KAKO JE EMIR KUSTURICA POSTAO NEMANJA? Bošnjaci su ga oštro osudili, ali on se nikad nije osećao kao MUSLIMAN

Jedan od najvećih domaćih filmskih reditelja Emir Kusturica postao je poznat širom sveta i jedan je od največih ambasadora naše zemlje. Kusturica je jedan od najuglednijih evropskih filmskih stvaralaca od sredine 1980-ih, najpoznatiji po nadrealnim i naturalističkim filmovima.

Osim po velikim umetničkim delima, pažnju je privlačio i svojim privatnim životom, kao i jednom od največih ljubavnih priča. Naime, sa suprugom Majom u ljubavi je pune četiri decenije, a zajedno su dobili dvoje dece - sina Stibora i ćerku Dunju.

Kusturica pripada starom kovu, a rođen je 1954. godine u Sarajevu. Studirao je u Pragu, a u rodnom gradu radio je do 1988. godine, nakon čega je otišao u Ameriku, a sve ostalo je istorija.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da je Kusturica 2015. godine promenio veru, kada se i krstio u pravoslavnom manastiru Savina, nedaleko od Herceg Novog. Uprkos tome što ga i danas zovu Emir, budući da je stekao veliku slavu pod tim imenom, zvamično je promenio ime i postao Nemanja.

Nakon tog čina, digla se velika prašina među bošnjačkim narodom. Naime, oni su smatrali da nikako nije smeo da pređe u pravoslavlje i da se deklariše kao Srbin, budući da su njegovi roditelji bili Muslimani.

Međutim, Emir je objasnio da je njegov otac Murat Kusturica bio ateista i da se uvek izjašnjavao kao Srbin.

- Moja porodica delimično je preobraćena u islam, ali je i dalje praktikovala pravoslavlje. Niko u mojoj porodici nije ispovedao islam. Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten. Moja predviđanja su da smo mi hrišćani na ivici istrebljenja. Kada sam kršten, hrišćanstvo nije bilo u dobroj poziciji, ali pošto verujem u kulturu, verujem i u Boga. Verujem da se on javlja kroz kulturu - objasnio je Kusturica jednom prilikom za medije.

Ipak, priznao je da su mu preci 250 godina bili muslimani, ali su pre toga bili pravoslavni hrišćani. On je dodao da su morali da prihvate islam kako bi preživeli, jer su u to vreme Turci vladali ovim prostorima. Do tog saznanja došao je proučavajući razne knjige, a utvrdio je da je njegova porodica srpska i da mu je stoga vrlo važno kada umre da se zna ko je bio. Po rođenju je stekao državljanstvo BiH, a osim toga ima državljanstvo Srbije i Francuske.

Promena vere kao uobičajena praksa na Balkanu

Kusturica nije jedini koji je primio pravoslavlje, a nije mali broj ni onih koji iz pravoslavlja prelaze u islam. Neki od razloga jesu ulazak u braj, mešoviti brakovi i slično.

Istoričar i profesor Salih Selimović vrstan je poznavalac tema vezanih za srpsko-muslimanske odnose i probleme koji su se "provlačili" kroz našu, ne mnogo srećnu, balkansku prošlost, piše Barski portal.

Objašnjavajući pitanje porekla današnjih Muslimana u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, KiM, pitanje njihovih korena, ukazujući i na suštinu i prirodu viševekovne nesloge Srba i muslimana, jednog istog naroda različitih vera, na početku razgovora, on kaže:

- Današnji Muslimani, koji su sa prostora bivše SFRJ, u većini slovenskog su porekla. To je u nauci nesporno, mada ima i onih koji bi ‚hteli‘, reč je o bosanskom i delu raških Muslimana, da su bogumilskog porekla. Ne znaju ili neće da znaju da su bogumili samo jedna hrišćanska jeres, može se slobodno reći u pravoslavlju, a nikako neki poseban bogumilski narod. Ako je veliki deo bosanskih bogumila došao iz Raške, pa oni su mogli da budu samo Srbi - objasnio je profesor i dodao:

- Znatan broj hrišćana je islamiziran i kroz danak u krvi (devširma). Neki roditelji su urezivali krst na čelo dečaka ili im lomili i sekli prste na desnoj ruci kako bi ih spasili da ne budu odvedeni u Istambul i postali "Turci" janičari. Vuk Karadžić je konstatovao povlašćeni položaj onih koji su prešli u islam sledećom rečenicom: "Ako se ko od raje poturči, odmah ima sva prava kao i ostali Turci; ne samo što ga neće prekoriti pređašnjom verom nego će ga još svako radije pomoći nego rođenog Turčina"