KONOBARICA JE BILA SVEDOK MOMENTA KADA JE LAUŠEVIĆ PUCAO: Otkrila je do detalja šta se zaista desilo KOBNE noći

Žarko Laušević, glumačka veličina koja je na leđima nosila veliki životni teret, kroz svoju pisanu reč pokušao je ljudima bar malo da približi šta je sve prolazio od trenutka kada je usmrtio dve osobe. Vest je kao bomba odjeknula u medijima, a onda je zavladala neverica.

Ovo je prvi novinski tekst "Večernjih novosti" koji je objavljen dan nakon tragedije, 1. avgusta 1993, a mi ga prenosimo u celosti:

Dvostruko ubistvo u Podgorici u kojem je učestvovao i glumac Žarko Laušević

UBISTVO BEZ GLUME

* Prema podacima Centra bezbednosti Podgorice, do tuče je došlo između Dragora Pejovića (1973), Radovana Vučinića (1972) i Andrije Kažića (1969) sa jedne i braće Žarka (1960) i Branimira Lauševića (1955) sa druge strane

* Inspektori utvrdili da su braća Laušević upotrebili pištolje i pritom ispalili više hitaca koji su smrtno pogodili Pejovića i Vučinića, a teške povrede zadobio je i Andrija Kažić

* U tuči je povređen i Branimir Laušević, a medicinska pomoć ukazana je i njegovom bratu Žarku

JEDNA, gotovo, bezazlena ponoćna čarka u kafe baru između nekoliko mladića sa jedne, i beogradskog glumca Žarka Lauševića i njegovog brata Branimira, sa druge strane, tragično je završena. Život su izgubili Dragor Pejović (1973) i Radovan Vučinić (1972), obojica iz Podgorice.

Teško povređeni su Andrija Kažić (1969) iz Podgorice i Branimir Laušević (1955), takođe iz podgorice. Obojica povređenih nalaze se u podgoričkoj bolnici. Lakše povrede zadobio je i Žarko Laušević (1960). Braća Laušević i Andrija Kažić su lišeni slobode.

Kobno dobacivanje

OVAJ težak slučaj, koji je prosto celu Podgoricu digao na noge, dogodio se preksinoć, nekoliko minuta posle pola noći, u kafe baru "APPLE" u Bulevaru Lenjina, omiljenom mestu mladih Podgoričana iz dela grada preko Morače.

Prema zvaničnim podacima Centra bezbednosti Podgorice do tuče je došlo između Dragora Pejovića, Radovana Vučinića i Andrije Kažića, sa jedne strane, i braće Žarka i Branimira Lauševića, sa druge strane.

Inspektori su utvrdili da su u tuči braća Laušević upotrebili pištolje (devetka) i tom prilikom ispalili više hitaca, pogodivši Pejovića i Vučinića, koji su ubrzo podlegli povredama. Povrede je zadovio i Andrija Kažić, ali one nisu bile smrtonosne.

Ceo događaj odvijao se kao na filmu. I oni koji su bili svedoci teško uspevaju da "pohvataju konce" i predoče tužnu sliku.

- Neverovatno je šta se dogodilo. Praktično, ni od čega došlo je do tragedije - sva uzbuđena priča Dragica Bogavac, koja je pred ponoć posluživala mladiće u kafe baru. - Ama, baš ništa nije "mirisalo" na ono što se dogodilo. Pre nego što su braća Laušević došla, a bilo je nešto oko pola noći, u kafe baru u maloj bašti, sedela je grupa mladića. Neki od njih su naši stalni gosti. Nakon što su pojeli po sendvič, popili neko pivo i neki sok, otišli su preko ulice (Bulevar Lenjina). Jedino se zadržao, oslonjen na ogradu, Dragor Pejović. Još je jeo sendvič.

Povrede

JUČE smo u hodniku Centra bezbednosti Podgorice sreli Žarka Lauševića dok su ga milicioneri sprovodili na saslušanje. Na sebi je imao mornarsku majicu, sa jedne strane pocepanu, a po nogama su se videli tragovi krvi.

Nismo mogli da razgovaramo sa njim. Žarko je jedino uspeo da nas pozdravi mahanjem rukom. Ispod jednog oka primećivala se modrica. Doktor Mihajlo Kuljiš koji je pregledao poginule i povređene, rekao nam je da je Žarko Laušević povređen. Nije želeo detaljnije da opisuje povrede ostalih učesnika u ovom događaju.

Devojka isprekidano priča, pali cigaretu, sva uzbuđena više puta ponavlja: "Pa, to je nemoguće", "Svi su momci bili mirni, a Žarko Laušević navraćao je i ranije, i prošlog leta je kod nas jeo ćevape, rekao je kako je došao jer mu se naši ćevapi sviđaju."

Prema kazivanju Dragice Bogavac, braća Laušević su naručila po pivo i ćevapčiće. Dok je stariji Laušević Branimir, sedeo za stolom, Žarko Laušević se vratio do kioska da vidi koju salatu da naruče.

Pucnjava - za vek

- BAŠ tada su mladići, koji su već bili sa druge strane ulice, dovikivali, bili su bučni - priča Dragica Bogavac. - Na to je, bez povišenog tona, Žarko Laušević, dobacio, koliko se sećam, Pejoviću "Što je ova graja". Tada je Pejović odgovorio, opet, kažem, koliko mogu da se setim "Što te briga ko graji". Tada je došlo do koškanja. Videla sam kada je Žarko Laušević padao uz sam zid kioska. Bio je obučen u kratke pantalone i mornarsku majcu. Oko struka nosio je onu torbicu za novac, dok mu je kožna torba visila o ramenu. U kafe baru u to vreme bio je samo jedan gost.

- Kada je došlo do koškanja, Pejoviću je u pomoć pritekao Radovan Vučinić. Svi su se tako našli u malom prostoru baštice kafe bara. Najednom je počela pucnjava. Jedna stanarka nam je pričala da je pucnjava trajala "ceo vek". Nije to bilo rafalno veli, sedela sam na terasi obližnje zgrade i gotovo brojala hice sve do 15. Pomislila sam kada će ta pucnjava prestati.

Dragica Bogavac je prvo ušla u kiosk ne znajući šta da radi. Sa njom su bile još dve koleginice.

- Izašla sam sa kuhinjskim nožem u ruci sa kojim sam pre rezala salatu - priča Dragica Bogavac. - Baš u tom trenutku jedan mladić je istrčao iz bašte, držeći se za stomak, pao je ispred mene na trotoar. U tom času meni je nož ispao iz ruku.

Marina Raonić, devojka koja je takođe te noći radila u kafe baru, uznemirena, i nakon saslušanja u Centru bezbednosti Podgorice, neprestano uzdiše. Iako je od događaja prošlo dosta vremena, nikako ne može da sastavi sliku šta se desilo.

Kajanje

VLASNIK kafe bara Branko Radoičić, bled i uznemiren trlja ruke i uzdiše:

- Ma, gde ja odoh ranije kući. Da sam bio tu, ovo se ne bi dogodilo. Ti momci su mene uvek hteli da poslušaju i kada bi došlo do nekih čarki. Bili su to dobri momci. Nikada se ovde nije dogodila ni najmanja svađa, a kamoli tuča.

- Ja sam bila u kiosku, ali sam čula kako je nešto jako lupilo. Izvirila sam i videla kako Žarko Laušević pada pored kioska - priča okupljenima Marina Raonić. - Nisam videla kada su iz bašte Žarko Laušević i njegov brat izašli, posle svega što se dogodilo.

Odavno jedan događaj u gradu na Morači nije toliko uzbudio njegove žitelje kao ovaj u Bulevaru Lenjina. Tim pre što ljudi žale i nastradale momke, za koje niko nema ružne reči, kao i porodicu Laušević koja ovde uživa dobar glas.

(Stil / Nportal / D. Jolić)