Kako ukloniti štetne hemikalije sa voća i povrća: Sirće, so i limun su najbolji izbor!

Pre čišćenja voća i povrća potrebno je očistiti i radnu površinu, daske i pribor za sečenje i dobro oprati ruke sapunom i toplom vodom. Ako pribor nije čist, bakterije sa površine sirove hrane mogu doći u unutrašnjost tokom sečenja i ljuštenja.

Kako bi voće i povrće bili bezbedni za jelo, potrebno ih je dobro oprati kako biste se rešili svih bakterija i hemikalija koje se nalaze na površini, a ispiranje pod mlazom vode često nije dovoljno.

Zeleno lisnato povrće je potrebno razdvojiti i natopati listove u vodi nekoliko minuta. Potom, treba ocediti i ponoviti postupak. Voda će biti dovoljna za povrće organskog porekla, ali, ako niste sigurni u metodu uzgoja, uključite u pranje sirće.

Kako da napravite domaće jabukovo sirće, saznajte OVDE.

Pomešajte dve šoljice vode sa pola šoljice destilovanog belog sirćeta i u mešavinu umačite listove povrća pet minuta, pa isperite čistom vodom. Osušite čistim kuhinjskim krpama.

Tako se smanjuje, ali ne uklanja prisustvo bakterija, a sirće delimično može uticati na teksturu i ukus hrane.

Povrće poput brokolija i karfiola potrebno je potopiti u hladnu vodu oko minut, dva pre pranja vodom ili kombinacijom sirćeta i vode. Povrće i voće sa debljom kožom, poput paradajza i manga, potrebno je pre pranja iščetkati četkom namenjenom isključivo za sirove namirnice.

Brokoli je pravi buketić zdravlja! Sve njegove blagodeti po organizam pročitajte OVDE.

Potrebno je oprati i voće kod kojeg se kora ne jede, poput lubenica i dinja, kako bakterije sa površine ne bi došle na meso voća tokom sečenja. Većina bakterija će se zadržati i na ostacima zemlje kojima neko povrće i voće mogu biti prekriveni. U tom slučaju je potrebno najpre isprati namirnicu pod mlazom vode, zatim je dobro istrljati, pa tek onda pripremati za jelo.

Osim sirćeta, protiv pesticida i bakterija deluje i kombinacija soli i limunovog soka. Napunite posudu vodom i dodajte kašičicu soli i sok od jednog limuna. Stavite u mešavinu željeno voće ili povrće i pustite da stoji 10 do 15 minuta.

Kako vas limun u ishrani čini mlađim i topi kilograme, saznajte OVDE.

Nakon toga, isperite pod mlazom vode, osušite i poslužite.

Ako ne želite da perete namirnice ničim drugim osim čistom vodom, onda ih pustite da se natapaju tokom noći - potopite voće i povrće u vodu i sledećeg jutra isperite mlakom vodom. Nemojte prati čim ga kupite i oprano stavljati u frižider, jer će se tako brže pokvariti.

Domaći sprej za uklanjanje hemikalija

Povrće i voće mogu se oprati i pomoću spreja jednostavnog za pripremu. Kupite bočicu sa raspršivačem i operite je. Sipajte u nju kašiku sveže ceđenog soka limuna, dve kašike sirćeta i 250 ml vode. Dobro zatvorite i žestoko promućkajte kako bi se sastojci sjedinili.

A kako da napravite domaće sredstvo za čišćenje staklenih površina, pročitajte OVDE.

Voće i povrće pre upotrebe poprskajte tom mešavinom, pustite da deluje desetak minuta, pa isperite pod mlazom hladne vode. Čistom krpom ili kuhinjskim ubrusima obrišite pre ljuštenja i sečenja. Nakon ispiranja, ukus i miris sirćeta neće se osetiti.

Najmanje se tretiraju kelj, patlidžan, karfiol i ananas

Unos voća i povrća tretiranog pesticidima moguće je smanjiti kupovanjem organski proizvedene hrane, ali to je mnogima finansijski neprihvatljivo.

Naravno, organsku hranu je takođe potrebno dobro oprati. Ali, s obzirom na to da organska hrana mnogima nije ni dostupna, pesticide je moguće smanjiti i unosom namirnica sa liste “najmanje zagađenih pesticidima” od strane Američke zadruge potrošača.

U taj skup spadaju kelj, luk, špargle, patlidžan, dinja, karfiol, mango, kivi, avokado, ananas i grejpfrut. Kod agruma je, međutim, potreban dodatan oprez, pa se ne preporučuje da ih koristiti cele (na primer, rendanu limunovu ili pomorandžinu koru za pripremu kolača) ako niste sigurni u njihovo poreklo.