UMRLI SU JEDNO ZA DRUGIM U NAJKRAĆEM ROKU: Nakon 55 godina braka, svi su bili svesni da im je ljubav jača od smrti

Džon Ronald Rejl Tolkin je Editi ceo život pisao ljubavne pesme, a u pismima prijateljima je sa žarom pisao o ljubavi svog života. Kada je umrla njena smrt ga je toliko pogodila da nije dugo živeo nakon nje. Naime, autor "Gospodara prstenova" i "Hobita" umro je manje od 2 godine nakon voljene žene sa kojom je u braku proveo 55 godina i dobio četvoro dece.

Upoznao ju je kada je imao 16 godina i odmah ga je očarala. Njoj je tada bilo 19. Oboje su bili siročići, bez oca i majke. Dž. R. R. Tolkin kog su zvali Ronald i njegov brat Hilari su još kao dečačići ostali bez oca koji je oboleo od reumatske groznice i umro. Tolkin je tada imao samo četiri godine. Majka im je umrla kad mu je bilo 12 godina. Nesrećna udovica sa dijabetesom iznenada je kolabirala, pala u dijabetičku komu i umrla sa 34 godine. Medicina tog vremena još nije poznavala insulin i ta bolest je često bila smrtonosna.

Nakon što je o njemu i njegovom bratu četiri godine brinula tetka u Birmingemu, a sveštenik koji je bio blizak sa njihovom porodicom i kog je njihova majka zapravo i imenovala zaštitnikom sinova - otac Frensis - shvatio je da su dečaci nesrećni kod tete te je odlučio da ih preseli. Udomio ih je kod lokalnog trgovca vinom i njegove supruge. Oni su imali prostranu kuću i bili veliki prijatelji crkve. Tada se i dogodio sudbonosni susret Dž. R. R. Tolkina i njegove buduće supruge.

Naime, na prvom spratu kuće u koju su se doselili, ispod njihove sobe, stanovala je mlada i lepa Edit Brat. Tamnokosa i sivooka devojka takođe je bila siroče. Predivno je svirala, a uzdržavala se od zemlje koje je nasledila od pokojne majke. Ona je svima u kući ulepšavala večeri svirajući na klaviru...

Ona i Tolkin su se brzo zbližili. Zajedno bi krali hranu iz kuhinje i organizovali tajne gozbe u Editinoj sobi. Povremeno su odlazili zajedno na čaj u lokalne čajane i ubacivali kocke šećera u šešire prolaznika. Odvojeno bi se odvezli biciklima u grad gde bi razgovarali satima. Mladi par je skrivao svoje prijateljstvo, koje je ubrzo preraslo u zaljubljenost.

Vaša majka i ja smo spasili jedno drugo od nevolja koje smo doživeli tokom detinjstva", pričao je Tolkin, jedan od vodećih svetskih i engleskih lingvista godinama kasnije svojoj deci.

Otac Frensis je saznao za njihovu vezu jer ga je o tajnim sastancima mladih obavestila vlasnica jednog mesta gde bi mladi zaljubljeni par ispijao čaj. Bio je zaprepašćen. Odmah je zahtevao da se ta veza prekine, a pošto Ronald po prirodi nije bio buntovnik i poštovao je oca Frensisa, pristao je. Uskoro je sa bratom napustio kuću gde su svi zajedno živeli. U to vreme on je učio kako bi dobio stipendiju za univerzitet u Oksfordu, a sa Edit je nastavio da se tajno sastaje. Vozom bi odlazili na selo i uživali. Za njen 21. rođendan Ronald joj je kupio ručni sat, a ona njemu nalivpero za njegov osamnaesti.

Ali ponovo su ih videli zajedno i otac Frensis mu je zabranio da je viđa i da joj piše sve dok ne napuni 21 godinu. A onda su počeli da se "slučajno" sreću. I za to se saznalo pa je od oca Frensisa dobio pismo u kom je on te njihove "slučajne" sastanke nazvao budalastim i nepromišljenim te je zapretio da će ako ne prestanu sa tim Ronaldu onemogućiti karijeru. Nakon toga Ronald je još jednom video Edit. U svom dnevniku je napisao:

Na uglu Frensis Rouda prošla je pored mene na svom biciklu na putu prema stanici. Možda je neću ponovo videti tri godine..."

Kako bi zaboravio na Edit, prionuo je na učenje i jedva je čekao 3. januar 1913. godine, svoj 21. rođendan. Čim je sat otkucao ponoć i proglasio početak 3. u mesecu, seo je za sto i napisao pismo devojci za koju se nadao da će mu postati žena. Kad je stigao odgovor doživeo je veliko razočarenje. Edit je napisala da je verena za drugog muškarca, brata svoje prijateljice.

Ronald je bio očajan. Čekao je tri godine i živeo za dan kada će se opet videti. Onako u ljutnji odlučio je da je odmah zaboravi, ali se ubrzo predomislio. Ukrcao se na voz i otišao do nje. Odlučio je da je moli da izabere njega. I čim ju je ugledao na peronu znao je da nikad nije prestala da ga voli i da će mu se vratiti. Ispričala mu je da je pristala da se uda za drugog jer je to bio jedini mladić kog je poznavala osim Ronalda i zato što je smatrala da on (Ronald) za nju više ne mari i da ju je zaboravio. Odmah je odlučila da vrati verenički prsten koji je dobila, raskinula je veridbu i udala se za voljenog.

Ronald je o svojoj veridbi obavestio oca Frensisa. On im je nevoljno dao svoj blagoslov a Edit je na Ronaldovo insistiranje napustila svoju Anglikansku crkvu i preobratila se u rimokatolicizam. Mladi pisac je bio vrlo pobožni katolik. Nisu uspeli da se odmah venčaju, jer je on morao da završi školovanje, ali ona ga je čekala. Kad je završio sa školovanjem, krenuo je u Prvi svetski rat gde se borio u rovovima. Venčali su se 22. marta 1916. Prvi sin rođen im je 1917. godine, a nakon toga su dobili još dva sina i ćerku koju je Edit žarko želela.

Najpoznatiju i trajnu počast svojoj voljenoj Tolkin je dao kada je utkao njihovu romansu u mitologiju Srednje zemlje – u priču o Berenu i Lutijen. Jedan od najvećih i najuticajnijih autora književne fantastike 20. veka pokopan je zajedno sa svojom voljenom suprugom u istom grobu u Oksfordu, gradu u kom je dugo godina predavao na Oksfordskom univerzitetu.

Naime, Tolkin je prvo bio 20 godina profesor anglosaksonskog jezika na oksfordskom koledžu Pembrouk, a zatim još 14 godina profesor engleskog jezika i književnosti na koledžu Merton. Edit je umrla 1971. godine, a njen Ronald nepune dve godine nakon nje. Na njihovom zajedničkom grobu uklesana su imena Beren i Lutijen.