Šta se dogodilo najozloglašenijim atentatorima u istoriji? Iako često čujemo krvave pojedinosti o zaverama i ubistvima, retko kada se govori o tome šta se dogodilo ubicama Abrahama Linkolna, Franca Ferdinanda, Mahatme Gandija i drugih istorijskih ličnosti. Kako su izgledali životi atentatora nakon počinjenih ubistava? Da li su se pokajali za svoje grehe ili su slavili svoje podvige?
Neki od njih su umrli prilikom pokušaja atentata ili su osuđeni na smrt nakon toga, dok su drugi, pak, smatrani junacima.
1. DŽON VILKS BUT, UBICA ABRAHAMA LINKOLNA
Dok je predsednik Sjedinjanih Država, Abraham Linkoln, gledao predstavu u Fordovom pozorištu kada ga je But ustrelio u potiljak, usmrtivši ga na licu mesta.
But je slomio nogu prilikom bekstva, ali je uspeo da odjaše na konju sa svojim saučesnikom, Dejvidom Heroldom. NJih dvojica su se zaustavili kod kuće doktora Semjuela Muda, kako bi sanirali Butovu ranu, baš u trenutku kada su organi reda pošli u potragu za njima.
Nakon što su dobili pomoć od drugih simpatizera Konfederacije, njih dvojica su uspeli da ostanu sakriveni 12 dana. Dvanaestog dana su uhvaćeni na plantaži duvana. Herold se predao i izašao iz štale, ali But je odbio da to učini, zbog čega su vojnici zapalili štalu. Kada je But konačno istrčao iz zapaljene zgrade, jedan od vojnika, Boston Korbet, upucao ga je u vrat. But je preminuo dva sata nakon što je ustreljen.
Kakve su posledice atentatori imali za dela koja su počinili? Neki od njih su, poput Gavrila Principa, slavljeni kao junaci, dok su drugi stavljeni na stub srama.