UMESTO DA PRIČAJU - OVI LJUDI ZVIŽDE: Bez problema se sporazumevaju sa brda na brdo, ali 1 PORUKA se nikad ne prenosi

Njegovi stanovnici se sporazumevaju takozvanim ptičjim jezikom, koji je 2017. godine prepoznao UNESKO i dodao na spisak nematerijalne kulturne baštine.

Daleko se čuje

I pre nego što je izmišljen mobilni telefon, ovaj neverovatan jezik zviždanja je stotinama godina omogućavao farmerima da bez problema komuniciraju na velikim udaljenostima preko planina, a zadržao se i danas i zbog svoje specifičnosti i upravo zbog toga intrigira brojne turiste iz celog sveta!

Taj zvuk je, kažu, mnogo više od pukog zviždanja. Prodorniji je od ljudskog glasa, budući da se čuje i kilometrima dalje, preko polja čaja i lešnika, koje su jedne od dominantnijih poljoprivrednih kultura ovog kraja. Danas zbog sve veće upotrebe mobilnih telefona, koji uklanjaju potrebu za zviždanjem, broj ljudi koji ga koriste postaje sve manji, pa je tako ovaj unikatni jezik u velikoj opasnosti od totalnog izumiranja.

Nisu sami

Turska spada u šačicu zemalja sveta u kojima jezik zviždanja uopšte i postoji. Sličan način komuniciranja je prepoznat u upotrebi na Kanarskim ostrvima, u Grčkoj, Meksiku i Mozambiku. On fascinira istraživače i stručnjake za jezik, jer pretpostavljaju da moždane strukture koje obrađuju jezik nisu tako fiksirane kao što se nekada mislilo. Dugo se verovalo da se interpretacija jezika uglavnom odvija u levoj strani mozga, a melodija, ritam i pevanje u desnoj. Ali studija koju je jedan turski biopsiholog temeljno sproveo u u ovom mestašcetu sugeriše da se jezik zviždanja obrađuje u obe hemisfere.

Šampionka u zviždanju

Meštanka Muazez Kodžek (50), koja važi za najbolju zviždačicu ovog regiona, kaže da zemlja mora da učini sve da ovaj jezik što pre zaštiti, jer je to njihovo nasleđe i uprkos napretku moderne tehnologije, meštani treba da nastave da ga koriste. Ona je sa učenjem ptičjeg jezika počela još odmalena, dok je još bila šestogodišnja devojčica, radeći svakodnevno u polju sa ocem i slušajući kako se on na taj način bez problema sporazumeva sa seljacima koji su bili toliko daleko da se nisu čak ni videli. Nastojala je da tradiciju prenese i na svoje tri ćerke. Iako ga sve odlično razumeju, samo srednja ume bez problema da ga koristi.

Pod zaštitom Uneska

Od 1997. selo Kuškoj postalo je domaćin godišnjeg Festivala jezika ptica, kulture i umetnosti, gde se svake godine cela zajednica okuplja da bi pokazala svoje umeće u ovoj disciplini. To je za njih veliki događaj, a prate ga i ljudi iz celog sveta koje ova pojava zanima. Takmičari dobijaju detaljna uputstva o tome šta treba da odzvižde pred stručnim žirijem, koji na kraju proglašava pobednika. On je nakon toga car u selu.

I na samom kraju možemo još samo da vam prenesemo ono što meštani ovog sela mudro poručuju:

"Telefon možeš da izgubiš ili polomiš, ali sve dok dišeš, možeš i da zviždiš. Ovo je sredstvo komunikacije koje svuda sa sobom možeš da poneseš i zato ne treba da ga prepustimo zaboravu.

"MOŽE SVE, SEM LJUBAVISANJA

Zviždanjem su se najavljivala venčanja, rođenja dece i sahrane. Jedino što se ne može odzviždati je udvaranje i iskazivanje ljubavi svom partneru jer bi celo selo čulo kako neko ljubaviše.