KATA JE POBEDILA 4 TUMORA, ALI NJEGOVU SMRT NIJE: "Ljudi su od mene bežali u tramvaju", plašili su se 1 stvari

Kata Zobaj, Zagrepčanka, podelila je svoju neverovatnu priču čije su vibracije odjeknule i doprle do mnogih srca. Njena priča je neopisivo dirljiva i izaziva maksimalno poštovanje, jer je Kejt oličenje neverovatne borbe i snage, prošla kroz ogromne izazove koji su joj zaslužili poštovanje i divljenje.

Svoju priču je podelila na sajtu Nismo same.

Kata, kao ključni trenutak navodi period iz detinjstva. Tada 16-godišnjakinja, napustila svoj rodni grad u Bosni i Hercegovini i preselila se u Zagreb. Početak karijere u Vinogradskoj bolnici kao konobarice označio je njen prvi korak u gradskoj sredini, gde je počela da gradi svoj put. Ali život joj nije bio naklonjen. Posle nekoliko godina prešla je u Dečji vrtić Pčelica, a potom, pod nagovorom supruga, prešla u firmu Elektro-kontakt kao montažer proizvoda. Tada je već imala jaku volju za borbom i prihvatala je izazove kao prilike za lični rast.

Prenosimo njenu priču u celosti.

"Imala sam samo 16 godina kada sam iz malog bosanskohercegovačkog grada došla u Zagreb i zaposlila se kao konobarica u Vinogradskoj bolnici. Posle nekoliko godina prešla sam u Dečiji vrtić Pčelica, a potom na nagovor supruga u Elektro-kontakt, gde sam radila kao montažer proizvoda. Kada mi je dijagnostikovan rak grlića materice, imala sam 26 godina. Bila sam u šoku i panici. Moja najveća snaga bila je moja porodica: moj muž i naši sinovi, od kojih je najmlađi tada imao šest godina.

Kada mi je 2001. dijagnostikovan tumor desne dojke, samo sam rekla: „Bože pomozi mi, daj mi snage da izdržim.“ Ponovo su me tešila deca i muž. Rekli su mi da sam hrabar i da ću i ovoga puta sve izdržati. I taman kada sam shvatila da moram dalje u životu, i pomirila se sa činjenicom da su mi dijagnostikovane dve različite maligne bolesti, izgubila sam muža. Umro je 2003. od raka stomaka. Ponovo sam pala u depresiju, a zbog dece sam se trudila da ostanem pozitivna i da se smejem. Na kraju krajeva, ja sam jedina ostala kao roditelj.

Moj životni put je bio veoma trnovit, ali sam imala veliku volju za životom koja me je gurala napred. Rekao sam sebi: „Ja to mogu!“ Godine su prolazile, deca su rasla, stariji sin se oženio i podario mi troje prelepih unučadi. Radila sam do 2009. godine, kada sam otišla u invalidsku penziju. Nije dugo trebalo. 2010. mi je ponovo dijagnostikovan tumor na desnoj dojci, pa sam morala na još jednu operaciju.

I taman kada sam pomislia da je sve gotovo, pojavili su se problemi sa grlom. Stalne upale, antibiotici, svakih 15 dana gubila bih glas. Sve je to trajalo godinama (od 2011), ali me lekar opšte prakse nikada nije poslao kod specijaliste. Tek 2017. na moj zahtev mi je dao uputnicu i idem na Rebro. Doktor me odmah šalje na biopsiju. Posle nekoliko dana zovu me da se hitno javim u bolnicu. Došla sam nasmejana, ali me je doktor dočekao veoma zabrinut. Vidim, sve o okolini i onda mi kaže: „Gospođo, imaterak grla, moramo hitno da vas operišemo“.

Posle te rečenice doživela sam šok koji ne mogu da opišem. Srećom, uz mene je bio i moj sin, koji me je bodrio i ponavljao: „Majko, ti si jaka, sve si izdržala i uradićeš ovo“. Operisana sam u januaru 2018.

Uklonjen mi je ceo larinks i dobila sam govornu protezu sa kojom mogu da govorim. Zamislite taj osećaj, pričate normalno 57 godina i onda odjednom više ne možete da govorite. Zahvaljujući mojoj upornosti i upornosti mog logopeda, profesorke Tamare Živković-Ivanović, danas pričam. U tome mi je pomogla i moja pozitivnost i podrška moje dece. Odlučila sam da ispričam svoju priču jer smatram da se u javnosti ne govori previše o raku grla.

Stalno pominjemo rak grlića materice, rak dojke, a o raku grla gotovo da i nema govora. Ljudi malo znaju o ovoj bolesti, pa se dešava da me veoma čudno gledaju u tramvaju, a kada pričam iz daljine čujem komentare da govorim kao robot. Dešava se i da se udalje od mene kada im priđem, kao da sam zaražena. U početku mi je bilo neprijatno što me tako čudno gledaju, ali sada sam se navikla na komentare i poglede. Prebolela sam četiri tumora, ali nikada se nisam osećala tako stigmatizovano kao sada, nakon što sam operisala rak grla."