EVO KAKO SE PRAVILO PRIPREMA ZA ISPOVEDANJE PRED PRIČEST I ŠTA TREBA DA KAŽETE SVEŠTENIKU: Nije samo jedini uslov POST

Greh u duhovnom životu i okarakterisan kao bolest koja opterećuje i muči ljudsku savest. Otuda je ispovedanje i pokajanje oblik duhovnog lečenja.

Objavljeno: 04.07.2023. 10:17h 10:34h
Autor:
Kako se pravilno ispovediti pred pričešćivanje?, Foto: Shutterstock

Svetu tajnu ispovesti definiše pravoslavna liturgika kao tajnu pokajanja, kojom se čovek čisti od grehova učinjenih posle krštenja. Ispovest je, dakle, sveštena radnja u kojoj sveštenik silom Duha Svetoga otpušta i razrešava hrišćanina od grehova, koje on ispovedi i za koje se kaje. Potom sledi pričešćivanje.

Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama, proces kajanja i tuge jer smo se udaljili od Boga. Pokajanje znači promena našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje znači ljubav prema vrlinama, dobročinstvo, želja, spremnost i jaka sklonost da se opet sjedinimo sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga.

foto: Shutterstock

Ljudski je grešiti, ali je ljudski i kajati se, kao što je božansko svojstvo praštanje.

- Pokajniku se otvaraju oči za dva puta: prvi – za onaj kojim ide, i drugi – za onaj kojim treba da ide. Više je onih koji se kaju, no onih koji skreću svoje kolesnice na novi put je mnogo manje. Kažem vam: dve hrabrosti potrebne su pokajniku – jednom hrabrošću da se zaplače nad starim putem, i drugom da se obraduje novom - rekao je sveti vladika Nikolaj Velimirović, piše hramsvetogsave.rs.

Bez ispovesti nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema spasenja. Tajnu pokajanja je ustanovio Gospod posle Vaskrsenja, kad je rekao učenicima: "Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grehe, otpustiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se". Tu se opraštaju gresi učinjeni posle Krštenja.

Greh u duhovnom životu i okarakterisan kao bolest koja opterećuje i muči ljudsku savest. Otuda je ispovedanje i pokajanje oblik duhovnog lečenja.

Kako se sprovodi ispovest?

Pravilna ispovest se vrši u vreme kada nije bogosluženje zbog toga da bi sveštenik mogao u potpunosti da se posveti razgovoru sa vernikom, a i onaj koji se ispoveda da može da kaže sve ono za šta se kaje. Zato bi bilo najbolje da se ispovest vrši posle jutarnjeg ili večernjeg bogosluženja. Takođe, onaj koji se ispoveda mora da bude svestan svega što ispoveda, kako bi ta ispovest bila potpuna.

foto: Shutterstock

Ne treba tražiti od sveštenika da nas pita za nešto, jer ispovest nije saslušanje i sveštenik ne može znati šta mi krijemo u duši.

Podsetnik za ispovest

Kajem se i ispovedam Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu, u Svetoj Trojici jedinome, slavljenom i poštovanom Ocu, i Sinu i Svetome Duhu sve moje grehe koje učinih u sve dane života moga i svakoga časa, i u sadašnje vreme i u prošle dane i noći delima, rečima i mislima.

Kajem se što sam govorio: prazne, besmislene, ružne i nepromišljene reči, šale i dosetke, psovke, što sam pevao bezobrazne pesme, što sam se ludo smejao, kikotao i urlikao.

Kajem se što sam lagao, krivo se kleo, psovao Boga, Bogorodicu, Svece, Crkvu, Slavu, Oca, Majku, dete, ljude i stoku, sunce, lebac...

Svedočio sam lažno i skrivio grehe na ranijim ispovestima, obećavao sam Bogu i ljudima, a nisam ispunjavao, piše crkvaub.rs.

Kajem se što sam osuđivao i klevetao, sramotio i ismevao druge, što sam grdio i ogovarao i slušao kad drugi ogovaraju ljude i ropću na Boga, iznosio sam tuđe grehe, a svoje sakrivao.

foto: Profimedia

Kajem se što sam mrsio sredom i petkom i u sva četiri posta i u druge dane što sam seprejedao i opijao i uzimao hranu u nevreme, što sam pušio i drogirao se.

Kajem se zbog lenčarenja duševnog i telesnog, lenjosti za molitvu i nedolazak u Crkvu na službu, zbog čitanja nekorisnih knjiga i nečitanja Svetog Pisma i Duhovnih pouka, zbog neslavljenja Krsne slave i nemarnog slavljenja, zbog lenjosti i životarenja "s tuđih leđa".

Kajem se što sam krao, varao, utajivao tuđe stvari, što sam otimao i grabio za sebe.

Kajem se što sam srebroljubljiv i tvrdica, što sam sebičan i samoživ i što ugađam sebi, a za druge ne marim.

Kajem se što sam kamatirao i skupo naplaćivao svoje usluge, što sam krv prodavao ipomoć bednim naplaćivao, što sam tražio duboko poštovanje od ljudi za učinjena dela.

Kajem se što sam bio nepravedan, što sam krivo sudio i rasuđivao na svoju korist, što sam ugnjetavao siromahe.

foto: Shutterstock

Kajem se što sam zavideo drugima u njihovim materijalnim i duhovnim uspesima, što sam mrzeo i prezirao ljude, što sam se radovao ljudskoj nevolji i nisam pomagao, što nisam govorio sa roditeljima, komšijama i drugim ljudima.

Kajem se što sam se gordio i uznosio nad roditeljima i što ih nisam slušao, što sam grdio Crkvu i vlast, što sam prezirao ljude, što sam ih psovao i ismevao.

Kajem se što sam se gnevio i ljutio na bližnje, što sam se svađao i prepirao i nisam nikoga slušao, što sam grdio ukućane i stoku, što sam ismevao i davao ljudima ružna imena, što sam psovao i govorio grozne reči i pretio batinama.

Kajem se što sam zlopamtilo i planirao osvetu za vraćanje zla za zlo, za pakost i zlobu.

Kajem se što sam terao ženu da abortira, tj. da ubija decu - kajem se što samo ubijali decu, što sam tukao i što sam tukao roditelje, babu i dedu i druge ljude, žene i decu, što sam ih mučio svojim ponašanjem i neposlušanjem: što sam mučio i tukao stoku.

Kajem se što sam tražio pomoć od vračara, gatara, bioenergetičara i nadrilekara za sebe i decu i napredak u domaćinstvu: što sam tražio od vračara da komšijama ili drugim ljudima nanesu bolest, štetu, neslogu i slično.

foto: Kurir / Marina Lopičić

Kajem se što sam živeo bludno i raspusno: za bludne misli, reči i dela, za bludna gledanja i slušanja od čega duša mnogo strada i mir izgubi.

Kajem se što sam vršio preljube, što sam pravio svadbu uz post i živeo nevenčano, što sam se tada nenormalno ponašao.

Kajem se što sam gledao po*no-filmove, što sam gadosti sprovodio u braku, što sam učinio sodomski greh i druge gadosti, što sam živeo razvratno i druge navodio da tako rade, što sam zamišljao razne razvratne odnose, pa ih učinio za novac i za druge gadosti koje se teško izreći mogu.

Kajem se što sam jedno vreme pao u neverovanje u Boga, što sam posle počeo krivo verovati, što sam bio sektaš, što sam pripadao bezbožnom društvu.

Kajem se što sam bio nemilosrdan i tvrdoga srca, što sam buntovao protiv Boga i ljudi, što sam očajavao i razmišljao da se ubijem, što sam pokušao da se ubijem, što sam uvek sebe opravdavao, a drugog okrivljavao i što sam se drsko odnosio prema ljudima i svojim roditeljima.

Za sve učinjeno se kajem i molim Boga da mi oprosti.

Opraštam svima koji su me uvredili ili neko zlo učinili.