SVAKI SRBIN ZA KRSNU SLAVU MORA DA OBEZBEDI OVE 3 STVARI: Samo OVAKO se pravilno slavi SLAVA

Za ovaj dan su najvažniji slavski kolač, kuvano žito, crno vino, slavska sveća i - sveštenik. Sve ostalo može i ne mora.

Objavljeno: 21.11.2023. 09:03h
Autor:
Foto: Shutterstock

U čitavom hrišćanskom svetu samo Srbi slave krsnu slavu, kao najveću porodičnu svetinju. Nakon odricanja od paganstva, Srbi su birali svog sveca zaštitnika i u njegovu slavu proslavljali taj dan uz porodicu, kumove i najbliže prijatelje. Tradicija proslavljanja krsne slave održala se u ratu i u miru, siromaštvu i bogatstvu, komunizmu i socijalizmu. Prenosi se sa kolena na koleno, sa oca na sina. Sve muške glave jedne porodice slave istu slavu. Nepisani običaj je da se proslavlja u roditeljskoj kući dok je otac živ, a onda prelazi na jednog od sinova u čijem se domu familija okuplja.

foto: Shutterstock

Suština slave nije obilje jela i pića, iako se to uveliko radi. Može da se proslavi uz mnoštvo rodbine i prijatelja, u tišini doma, posno ili mrsno, skromno ili raskošno. Suština je čisto srce i iskrena vera, kojim ćete osetiti nevidljivo – božje prisustvo i zaštitu sveca kojeg proslavljate. Običaj je da se na slavu ne zove, već je kuća otvorena za svakoga, a najvažniji su slavski kolač, kuvano žito, crno vino i slavska sveća i - sveštenik. Sve ostalo može i ne mora.

SVETA VODICA

U većinu seoskih i gradskih kuća dan pre slave dolazi sveštenik da sveti vodicu. Domaćica pripremi činiju s vodom, buket bosiljka, kadionicu sa žarom i tamjanom i spisak ukućana. Činija se stavi ispod ikone sveca koja treba da je na istočnom zidu sobe. Sveštenik bosiljkom, vodom i tamjanom osveštava i blagosilja dom, pominjući svakog člana porodice pojedinačno. Svi članovi trebalo bi da budu prisutni. Prisustvo sveštenika znači da je sam Gospod blagoslovio dom. Slava bez božjeg poslanika smatra se običnom gozbom. Ako porodica ne poziva sveštenika u kuću, domaćin odlazi u crkvu po vodicu. Svi ukućani popiju po gutljaj, a njome treba da se zamesi i slavski kolač.

foto: Shutterstock

Na slavi nema mesta za prejedanje, pijanstvo i rasprave o politici

a slavu se obično dolazi sa flašom vina za domaćina i buketom cveća ili nekom drugom sitnicom za domaćicu ili kuću, kao i ponekim slatkišem ako u kući ima dece. Čestita se rečima: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, celoj porodici, na mnogo godina u zdravlju i veselju!" Ove prilike nisu za prejedanje i napijanje. Treba voditi računa da je ovo za domaćine svečan dan i ružno je da pijanstvo pokvari raspoloženje. Političkim raspravama i masnim vicevima nema mesta na slavskoj proslavi. Neki smatraju da ne bi trebalo ni paliti cigarete u prostoriji u kojoj gori slavska sveća.

SLAVSKI KOLAČ I VINO

Pravi se od čistog pšeničnog brašna i osvećene vodice, a ukrašava se ukrasima od prostog testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta utiskuje se pečat sa slovima IS, HS, Ni, KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Kolač je simbol Hrista koji je hleb života. Zajedno sa žitom i vinom nosi se ujutru na dan slave u crkvu ili sveštenik u kući seče kolač. Preliva se crvenim vinom koje je simbol krvi iz rana Isusovih. Kolač drže u rukama sveštenik, domaćin i sinovi. Okreću ga u krug što znači da će Hristos među nama da bude večno.

foto: Shutterstock

SLAVSKA SVEĆA

Za ovaj dan kupuje se velika sveća, uvek u crkvi gde je osveštana. Sveća se stavlja u čirak - svećnjak, često ukrašen. Pali se pre rezanja kolača, domaćin se prekrsti, izgovori molitvu "Oče naš", poljubi sveću, pali je i stavlja na trpezu pored slavskog kolača. Ona gori celog slavskog dana, neko uvek vodi računa da plamen bude ravan. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Isusove. Gasi se kad odu poslednji gosti, ali obavezno pre ponoći. Običaj je da je ugasi domaćin, čašom slavskog vina. Ugašena sveća sa čirakom stavlja se ispod ikone ili na neko odabrano mesto u kući. Tokom godine pali se samo tokom molitve.

foto: Kurir / Nebojša Mandić

SLAVSKO ŽITO

Žito je simbol žrtve, ulaska u život kroz smrt. Ovo su Hristosove reči: "Ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostane samo. Ako umre, donosi mnogo roda". Kad uzmemo kašičicu slavskog žita poručujemo da živimo za druge. Nije to običan slatkiš. Domaćice mnogo pažnje obraćaju na pripremu slavskog žita i nije ga lako napraviti. Dugo se kuva od otrebljenog pšeničnog zrna, prosuši se, melje vrlo sitno, a zatim mu se dodaju mleveni orasi, šećer, malo vanilin šećera i muskatnog oraščića. Oblikuje se na tacni u poluloptu i na kraju pospe i utapka šećerom u prahu ili orasima. Tacna stoji na ukrasnom poslužavniku, uz čašu vina.

foto: Stil

SLUŽENJE ŽITOM

Najpre se žitom posluži domaćin a za njim svi ukućani. Gostima žito prinosi domaćica, čim uđu u kuću. Gost se najpre prekrsti, čestita slavu domaćinima i posluži se žitom. Ponovo se prekrsti i sedne. Prvo se služe stariji pa mlađi.