MNOGO VIŠE OD BUKETA CVEĆA: 8. mart jeste Dan žena, ali mnogi ne znaju zašto se slavi i šta zapravo predstavlja

Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta, a Ujedinjene nacije su ga priznale kao događaj koji se obeležava na godišnjem nivou.

Objavljeno: 07.03.2023. 10:04h
Autor:
Zašto se slavi 8 mart?, Foto: The John Barrett Collection / M / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Već više od jednog veka, ljudi širom sveta obeležavaju 8. mart kao poseban dan za žene. Zahvaljujući Holivudu i dobrom marketingu, Međunarodni dan žena postao je globalni fenomen, a poklanjanje bombonjera, srca, kao i cveća i drugih prigodnih poklona voljenim damama vremenom je zahvatilo i Srbiju.

I dok će većina znati da vam kaže da je 8. mart Dan žena, zašto je to tako i šta se zapravo slavi, zna mali broj ljudi.

Međunarodni dan žena ili, poznatije, Osmi mart, praznik je posvećen ženama. Nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa, piše Istorijski zabavnik. rs.

Klara Cetkin prva je pokrenula inicijativu foto: Profimedia

Mnogo pre toga, prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.

Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.

U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.

Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandri Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja “herojstva radnica”. Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.

Države na Zapadu zbog toga su dugo Dan žena izbegavale njegovo prihvatanje. Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.

Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.