ONO ŠTO JE ALEN MARKOVIĆ URADIO BABI I DEDI ZBOG 100 EVRA JE JEZIVO: Pijan i bolestan na kraju je otišao PREDALEKO

Zbog dvostrukog ubistva koje je počinio 14. marta 2016. godine, kada je u porodičnoj kući u boljevačkom selu Sumrakovac sekirom ubio svoju babu Ljubicu Marković (85) i svog dedu Milana Markovića (88), Alen Marković (27) je osuđen pravnosnažnom presudom na 20 godina zatvora.

To je bila tragedija kakvu selo Sumrakovac ne pamti. Dvostruko ubistvo se dogodilo u porodičnoj kući bračnog para Marković.

Alen je, navodno, ubio sekirom svoju baku Ljubicu i dedu Milana, sa kojima je živeo.

U predvečerje tog istog dana, komšija je nazvao policiju i rekao: "Gospodo, molim vas dođite u Sumrakovac, u porodično domaćinstvo Markovića, upravo sam video svoga komšiju, koji je uzeo iz dvorišta sekiru i ušao u kuću iz koje se čula vriska. Sada se više ništa ne čuje."

Kada su policajci ušli u kuću, u dnevnom boravku porodice Marković zatekli su jednog mladića, koji drži krvavu sekiru. Bio je pijan i nije znao ni da odgovori kako se zove.

U drugoj prostoriji je policija je zatekla 2 beživotna tela, starije žene i starijeg muškarca.

Njih je sekirom ubio njiho unuk Alen Marković.

Policija je bila iznenađena i zaprepašćena koliko je bilo krvi po zidovima sobe i nameštaju, delovi mozga bili su po podu. Ubio ih je na najmonstruozniji način tako što im je sekirom iskasapio lobanju.

Milan i Ljubica su bili prepošteni, domaćini. Prodavali su na pijaci ono što su proizvodili. Za njih je kuća bila svetinja. I da bude ironija sudbine veća, oni su upravo tu stradali na najmonstruozniji način i to od ruke onoga kojeg su voleli najviše na svetu.

Ko je bio Alen Marković?

Alen Marković je rođen 1990. godine u Boru. Bio je sin jedinac Gorana i Milenije Marković. Njegov otac je bio konobar i bavio se muzikom. Milenija je bila slabijeg zdravlja i nije dočekala ni da Alen upiše vrtić. Dok je Alen imao godinu i po dana, Milenija umire. Otac ga vodi kod bake i deke ga gaje do škole, jer nema vremena da se on bavi odgajanjem deteta.

Tako da ga je baka Ljubica odgajila od malih nogu.

Alen je baku i deku doživljavao kao roditelje. Kad je bio mali, baka je shvatila da Alen ima epilepsiju. Jednom dok se igrao, pao je i počeo da se trese, krenula mu je pena na usta.

Ljubica se tada rakla da ni po njegovoj ni po njenoj liniji niko u njenoj porodici nije imao epilepsiju.

Ljubica je tog daja jedva preživela i jedva je dočekala ponedeljak da ispriča svom sinu Zoranu šta se desilo sa Alenom.

Vršnjaci su za Alena govorila da je vrlo duhovit. Često je dobijao otkaz jer ima dijagnozu epileptirača, pa je odlučio da se vrati na selo sa babom i dedom i da im pomaže oko poljoprivrednih poslova.

Zbog toga je u dubini duše potajno patio, ali nikada nije napravio veći incident do tog kobnog momenta.

Svi su na selu od njega bežali jer ima epilepsiju. Vremenom je počeo sve češće da dobija napade ali je počeo i da pije.

Da bi nekako pomogao babi i dedi koji su živeli od poljoprivredne penzije, Alen je radio kod drugih ljudi kojima i zarađivao je dnevnice.

Dobio je ćerku

Godinu dana pre ubistva upoznao je u prodavnici mladu ženu koja je bila razvedena. Imala je dvoje dece i zvala se Marijana. Oni su počeli vezu i dobili su ćerku.

Tako da je sada Alen imao nevenčanu suprugu s kojom je živeo kod babe i dede. Marijana kaže da nikada nije bio nasilan, obožavao je i njenu decu.

Baba i deda su ga u početku izdržavali i davali mu kompletne penzije da bi prehranio decu, suprugu i sebe. U poslednje vreme je došao i Zoran u kuću jer nije mogao više da radi.

Otac Zoran postaje teret svom sinu Alenu.

Umesto da pomogne sinu, sada Alen brine i o ocu Zoranu koji se zaduživao u seoskoj prodavnici zbog alkohola.

Njegov alkohol postaje svima porodični pakao. Imaju sina koji nema posao i imaju mladog unuka koji je bolestan, ne može zbog bolesti da nađe posao, a koji je doveo ženu i treba da prehrani troje dece.

Otac ga nagovara da od babe i dede traži novac

Skromnu penziju babe i dede obojica su počeli da troše na alkohol. Marijana je ubrzo otišla, rekla Alenu da ga voli, ali da Zoran nema granice, da iskorištava i Alena i babu i dedu.

Pred kraj 2015. godine Marijana odlazi iz njihove kuće.

Alkohol je uzeo maha nakon njenog odlaska.

14. marta Alen i Zoran celi dan po selu piju, prvo ispred prodavnice, pa u lokalnoj krčmi. Tako pijani odlaze kod Milana i kod Ljubice. Setili su se da je taj dan bila penzija.

Zoran nagovara Alena da traži novac od babe i dede.

Tražio je od njih 10.000 dinara.

Oni su odbili, pa je unuk Alen otišao u dorište, uzeo sekiru, vratio se u kuću i počeo da ih udara sečivom.

Nesrećna baka je preminula na licu mesta, dok je njegov deda preminuo par sati kasnije u bolnici u Boru.

Alen tada nije znao da je bio zapažen od strane komšije. Mada komšija nije uspeo da ga speči da počini jeziv zločin.

Alen je u selu važio za mirnog mladića, kažu da je bio "momak za primer", pa je ovo ubistvo šokiralo sve koji ga poznaju.

Marijana Marković, nevenčana Alenova supruga, s kojom on ima jednogodišnju ćerkicu, bila je u šoku posle dvostrukog ubistva i Alenovog hapšenja.

- Alen je uvek bio miran, povučen. Nikada ne bih očekivala da će izvršiti neki zločin. Brinuo je o sebi zbog epilepsije... Često se dešavalo da padne s bicikla zbog napada - rekla je Marijana neposredno nakon ubistva.

Prilikom presude su kao olakšavajuće okolnosti razmotrene Alenova bolest i veliki uticaj alkohola pod čijim je dejstvom bio u vreme izvršenja zločina.

Nakon ubistva, Alen je bio toliko pijan da nije mogao da progovori.

Optužen je za 2 teška ubistva i dobio 20 godina zatvora u KPZ Niš.

Stil/Agamemnon