EVO KAKO JE MIRJANA ZAVRŠILA U SIGURNOJ KUĆI: Ovo mora da pročita svaka žena, da se nikad više ne ponovi!

Mirjana je doživela mnoge tragedije u životu. Jedna od njih je i gubitak prvog muža s kojim je imala i građevinsku firmu.

– On je vodio gradilište, ja sam vodila računovodstvo. Uskoro je sve palo na mene, nisam imala izbora. Morala sam prehraniti decu – započinje svoju priču Mirjana.

Ona je majka dvojice odraslih sinova, baka jednog unuka i preduzetnica. No u teškim trenutcima, kao i svim ljudima, potrebna je ljubav. Uskoro je u njen život ušao poznanik, a iz prijateljstva se razvila ljubav. Iako je sve izgledalo idilično, uskoro je njen život postao pakao. I Mirjana je ostala bez rodne kuće.

– Poznavali smo se od ranije ( sredina devedesetih ) i on je znao sve ono što mi je u braku nedostajalo. Kada je moj prvi suprug počinio suicid, poslao mi je telegram saučešća s brojem telefona, ukoliko mi bilo šta zatreba. Prošla su 3-4 meseca od smrti mog supruga, a kako sam imala privatno preduzeće i jedan nenaplaćen dug, nazvala sam ga i zamolila da pođe sa mnom kako bih taj dug naplatila jer je tad dužnik radio u jednoj firmi za obezbeđenje.

Otišli smo kod čoveka na adresu i kroz nedelju dana je dug naplaćen. U znak zahvalnosti uplatila sam mu deo novca. Nakon toga od njegovih poziva više nisam imala mira – prepričava Mirjana.

Bio je uporan, obasipao ju komplimentima i pažnjom, a na kraju je pristala otići s njim na kafu. Nije joj palo na pamet da je obrađuje manipulator.

– Zadobio je moje poverenje kad sam videla kakav je prema mojoj djeci. Rekao mi je da ima nekoliko kredita, ali da to sve sa svojim poslom uspeva servisirati. Uvek lepo obučen, s Mandarina Duck torbama vrednim barem 700 €, predstavljao se kao uspešan poslovni čovek.

No, to je sve bila maska koja se počela malo po malo topiti kada smo se venčali. Postajao je sve grublji u komunikaciji sa mnom i decom. Preduzeće koje sam osnovala s pokojnim suprugom ušlo je u blokadu i pronašli smo izlaz tako što smo kupili već osnovano preduzeće na njegovo ime.

U tom preduzeću više nisam imala nikakvih ovlašćenja, niti uvida u poslovanje. Dok sam radila na gradilištu, on je znao da otputuje kod svojih prijatelja i nije ga bilo po nedelju – dve, sve pod izgovorom da ide zaraditi novac. Vraćao bi se s vrećom brašna, paprike, krompira ali novca nije bilo – govori.

KONTROLA FINANSIJAMA

Do tad je uvek bila glavna za finansije u svom životu i prvom braku, no više nije imala pristup ničemu. Uskoro je saznala da krije od nje u kolikim su dugovima.

– Njegova majka je prodala stan od 32 m2 u kojem je živela s njim i njegovom sestrom, te su se one dve doselile kod nas, dok se njihov novi stan sređivao. Na jednoj od rasprava izjavio je da je njegova majka prodala stan da bi nama pomogla i podmirila naše dugove. Ta ista majka uhvatila ga je kako me davi. Ništa nije preduzela da ga spreči – prepričava.

Firma je tonula, nije imala kako isplatiti plate, a on se ponašao kao da ga se to ne tiče.

– Kada je došlo do toga da nije bilo novca za plate, zadužila sam se kod kamataša, te sam u zalog dala zemljište na Krku. Sredinom 2005. počinjem nazirati raspad braka, jer komunikacija je odlična dok ima novaca na računu, čim se novac otopi ja sam glavni krivac za to.

Kratak letnji odmor te godine, na njegov poziv, ometa njegova prijateljica zbog čega smo se užasno posvađali. Jer, tokom nedelju dana mog odmora od napornog rada na gradilištu, osim društva moje dece, ne treba mi niko drugi, a pogotovo ne osobe s kojima sam samo poznanik. Gospođa je svejedno došla i svedočila našoj svađi, koju je kasnije iskoristila u lažnom svedočenju na sudu, kada sam ja pobijala sporazum o podeli bračne imovine – govori Mirjana.

Brak je odavno bio mrtav, Mirjana je tražila izlaz, ali nije imala previše nade. Već se uvukao u sve pore njenog života, i poslovne i privatne. Postali su više cimeri, nego bračni partneri i Mirjana je upoznala nekog drugog kroz poslovne krugove u kojima se kretala.

FIZIČKO NASILJE

– Kada je saznao, pretvorio se u zver. Prvi puta u Hitnu odlazim 08.03.2007. Snimak nosa daje nalaz vidljive frakture kostiju nosa bez pomaka, uz višestruke hematome po obe nadlaktice, hematom gornje usne, po leđima u torakalnom delu ogrebotine, na desnom gluteusu podljev krvi 10×1 cm, na koži obostrano vidljivi tragovi pokušaja davljenja. Po službenoj dužnosti bolnica prijavljuje slučaj.

Prekršajni sud u Zagrebu donosi uslovnu presudu u trajanju od 45 dana zatvora i odbija izricanje mere zabrane prilaska, iako mi je i dalje pretio. Protiv tog rešenja nisam imala pravo žalbe i tu su me institucije propustile zaštititi – priča.

On je nastavio da živi s njima, nije ga mogla nikako izbaciti, a verbalno nasilje i zastrašivanje se nastavilo. Pokušala je sve kako bi se što prije razveli u miru i kako bi mogla nastaviti dalje. Sporazum o utvrđenju i deobu bračne imovine 13 dana nakon što je dobila rešenje kojim se odbija zabrana prilaska i udaljenje iz kuće.

– U tom sporazumu bračna imovina nije utvrđena, jer je nije ni bilo, postojali su samo dugovi preduzeća na moje ime i drugog na njegovo ime i njegovi lični dugovi. U sporazumu je navedeno da je on gradio i održavao kuću koju sam ja nasledila od svojih roditelja. Ne znam odakle advokatu ta ideja, jer kuća je izgrađena 1975. godine.

Tog istog advokata kontaktirala sam i molila ga da želim razvod braka pre nego što kuća bude prodata. No, očito taj advokat moju molbu nije ozbiljno shvatio i stvar se razvila na najnepovoljniji način za mene – govori Mirjana.

Taj sporazum nije htela potpisati, jer je u njemu navedeno da je njena rodna kuća zapravo zajednička. No uz pretnje i psihičko maltretiranje, nije imala izbora. Dan nakon što je potpisala sporazum, paralizovana od straha, poslala je advokatu dopis u kojem mu govori da ju je strah i da je potpisala pod prisilom i pretnjom. Doslovno ga moli da je spasi. Njene molbe nisu uvažene, a advokat je na sudu tvrdio da nikad nije primio dopis, no Mirjana ima dokaze da jeste.

– Pre potpisivanja tog sporazuma, od dana kada me prvi puta pretukao, otišao je na bolovanje, dok sam ja radila po cele dane. Paralizovana od straha potpisala sam taj sporazum, nadajući se da ću odahnuti od njegovog pritiska, vređanja i omalovažavanja mojih sposobnosti. Na bolovanju je bio, ne sećam se koliko, ali u razgovoru s njegovim gazdom čovek mi je rekao da ga je oštetio u poslu.

S obzirom da je on naumio u svakom slučaju od mene dobiti pola vrednosti moje kuće, angažovao je advokata, koji je sastavljao sporazum, jer je njegova žena imala agenciju za posredovanje u prodaji nekretnina – da bi ista prodala moju kuću i on dobio toliko željeni novac da konačno sebi može kupiti stan. S obzirom da sve opcije koje nam je agencija ponudila nisu bile adekvatne, jer su sve bile zamene bez nadoplate, ništa od toga nije bilo realizirano – nastavlja priču Mirjana.

PRAVOSUĐE JE IGNORISALO

Naoružana nalazima iz Hitne pomoći, dopisima koje je slala u kojima stoji da ju je strah i da je sve potpisala pod pretnjom, rešenjima suda i izveštajima policije, sastavila je i detaljan izveštaj nasilja koje je doživela.

– Nakon potpisa sporazuma moj bivši suprug i ja se razvodimo 22. maja2007. On i dalje ostaje da živi u mojoj kući, kako bi me imao pod kontrolom. 08. maja 2009. Prekršajni sud izdaje Prekršajni nalog i proglašava ga krivim za incidente koji su se dogodili: 09.03.2007., 18.03.2007., 01.04.2007., 21.07.2007., 25.07.2007. i kažnjava ga novčanom kaznom, a već 01.04.2007. uzeo je bocu s petrolejom i pretio je da će me politi i zapaliti.

Nakon rvanja s njim, uspela sam mu uzeti petrolej i proliti ga u wc. U maju me davio pendrekom, u junu je pretio da će ubiti najpre decu, pa onda mene, danima me držao u strahu. 20.07.2007. potpisujemo dodatak sporazumu. 21.07.2007. uzima moj mobilni i kontroliše s kim kontaktiram. 25.07.2007. preti rečima: ”Strpaj me u zatvor, kad izađem, naći ću te. Neću ti dati da u miru živiš ni ti, ni tvoja deca."

Nekoliko dana pre, sklonila sam decu iz kuće i poslala ih s bratancem na more, a sama sam pobegla iz kuće 26. 07. 2007. u sigurnu kuću, iz koje pokrećem sudski postupak osporavanja potpisanog sporazuma – govori Mirjana.

Uprkos svim papirima koje ima i svim dokazima i lekarskoj dokumentaciji, sud ih nije uzeo u obzir i potvrdio je valjanost sporazuma kojim Mirjana gubi sve.

– Usprkos žalbama, hrvatsko pravosuđe nije imalo sluha da se dublje pozabavi slučajem, te su 25. septembra na mojoj roditeljskoj kući, koju sam nasledila, i u kojoj sam živela s bivšim suprugom, promenjene brave i meni je onemogućen pristup. Sad vidim da je prodaje, valjda kako bi otplatio svoje dugove – zaključuje.

Na svom Facebooku je počela deliti dokumenta i dokaze, jer, kako kaže, više nema drugu opciju. Uputila je i otvoreno pismo sudiji.

– Osoba sam koja je u sudnici govorila istinu, istinu koju ste svojom presudom ponizili i zgazili, jer hrvatskom pravosuđu samo mrtva žena je dovoljan dokaz da procesuira zlostavljača. Nikakvi nalazi s hitnih, jer dok on ne iščupa srce iz ženinih grudi i pojede ga ispred nje, ženi se ne veruje da mesecima prolazi kroz teror, laži mužjaka u odelu vrede više nego reakcija žene u sudnici kojoj sudija još priprijeti izbacivanjem iz sudnice i kažnjavanjem, ali to se uredno ne upiše u zapisnik, kako se žena ne bi mogla u žalbi pozvati na svoju reakciju.

Svojom presudom ponizili ste ne samo mene, nego i lekare koji su me pretučenu sanirali, ponizili ste sve relevantne dokaze u moju korist, dokaze na kojima je u pismu advokatu, koji je sastavljao famozni sporazum, pisalo: SPASITE ME! Odbili ste saslušati moje svedoke, koji su me pretučenu videli, sve što je išlo u moju korist nonšalantno ste odbili.

Zaboravili ste me upitati iz kojeg razloga sam bila u sigurnoj kući, jer i to nije bilo relevantno za slučaj? Traženo je vaše izuzeće, odbijeno je. Tražeo je poništenje ugovora, kao zelenaškog, jer mene ostavlja ispod nekog od mostova, odbijeno je. Znate li šta je poniženje?

Poniženje je najteža psihotrauma koju čovek može doživeti, jer ne može reagovati, a i kada pokuša nešto da uradi, prisiljen je da ćuti i trpi.

To ste dokazali u sudnici demonstrirajući svoju moć. Poniženje potpomognuto Vašom presudom, trajalo je 13 godina, da bi na kraju završilo mojim totalnim psihičkim slomom i izbacivanjem iz moje porodične kuće. Ne one koju je zlostavljač gradio, kako je advokat naveo u sporazumu koji sam potpisala vrata punog masnica, 13 dana nakon što me pretukao, jer nikad u životu nije ništa sagradio, nego one u koju je moj otac utkao krv i znoj svog života. To je kuća mog odrastanja i odrastanja moje dece. Onaj kome je dodeljena je stigao u nju iz stana od 32 m2 koji je delio s majkom i sestrom – stoji u pismu.

Njoj je zbog svega narušeno i psihičko zdravlje, a zbog svoje dece i nekako se sabrala i nastavila dalje. Najviše od svega je boli nepravda i činjenica da je tražila pomoć, a nije ju dobila. Umesto toga, ostala je bez firme, ušteđevine, porodične kuće u kojoj je odrasla i sama odgajila dvoje djece i mira.

Njena kuća od 153 metra kadratnih u Zagrebu prodata je za 80.000 eura, odnosno, on ju je prodao. Novi kupac je hteo da je uknjiži, ali u dokumentima iz zemljišne knjige stoji da je zahtjev za upis novog vlasnika odbijen 23. februara 2022.