NAKON ABORTUSA MOJA OKOLINA JE REAGOVALA JEZIVO: Ovakve odgovore nisam očekivala ni u najgoroj noćnoj mori
Samanta Men podelila je svoje životno iskustvo na jednu osetljivu temu i osude na koje je nailazila tokom teškog perioda
Autor:
Kolumna objavljena u Hufpost Personalu na temu abortusa, autorke Samante Men, izazvala je burne reakcije, a mi je prenosimo u celosti:
Mnogo je urađeno na polju destigmatizacije govora o abortusu još od 2015. godine kada je napravljeno mnogo heštegova na kojima su žene delile svoja iskustva i ostavljale svoje ispovesti. Mnoge javne ličnosti su ovo podržale i javno progovorile o svojim iskustvima na ovu temu.
Samanta navodi kako je u osmoj nedelji doživela spontani pobačaj i nakon deljenja svog iskustva shvatila da ima još mnogo stvari o kojima treba da se priča i radi na ovom polju.
"U decembru sam pobacila nakon naizgled uspešne procedure, nekoliko meseci uzimanja hormona koji su me činili razdražljivim, preko desetina injekcija u stomak, bezbroj vađenja krvi. Prvobitna tuga zbog pobačaja me je šokirala kao skoro 35-godišnjakinju sa znanjem o stopama uspešnosti plodnosti, znala sam da postoji i takva mogućnost. Ipak, oplakivala sam gubitak mogućnosti, izbezumljena idejom da počnem ispočetka. Bila sam tužna zbog svog tela, koje će posle skoro šest meseci postupaka ponovo biti podvrgnuto nekoj fizičkoj traumi", navodi Samanta.
"Počela sam da se obraćam prijateljima i porodici, čak i onima koji nisu znali da sam trudna, htela sam da im kažem kroz šta prolazim, trebala mi je podrška. Međutim, bila sam zapanjena njihovim odgovorima. U roku od 24 sata, na moje potpuno iznenađenje, otkrila sam da su četiri od šest osoba kojima sam se obratila takođe imale abortus, sve u prethodnih 12 meseci, i svaka iz drugog razloga.
Do tad sam pretpostavljala da znam ko je od mojih bliskih prijatelja i porodice doživeo abortus. Ispostavilo se da nisam bila upravu. Uprkos pokušajima da se sva ovakva iskustva normalizuju, žene ipak biraju da o tome ćute. Pitala sam ih zbog čega su odabrale da ne potraže podršku od mene u takvim trenucima i razlozi su bili različiti. Od sramote zbog prekida neželjene trudnoće, preko srama i do osećaja da je to tema o kojoj ne bi trebalo da se priča.
Očigledno kampanja poznatih ličnosti o normalizaciji priče na ovakve teme nije povezana sa kulturološkom sramotom koju moji prijatelji još uvek osećaju. Međutim kada su razgovori započeli, bilo je jasno da su mnogi moji prijatelji osetili značajno olakšanje što su podelili svoja iskustva. Sve informacije koje su podelili sa mnom pomogle su mi mnogo više nego saveti medicinskih stručnjaka. Učinili su moje iskustvo lakšim i to mi je omogućilo da se osećam manje usamljeno, podržano i bliže ljudima u svom životu.
Nadam se da će ovakvi razgovori postati uobičajeni, kako bismo mogli dalje da destigmatizujemo temu i omogućimo ljudima da podržavaju jedni druge. Držanje abortusa obavijenim velom misterije promoviše ideju da je on na neki način sramotan ili neetički, a ne rutinski medicinski postupak. Svi bi trebalo da imaju pristup bezbednom abortusu, kad god je to potrebno i iz bilo kog razloga", zaključuje Samanta.