SPAVAO JE SA SVOJIM SESTRAMA, KAD IH IZGUSTIRA, PRODA IH NEPRIJATELJU: Car koji je s konjem uradio nešto monstruozno

Gaj, koji je dobio ime po Gaju Juliju Cezaru, postao je poznat pod nadimkom "Kaligula," što znači "mala čizma." Bio je prvi rimski car na koga je izvršen atentat.

Svog konja proglasio sveštenikom.

Nakon smrti njegovog oca Germanika u Antiohiji 19. godine, Agripina, Gajeva majka, vratila se sa šestoro dece u Rim. U Rimu, Agripina se sukobila sa Tiberijem, Germanikovim stricem, što je na kraju dovelo do uništenja njene porodice, a Kaligula je postao jedini preživeli muškarac, prenosi Vikipedija.

Godine 26, Tiberije se povukao iz javnog života na ostrvo Kapri, a Kaligula mu se pridružio pet godina kasnije. Nakon Tiberijeve smrti 37. godine, Kaligula je nasledio presto cara. Prvih šest meseci njegove vladavine opisani su kao period plemenitosti i umerenosti, ali nakon toga, izvori se fokusiraju na njegovu okrutnost, sadizam, ekstravaganciju i seksualnu izopačenost, predstavljajući ga kao ludog tiranina.

Iako su pouzdanost tih izvora upitna, poznato je da je Kaligula tokom svoje kratke vladavine radio na jačanju neograničene moći cara, suprotno principatima. Fokusirao se na ambiciozne građevinske projekte i luksuzne rezidencije za sebe, uključujući izgradnju dva akvadukta u Rimu: Akva Klaudija i Anio Novus. Tokom njegove vladavine, carstvo je anektiralo kraljevinu Mauretaniju kao provinciju.

U početku 41. godine, Kaligula je ubijen u zaveri koju su organizovali oficiri pretorijanske garde, senatori i dvorjani. Iako su zaverenici planirali obnovu Rimskog republikanskog sistema, pretorijanci su proglasili Kaligulinog strica, Klaudija, kao njegovog naslednika. Kaligulina smrt označila je zvanični kraj muške linije Julija Cezara, iako je Julijevsko-klaudijevska dinastija nastavila vladati sve do smrti Nerona, Julijevog nećaka.

Imao je nezgodnu majku

Agripina Starija, tokom svog odrastanja, nije bila obična žena svog vremena. Njena jedinstvena pozicija u društvu proizlazila je iz činjenice da je bila unuka samog cara Avgusta. Ova privilegija je uticala na njeno obrazovanje, a sam Avgust je pažljivo nadgledao njen razvoj. Očigledno je da je ova bliskost s moćnim dedom postavila temelje za njenu kasniju ulogu u političkim događanjima.

Nije se zadovoljila tradicionalnom ulogom supruge koja ostaje kod kuće, već je svojim prisustvom u vojnim kampanjama opravdala svoju ulogu kao savetnica i diplomata. Njena hrabrost i nezavisnost izazvale su divljenje, ali istovremeno i neprijateljstvo u društvu koje je bilo zasićeno tradicionalnim rodnim ulogama.

Tragedija je zadesila Agripinin život kada je njen muž, Germanik, umro pod sumnjivim okolnostima. Njena hrabrost se ponovo istakla kada je javno optužila jednog od Germanikovih rivala za trovanje svog supruga. Ovaj potez nije samo ukazivao na njenu hrabrost, već i na političku oštroumnost. Međutim, njena otvorena kritika naslednika Avgusta, Tiberija, donela joj je ozbiljne probleme. Bila je podvrgnuta bičevanju, a navodno je izgubila čak i jedno oko kao rezultat ovog brutalnog kažnjavanja. Dalje, provela je četiri godine u zatvoru, gde se suočila s gladovanjem, što svedoči o njenom neustrašivom karakteru i izuzetno teškim vremenima kojima je bila izložena.

Sve ove nevolje nisu je slomile. Kada je njen sin Kaligula došao na vlast, Agripina Starija je, na neki način, doživela preporod političke moći. Njena izdržljivost i borba tokom prethodnih godina očigledno su ostavile trag, a njen uticaj na sina i političke događaje tog vremena nije zanemarljiv.

Posojali su izveštaji da je sa tri sestre imao inces

Svetonije je prvi objavio tvrdnje da je Kaligula počinio incest sa svoje tri sestre. Rimski istoričar je dodao da su se ti susreti dešavali čak i tokom banketa, dok su se gosti i Kaligulina žena okupljali okolo. Navodi se, da je dve prodao svom neprijatelju da bi dobio veću teritoriju. Međutim, Svetonije je napisao "Živote Cezara" 121. n.e., 80 godina nakon što su Kaligulu u 28. godini ubili članovi Pretorijanske garde.

Raniji hroničari koji su zapravo živeli u vreme Kaliguline vladavine, kao što su Seneka i Filon, ne pominju ovakvo ponašanje uprkos tome što su oštro kritikovali cara.

Da li je Kaligula zaista bio lud?

Mnogi istoričari odbacuju pretpostavku da je Kaligula maltretirao stanovnike Rima svojim neobuzdanim ludilom, da je razgovarao sa Mesecom, naređivao bezrazložna pogubljenja i pokušavao napravi konzula, pa sveštenika od svog konja. Kao prvo, njegove kolege iz Senata bi ga verovatno sklonile sa vlasti zbog takvog ponašanja.

Ali pod pretpostavkom da je ogorčeni car bio lud, kako hroničari opisuju, neki naučnici sugerišu da je u stvari verovatno bolovao od — epilepsije temporalnog režnja, hipertireoze ili Vilsonove bolesti, naslednog poremećaja koji može izazvati mentalnu nestabilnost.