ORL SPECIJALISTA DR RADE KOSANOVIĆ: Ovo su simptomi devijacije nosa! I tu nikakve kapi ne pomažu!

Otežano disanje i skoro stalna zapušenost jednog ili čak oba nosna hodnika, uobičajeni su simptomi devijacije nosne pregrade. Usled ovog deformiteta koji je nekada posledica bezazlenih povreda, svaki fizički napor može da oteža disanje na nos. Mnogi pacijenti devijaciju nosne pregrade leče kapima za nos koje dodatno iskomplikuju stanje. Neki pacijenti mogu normalno da dišu tek posle operacije nosne pregrade (septoplastike).

Devijacija nosne pregrade obično se ne može videti bez pregleda

Nos obezbeđuje pravilno i ritmično disanje. Nosna pregrada je anatomska struktura koja razdvaja levu i desnu nosnu šupljinu. Otežano disanje često je prvi znak devijacije nosne pregrade, koja ne povlači za sobom i obavezno nepravilan oblik nosa.

"Nosna pregrada građena je od hrskavice i kosti. Interesantno je da je kod većine ljudi nosna pregrada u manjoj ili većoj meri iskrivljena. Postoje mnogobrojni oblici devijacije nosne pregrade kao sto su subluksacija, krista, spina, impakcija, u obliku slova ”S”. Stepen iskrivljenosti nosne pregrade nije uvek u korelaciji sa intenzitetom subjektivnih tegoba pacijenta. Obično se devijacija nosne pregrade ne može videti bez pregleda ORL specijaliste, osim u slučaju iskrivljenosti pregrade na samom ulazu u nos, ili ako je čitava nosna piramida kriva, kada možemo sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da postoji i kriva nosna pregrada. Nos može izgledati spolja potpuno pravilno, a da postoji izražena devijacija nosne pregrade," kaže za portal eKlinika specijalista otorinolaringolog prof. dr Rade Kosanović.

Zašto je važno da dišemo kroz nos?

Uloga nosa u procesu disanja jeste da pripremi vazduh za donje disajne puteve. Vazduh koji udahnemo prečišćava se, vlaži, greje ili hladi.

"Ukoliko ne dišemo na nos vremenom dolazi do hroničnog zapaljenja sluznice ždrela, grkljana pa i donjih disajnih puteva. U nosu takođe postoje i refleksne zone koje prilikom pravilnog prolaska vazduha preko sluznice nosa izazivaju pravilan rad pluća i srca. Zato je disanje na nos jedino ispravno i jako vazno za opšte zdravlje," objašnjava prof. Kosanović.

I vaginalni porođaj nekada može izazvati devijaciju septuma

Postoje različite teorije o nastanku devijacije nosne pregrade. Prof. dr Kosanović kaže da je sigurno da čovek, za razliku od drugih sisara, jedini pati od devijacije nosne pregrade.

"Zbog čovekovog uspravnog hoda dolazi do pritiskanja nosne pregrade između baze lobanje i poda nosa i posledičnog krivljenja pregrade. Nosna pregrada i nos razvijaju se do 17-18. godine života. Smatra se da i najmanje traume nosa mogu povrediti zone rasta nosne pregrade i tokom vremena usloviti krivljenje nosne pregrade," naglašava prof. Kosanović.

Doktor dodaje da postoje studije koje pokazuju da deca rođena carskim rezom imaju znatno ređe devijacije nosne pregrade u odnosu na decu rođenu vaginalnim putem. Veruje se da i prolaskom kroz porođajni kanal može doći do mikro povreda koje kasnije uslovljavaju nepravilan rast nosnog septuma.

"Naravno, da svaka teža povreda, posebno ukoliko postoji i prelom nosa može dovesti i do preloma nosne pregrade i devijacije nosne pregrade," ističe prof. Kosanović.

Otežano disanje na nos je najčešći simptom

Najčešći simptom devijacije nosne pregrade je otežano disanje na nos. Prof. dr Rade Kosanović kaže da se pacijenti često žale na konstantnu zapušenost jedne strane nosa.

"Otežano disanje može biti i obostrano ukoliko devijacija zatvara oba nosna hodnika. Simptomi se mogu pogoršavati pri naporu. Ponekad se javlja i glavobolja, suvoća sluznice nosa ili krvarenje na nos. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom koji daje uvid u prohodnost nosnih hodnika i stanje nosne pregrade. Dodatna dijagnostika podrazumeva endoskopski pregled nosa, Rtg ili CT snimak nosa i paranazalnih sinusa," precizira prof. Kosanović.

Kada se predlaže operacija?

U slučaju da su simptomi u toj meri izraženi da ometaju normalno funkcionisanje čoveka i u bitnoj meri narušavaju kvalitet života, stručnjaci predlažu operaciju nosnog septuma (septoplastiku).

– Odlaganje operacije oštećuje sluznicu koja se suši usled pogrešnog toka vazdušne struje, tako da vremenom ta sluznica gubi svoju funkciju. Upotrebom kapi za nos pacijenti ne mogu da uklone postojeću devijaciju. Dugotrajno korišćenje izaziva zavisnost, pacijenti koriste sve češće i veće doze kapi, pa vremenom nastaje atrofija sluznice i njeno ireverzibilno (nepovratno) oštećenje. Iz tog razloga upotreba kapi za nos ograničava se na maksimum sedam dana u kontinuitetu – naglašava prof. dr Kosanović.

Šta očekivati od operacije?

Operacija nosne pregrade (septoplastika) može trajati od 15 minuta do jednog sata, ukoliko nije standardna – na primer, ako je potrebna neka vrsta rekonstrukcije septuma. Septoplastiku rade najčešće ORL hirurzi, ali i estetski hirurzi.

– Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, posle čega se tamponi drže u nosu 2 do 4 dana u zavisnosti od preporuke hirurga. Bolova nema, ali neprijatan je pritisak tampona u nosu i sušenje usta. Posle vađenja tampona pacijentu je odmah znatno bolje, ali potrebno je do tri nedelje da se sve smiri i da „pacijent zaboravi da je operisan“. Komplikacije su retke. Septoplastika je, ako se postavi pravilna indikacija za operaciju, izuzetno efikasna operacija i znatno poboljšava kvalitet života pacijenta – kaže prof. dr Kosanović.

Postoperativni tok

Kada je u pitanju postoperativni tok, doktor dodaje da se pacijentima posle operacije nosnog septuma savetuje jedan mesec uzdržavanja od fizičkih napora. Estetska operacija nosa je, s druge strane kako objašnjava doktor, izuzetno zahtevna operacija i mogu je raditi samo iskusni estetski i ORL hirurzi. Postoperativni tok je teži nego kod septoplastike i oporavak pacijenta je duži.

Interesantno je da bolova nema ili su minimalni. Nos se imobiliše sedam dana, mogući su podlivi i otoci na nosu i kapcima koji nestaju posle par nedelja. Nakon skidanja imobilizacije sa nosa pacijentu se savetuje da ne nosi naočare i da se nos ne izlaže suncu tokom mesec dana – kaže dr Kosanović.

Razlike između rinoplastike i septoplastike

Rinoplastika je operacija kojom se uglavnom koriguje izgled nosa, dok se septoplastikom koriguje funkcija nosa.

– Te dve operacije mogu se izvoditi potpuno nezavisno jedna od druge. Ukoliko pacijent koji ima devijaciju nosne pregrade hoće da uradi i estetsku korekciju nosa, onda se ove operacije rade u istom aktu – objašnjava prof. dr Rade Kosanović.