KAKO JE JELENA POSTALA KRALJICA MOĆNE ITALIJE: Nije bilo CRNOGORCA koji nije plakao taj dan kada je Viktor došao po nju

Ljubavna priča Jelene Petrović Njegoš je bajka koju su nam uz gusle pričali kada smo bili mali

Objavljeno: 16.09.2023. 13:20h 13:31h
Autor:
Jelena Petrović Njegoš

Brak između princeze Jelene Petrović Njegoš i princa Viktora Emanuela bio je dogovoren. Za ljubav nije bilo mesta, važno je bilo samo savezništvo između Italije i Crne Gore. A to su i dobili.

Ipak, mnogi kažu da je ljubav došla kasnije, jer je Jelena Savojska italijanskom princu rodila petoro dece i tako učvrstila dinastiju Savoja. Viktor Emanuel je to znao da ceni....

Ali da krenemo iz početka...

"Ja Vas pitam dajete li mi svoju ruku i saglasnost da ćete me uzeti, a ja Vam nudim moju. Ja vas hoću, pa ćemo se docnije zanimati kod mojih i vaših roditelja da nam daju saizvoljenije i blagoslov!"

Ovim rečima je italijanski princ Viktor Emanuel, koji je došao 1896. godine na Cetinje u goste knezu Nikoli Petroviću Njegošu zaprosio njegovu ćerku princezu Jelenu. Tako je u kratkom dijalogu, rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

Vladarke sa Cetinja

Od devet kćeri, knjaz Nikola Petrović Njegoš je na carske i kraljevske dvorove udomio pet. Princeza Zorka udala se za kralja Petra Karađorđevića, princeza Milica 1889. za velikog ruskog knjaza Petra Nikolajeviča, a princeza Stana za ruskog knjaza Đorđa Maksimilijanoviča Romanova i potom 1907. za velikog ruskog knjaza Nikolaja Nikolajeviča.

Princeza Ana je bila udata za ruskog knjaza Franca Batenberga, a princeza Jelena za italijanskog monarha.

"Princ Viktor Emanuel i Jelena, koju su opisali kao visoku, skladnu, sa kosom tamnijom od noći i očima ranjene srne, nisu se više odvajali. Prelepa princeza, kćerka vladara i pastira, imala je, osim dobrote, velikodušnosti i jednostavnosti, vrline rođene kraljice," zapisao je biograf Renato Barnesko.

Princeza Jelena Petrović Njegoš rođena je 1873. godine kao jedno od dvanaestoro kneževe dece. Krstio je ruski car Aleksandar Drugi Romanov.

foto: Profimedia

Odrasla je uz švajcarsku guvernantu, u vreme kada je Crna Gora ratovala i krvarila. Sa deset godina uputili su je na školovanje u ruski Petrograd, na institut Smoljni, koji se nalazio pod caričinim patronatom. Tamo je otkrila slikarski talenat.

Na Svetskoj izložbi slikarstva u Veneciji upoznala je italijanskog princa Viktora, sa kojim se zbližila na balu u Rusiji 26. maja 1896. godine, povodom krunisanja Nikolaja Drugog za cara Rusije.

To nije promaklo italijanskom kralju Umbertu, koji je želeo da ojača svoju lozu „novom krvlju“, jer je u dinastiji bilo previše rođačkih brakova – opisuje istoriju ovog braka hroničarka Bosiljka Čelebić – Mitrović.

Civilno venčanje je obavljeno u velelepnom dvorcu Kvirinale, a crkveno u crkvi Santa Marija od Anđela uz prisustvo mnogobrojnih gostiju iz Evrope. Princeza Jelena je uzela prezime Savojska i katoličku veru, čvrsto uverena da se Bogu najbolje služi kroz ljubav prema bližnjem.

Bračni par je živeo u kraljevskom dvoru Kvirinale u Rimu, okruženom parkovima i sportskim terenima. To je bila prava oaza sreće i radosti, princ i princeza su uz nežnost i ljubav provodili dane sa svojom decom.

Italijani su od 1906. prema novom kraljevskom paru osećali privrženost, često i divljenje, ali i uzdržanost, jer su svi dotadašnji kraljevi bili distancirani od naroda.

Kada je zemljotres razrušio grad Mesinu, kralj i kraljica su rizikujući svoje živote, proveli više od 20 dana na trusnom području, pomažući ljudima. Kraljica je vešto pomagala ranjenima, svojim rukama ublažavala patnje stradalima. Pedeset godina kasnije, u Mesini je podignut mermerni spomenik na trgu Seđola. Zagrljene figure kraljice i devojčice svedoče o razornom zemljotresu i plemenitoj, hrabroj dobrotvorki Jeleni Savojskoj.

foto: Wikipedia

Guslarska verzija Jelenine udaje ne pominje ove činjenice, u toj pesmi, ona je nevoljno data Viktoru od Savoje.Prema ovoj pesmi kada je crnogorski gospodar pozvao kćerku, na dan njenog venčanja, ona mu je rekla da je nesrećna njegovom odlukom, ali da će poštovati njegovu želju.

"Ja znam da cu bit' kraljica, silne, moćne Italije, al' s tom krunom, dragi oče, tvoja ćerka srećna nije. Jer ja volim ovu zemlju, kao život kao vodu, a sad moram da napustim zauvijek Crnu Goru. Uzalud mi zlatna kruna i palate i dvorovi, Lovćenu me srce vuče đe se viju sokolovi."

Jelena je, prema istoj pesmi, bila zaljubljena u perjanika očeve garde, Miloša i tražila je od oca da je on, sa ostalim perjanicima prati do Bara. Na rastanku, poklonila mu je svoju burmu, a on joj je rekao: "Oh, Jelena, da nijesi ćerka moga gospodara sabljom bi' te odbranio i odveo do oltara".

Zasluge Jelene Savojske za italijanski narod bile su tolike da je katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao da se proglasi za sveticu.

Kraljica Italije je sa kraljom Viktorom dobila petoro dece – Jolandu, Mafaldu, Umberta, Đovani i Mariju Savojsku. U istoriji je zapisana kao poslednja italijanska kraljica. Emigrirala je 1946, a godinu dana kasnije ostala bez muža. Umrla je 1952. u izgnanstvu u Monpeljeu.