio je to obećanje," rekao je Bojan za Informer dodajući da je ocu očitao molitvu nakon ćega je on preminuo.

Velika ljubav Raše Popova

Koliko je Raša Popov voleo svoju Radojku najbolje svedoči reakcija iz jedne emisije.

Reklo bi se da je to bila ljubav na prvi pogled. Oboje su bili studenti književnosti kada su se upoznali. Raša je pričao kako je za vreme predavanja pokušavao da uhvati pogled lepe i dostojanstvene studentkinje, i na kraju, kada je uspeo, za njega, sve do smrti nije postojala nijedna druga žena, sem Redojke Milojević Popov.

Pored ljubavi prema književnosti, Rada i Raša delili su i ljubav prema deci. Trudili su se da i svoju i tuđu decu izvedu na pravi put. Jedno drugom su bili velika podrška i pomoć. Rada je radila kao profesor, a njene priče o đacima Raši su često bile inspiracija.

O bolu zbog gubitka njegove Rade svedoče i suze Raše Popova u jednoj emisiji u kojoj je gostovao nedugo nakon njene smrti.

Nežne, pesničke prirode, iskren i saosećajan, Raša nije uspeo da sakrije koliko mu je teško pao njen odlazak.

U emisiji koja se prikazivala na B92 “Hoću da znam” iz 2013, na pitanje novinarke: “Kako ste”, Raša je iskreno odgovorio:

“Dobro sam. Noćas sam sanjao kako me zove moja pokojna žena”, rekao je i zaplakao.

“Eto, kad me pitate kako sam, da vam kažem”.

Obrisao je suze, odmahnuo rukom i dao sve od sebe da razgovor nastavi normalno, dostojanstveno i emotivno.

Nakon Radojkine smrti, Raša je svaki put kada bi ulazio ili izlazio iz stana pomilovao njenu sliku, jer bi tako imao osećaj da su i dalje u kontaktu.

Sa Radojkom je živeo preko pedeset godina. Posle nje živeo je još samo pet godina.

Ovo je jedna od njegovih najlepših pesama za odrasle koja govori o duši:

Moja duša

Moja duša je staro vino bez pretakanja

komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja

Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija

Sama sobom narcisoidno se opija

Moja je duša mešina stara na šinama

Komad hleba na milost crnim ptičurinama

Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje

Po međunarodnom domaćem redu vožnje

Ponekad ne znam da li duša ta je i moja

Da li jeste numerisana il’ je bez broja

Samerljivo li je šta daje a šta uzima

Nit’ znam koliki prostor ona zauzima

Može li je ikoji silnik srpkom popiti

I kakvim će se bunilom on opiti.