"SVAKA DESETA OSOBA IMA OŠTEĆENJE BUBREGA, SAMO OVAKO MOŽETE DA SPASETE NAJVAŽNIJE ORGANE": Savetuje dr Simić Ogrizović

Smatra se da danas u svetu oko 850 miliona osoba (10% populacije) ima neki oblik bubrežnog oštećenja, bilo da ima hroničnu ili akutnu bubrežnu slabost, ili je na nekoj od metoda zamene bubrežne funkcije. To je dva puta više od broja osoba sa dijabetes melitus-om, a 20 puta nego broj osoba sa HIV-om!

Ove gotovo neverovatne i uznemirujuće podatke čitaocima Stila predstavila je prof. dr Sanja Simić Ogrizović, specijalista interne medicine i subspecijalista nefrologije.

Dok dobro ne zaboli, naši ljudi nemaju naviku da idu na preventivne preglede kod nefrologa. Kako ih ubediti da na vreme započnu borbu protiv tihog umiranja bubrega?

- Nisu potrebni preventivni pregledi kod nefrologa, već bih savetovala sistematske pregleda jednom godišnje kod izabranog lekara.

Koji simptomi zahtevaju da se odmah obratimo lekaru?

- To su bolovi u predelu bubrega praćeni povišenom temperaturom, učestalo mokrenje, peckanje i bolovi pri mokrenju, promena u boji urina, krv u urinu, penušav urin, ali i kada je smanjena količina urina ili kada je mokrenje prestalo. Isto tako, ukoliko osoba primeti otoke očnih kapaka ili otoke na nogama potrebno je da se javi što pre lekaru.

Šta sve podrazumeva preventivni pregled, a šta dijagnostika bubrežnih poremećaja?

- Preventivni pregledi na godišnjem nivou podrazumevaju između ostalog i određivanje bubrežne funkcije (izračunavanje jačine glomerulske filtracije pomoću kreatinina u krvi), pregled uzorka urina i ultrazvuk abdomena (vizulizacija bubrega i morfoloških promena u njima).

Dijagnostika bubrežnih poremećaja je složenija u zavisnosti da li se radi o glomerulskim, tubululskim ili morfološkim poremećajima a podrazumeva ispitivanje o istoriji bolesti u detinjstvu i mladosti, ranije tegobe i laboratorijske analize, podatke o dijabetesu i hiprtenziji, operacijama, porodičnu istoriju bolesti.

Dijagnostika podrazumeva i detaljne laboratorijske analize, određivanje jačine glomerulske filtracije, pregled nekoliko uzorka urina i određivanje odnosa kreatinina/albumina u urinu, a ponekad i sakupljanje 24h urina za određivanje proteinurije. Takođe, neophodan je i detaljan ultrazvuk abdomena urotrakta sa osvrtom na veličinu bubrega, debljinu i ehogenost parenhima, postojanje morfoloških promena.

U određenim slučajevima dijagnostika se proširuje na multislajsni skener bubrega ili nuklearne metode vizuelizacije buberga sa određivanjem ukupne i separatne bubrežne funkcije.

Koji su akutni oblici bolesti i mogu li uspešno da se savladaju?

- Najčešći uzroci akutne bubrežne slabosti posledica su akutnog zatajivanja srca, sepse, masivnih opekotina, dehidratacije, akutnog krvarenja i hemoragijskog šoka, toksičnosti ili hipersenzibilnsti na lekove, virusnih i bakterijskih infekcija, autimunih bolesti, opsukcije donjih mokraćnih puteva.

Međutim, postoji i akutizacija hronične bubrežne slabosti koja nastaje kada osoba već ima neki stepen hroničnog bubrežnog oštećenja, pa se usled dehidratacije (dijareja, povišena temperatura, pojačano znojenje), uzimanja pojedinih lekova ili aplikacije kontrasta za određene dijagnostičke procedure pogorša bubrežna funkcija. Oko 2/3 akutnih bubrežnih ošećenja se po uklanjanju razloga koji je doveo do tog oštećenja oporavlja uz adekvatno nefrološko lečenje i praćenje.

Može li hronična bubrežna slabost da se izleči?

- Hronična bubrežna slabost ne može se izlečiti, ali se može usporiti progresija pomoću higijensko-dijetetskog režima i određenih lekova.

Da li su samo stariji pacijenti pod rizikom?

- Sa starenjem postepeno opada i bubrežna funkcija, ali i mlađi bolesnici sa hroničnim bolestima su pod rizikom, pre svega ako boluju od dijabetes - melitusa i hipertenzije.

Da li su hipertenzija i dijabetes najčešći uroci oštećenja bubrega?

- Osobe koji boluju od dijabetesa i hipertenzije bi trebali najmanje jednom godišnje da proveravaju bubrežnu funkciju i da određuju mikrolabuminuriju. Ukoliko je došlo do oštećenja, potrebne su i češće kontrole kod nefrologa u cilju usporavanja progresije oštećenja. To podrazumeva optimalnu kontrolu glikemije i krvnog pritsika, uzimanje određenih novih lekova koji povoljno deluju kako na bubržni parenhim tako i na srčani mišić, ali i savete o higijensko-dijeteteskom režimu, unosu tečnosti i namirnica.

Potrebno je napomenuti da su kardiološki bolesnici često i nefrološki, jer srčana slabost, kako akutna tako i hronična, dovodi i do bubrežne slabosti. Isto tako bolesnici sa ošećenom bubrežnom funkcijom imaju ubrzanu arteriosklerozu i češće umiru i pre nego što dođu do terminalne bubrežne slabosti, odnosno dijalize.

Šta treba da znamo o metaboličkim promenama?

- I u svetu i u našoj zemlji najčešći uzrok oštećenja bubrega i terminalne bubrežne slabosti kada se mora započeti neki oblik zamene bubrežne funkcije (dijaliza ili transplantacija bubrega) je dijabetesna nefropatija uz nefroangiosklerozu koja nastaje kao posledica dugotrajne hipertenzije. Gojaznost, koja je danas u svetu poprimila epidemiološke razmere, takođe utiče na bubrežnu funkciju kao i poremećaj metabolizma lipida koji su glavni faktori u nastanku generalizovane arterioksleroze.

Koliko su hormoni odgovorni za stvaranje kamena u bubregu?

- Faktori rizika za stvaranje kamena u mokraćnom sistemu su mnogobrojni i u njih spadaju topla klima, muški pol, ali i određene bolesti: nasledne, metaboličke, gastrointestinalne i sistemske bolesti kao i anatomske abnormalnosti urinarnog sistema. Između ostalih, bolesti koje mogu da budu uzrok stavarnja kamena je i pojačano lučenje hormona parathormona (luče ga paratiroidne ćelije) u okviru primarnog hiperparatireoidizma, koji dovodi do povećane resorpcije kalcijuma iz creva, hiperkalcemije , hiperkalciurije i stvaranja najčešće kalcijum oksalatnog kalkulusa.

Da li je tačno da ishrana sa malo kalcijuma zapravo povećava šanse za razvoj kamena?

- Smanjen unos kalcijuma hranom dovodi pre svega do povećane resorpcije kalcijuma iz kostiju i do osteoporoze, a s druge strane - ishrana sa manje kalcijuma povećava resorpciju oksalata u crevima i samim tim dovodi do hiperoksalurije i stvaranja oksalatnih kalkulusa.

Može li povećana kiselost u krvi i drugim telesnim tkivima da dovede do problema?

- Prekomeran unos mesa i mesnih proizvoda dovodi do zakišeljavanja mokraće, ali i do povećanja koncentracije mokraćne kiseline u krvi. To pogoduje taloženju soli kalcijuma fosfata i urata u urinu i stvaranju kalcijum fosfatniih i uratnih kalkulusa.

Koliko je za bubrege i nastanak kamena opasan natrijum?

- Natrijum povećava ekskreciju kalcijuma u urinu i samim tim pogoduje stvaranje kalcijumskih kalkulusa.

A da li lekovi utiču na stvaranje kamena?

- Pojedini lekovi kao što su diuretici Henlove petlje (prvenstveno se koriste za regulisanje visokog pritiska), kortikosteroidi, antacidi (neutrališu želudačnu kiselinu) mogu pogodovati stvaranju kalkulusa u urinarnom sistemu. Oprezno treba uzimati preparate vitamina D i suplemente kalcijuma uz procenu benefita i rizika, pogotovo kod žena u menopauzi koje su u visokom riziku za razvoj osteoporoze i patoloških fraktura.

Kakvu ishranu savetujete pacijentima koji su skloni stvaranju kamena i šta bi sve trebalo da urade kako bi predupredili ovaj problem.

- Nezavisno od vrste kalkulusa, savetuje se pre svega dnevni unos tečnosti 2.5-3 litara (da dnevna diureza bude oko 2 litara), balansirana ishrana bogata biljkama i vlaknima, smanjen unos soli i ograničen unos proteina životinjskog porekla. Unos kalcijuma bi trebao da bude normalan oko 1000mg dnevno. Prekomeran unos vitamina C pogoduje stvaranju oksalatnih kalkulusa.

Kako zdravi mogu da očuvaju bubrežnu funkciju?

- Uzimanjem dovoljno tečnosti, balansiranom dijetom, umerenom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.