FIZIČKO KAŽNJAVANJE DECE MNOGO ŠTETI NJIHOVOM MENTALNOM ZDRAVLJU: Psiholozi savetuju ove efikasne metode disciplinovanja
Prema mnogobrojnim studijama velika je verovatnoća da će zlostavljana deca razviti različite poremećaje.
Autor:
I pedijatri i psiholozi su saglasni da fizičko kažnjavanje nanosi mnogo štete detetu kako u fizičkom tako i u psihičkom smislu. Prema jednoj anketi, pre 25 godina, 80% roditelja je tuklo svoju decu. Danas to čini 67%. Iako se broj smanjuje, još je dug put do napretka.
Fizičko zlostavljanje može imati mnogo oblika. Najučestaliji oblik kazne je udaranje dece rukom ili nekim predmetom poput kaiša ili štapa. Druge vrste fizičkog zlostavljanja uključuju drmanje dece, vučenje za kosu, vučenje ušiju ili prisiljavanje da ostanu u neprijatnom položaju.
Prisilne aktivnosti poput ispiranja usta, pranja ruku ili nasilnog hranjenja nečim što odbijaju da jedu su drugi ne tako očigledni akti fizičkog zlostavljanja o kojima mnogi ljudi ne razmišljaju.
Ali postoje i nefizički oblici zlostavljanja. To uključuje pretnje, ponižavanje, omalovažavanje, plašenje deteta i vikanje. Iako spolja ne ostavlja trag, verbalno zlostavljanje nije ništa manje štetno za decu. Studija je pokazala da deca koja su bila verbalno zlostavljana pre 13. godine imaju veću verovatnoću da kasnije imaju simptome depresije.
Prvo, to krši osnovna ljudska prava deteta, nanosi im direktnu štetu, povećavajući rizik od povreda. Čak i „laki“ oblici fizičkog kažnjavanja imaju veliki rizik od eskalacije jer ljuti roditelji ponekad ne mogu da se kontrolišu.
Utvrđeno je da zlostavljana deca kasnije u životu postaju agresivnija. Batine dovode do različitih posledica, a prema jednoj studiji, ovo je najčešći oblik fizičkog kažnjavanja, koji doživljava 54% dece.
Posledice koje ostaju kod dece prate ih i u odraslom dobu. Mnoge studije su dokazale da fizičko kažnjavanje ima drastičan uticaj na mentalno zdravlje, izazivajući anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje, emocionalnu nestabilnost i razne poremećaje ponašanja. Ljudi koji su iskusili veće količine fizičkog kažnjavanja, u proseku su imali lošije rezultate na ukupnim procenama mentalnog zdravlja, kao i na testovima za depresiju.
Još uvek postoje metode disciplinovanja koje psiholozi smatraju prikladnim:
Tajm-aut: Izolujte dete na nekoliko minuta i pustite ga da se ohladi i razmisli o tome. Zatim možete strpljivo razgovarati o situaciji i objasniti mu zašto je bila loša.
Oduzmite privilegiju: Ne dozvolite im da gledaju crtani film jedan dan ili da jedu slatkiše, koriste telefon...dok ne budu razumeli zbog čega su kažnjeni.
Ove metode su efikasne jer imaju dugoročni efekat na ponašanje deteta. Za efekat je dovoljna i vrlo kratka kazna, kažu stručnjaci.