U BOLU JE SPOZNAJA
PATNJA JE BOŽJI NAČIN DA NAS NATERA DA OVO SHVATIMO: Evo zbog čega nam se ponekad čini kao da vas BOG KAŽNJAVA!
Naš je Bog onaj koji ljubi, samo mi to ne vidimo uvek.
Autor:
Kada prolazimo kroz teško životno razdoblje čini nam se kao da je Bog okrutan i da nas ne voli. Kako bi inače mogao dopustiti mladoj osobi da umre? Zašto bi dopustio da hranitelj porodice dobije otkaz, kada svi zavise od iduće plate? Zašto dopušta prirodne katastrofe koje uništavaju cele gradove? Zašto otežava naš život?
To su pitanja s kojima su se hrišćani borili generacijama, ali ljudi imaju samo ograničen uvid u Božje delovanje.
U članku „Bog nas ranjava zato što nas voli“ Maršal Segal piše: "Božja ljubav prema nama čini se kao nešto suprotno od ljubavi, ali to je samo zato što mi ne možemo videti ono što on može. Iza prave boli nalazi se prava ljubav za one kojima je poslao svoga Sina (Ivan 3, 16). Svet nikada ne bi bol nazvao ‘ljubavlju’. Svet jednostavno nema prideve za ono što Bog radi kako bi nas privukao sebi – njegovu snagu, njegov mir, pravednost i pomoć. Ali njegova ljubav nadilazi svaki um i naša očekivanja", prenosi Noviživot.
Dopušta nam da patimo kako bismo se preobratili i zadobili saosećanje
"Bol se može činiti kao Božji gnev, ali to je sredstvo kako bismo upoznali njegovo suosjećanje“, piše Segal.
Ponovno, mi imamo ograničeno razumevanje Božjih putova. Iako se okolnosti mogu činiti nepravedne, Bog vidi širu sliku.
"Nek’ bezbožnik put svoj ostavi, a zlikovac naume svoje. Nek’ se vrati Gospodu, koji će mu se smilovati, k Bogu našem jer je velikodušan u praštanju.“ (Izaija 55, 7)
Da bismo se vratili i bili izlečeni
Segal piše: "Bog oduzima. Bog udara. Bog kida, ali kako bi u konačnici izlečio.“
Bog nam pokazuje svoje veličanstvo u sposobnosti da nas izleči. "Hajde, vratimo se Jahvi! On je pokidao, on će nas isceliti: on je udario, on će nam poviti rane." (Hošea 6, 1)
Da bismo se vratili i bili otkupljeni
"Kada se vratimo Gospodinu nećemo biti odbijeni. Otac trči razmetnom sinu (Luka 15, 20). Konačno ćemo pronaći iskupljenje", kaže Segal.
Jesmo li okrenuli leđa Bogu? Patnja kroz koju prolazimo možda je Njegov način da nas vrati u svoj zagrljaj ljubavi.
"Kao maglu rasterao sam tvoje opačine i grehe tvoje poput oblaka. Meni se obrati.“ (Izaija 44, 22).
Da bismo se vratili i pronašli odmor
"Kada patimo, trpimo razočaranje, odbijanje, bolest, kada izgubimo voljenu osobu, najviše od svega želimo odmor – odmor od boli, od pitanja, od sumnji i od teskobe“, piše Segal.
Biblija nam govori kako je naš odmor u Gospodinu.
„Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, učite se od mene jer sam krotka i ponizna srca i naći ćete spokoj dušama svojim.“ (Matej 11, 28-29)
Da bismo se vratili i radovali
Segal kaže: "Đavo želi da vaš život bude tužan i bez sreće, ali Bog želi da pronađete trajnu i dublju sreću u svojoj patnji (2. Korinćanima 6, 10).“
Bog nas uči da budemo radosni bez obzira na okolnosti. Sreća je privremena, ali je blaženstvo u Hristu večno.
"Doći će u Sion kličuć’ od radosti, s veseljem večnim na čelima; pratiće ih radost i veselje, pobeći će bol i jauci." (Izaija 21, 10)
Da bismo se vratili i imali Boga
„… najslađi dar koji nam Bog daje kada nas rani jest on sam. Mi se vraćamo Bogu, dobijamo Boga (1. Petrova 3, 18). On je prvi i najvažniji dar koji primamo. On je vredniji od bilo kakve patnje ili gubitka", piše Segal.
Bog nam daje sebe. Trčite mu. Držite ga se i stavite u njega svoje poverenje.
„I daću im srce da me poznaju da sam ja Jahve, da budu narod moj, a ja Bog njihov, jer će se oni svim srcem svojim opet k meni obratiti.“ (Jeremija 24, 7).
Segal kaže: „Nemojte da vas bol i patnja uplaše, nego neka vas odvedu Bogu, a ne dalje od njega. On vas ranjava ljubavlju, i moli vas da mu se vratite.“
Blogerka Lori Hačer podelila je predivnu priču o tome kako je u najtežim situacijama pronašla Boga:
"Prije nekoliko godina prošla sam kroz najveće iskušenje svoga života. Jedan je telefonski poziv oduzeo sve do čega mi je bilo stalo. Iduće sam se jutro probudila i osećala kao da nemam ništa osim Boga.
Dok sam plakala, molila se, i još plakala, došao mi je Isus. Oko mene je stavio svoje velike ruke pune ljubavi i govorio mi reči utehe. Utešio je moju zabrinutu dušu. Govorio mi je istinu i ljubav, i ohrabrio je moju veru.
Moj je susret s njim bio toliko snažan i stvaran da nikada više neću posumnjati u njegovu ljubav, brigu i namere. ‘Dobro je da sam pretrpeo bol’, rekao je kralj David, ‘kako bih naučio tvoj put’, i ja se s time slažem. Iako nikada ne bih svojom voljom prošla kroz te mračne dane, znam da ih je Bog iskoristio kako bi u meni pojačao ljubav prema Njemu na jedini mogući način."
(Stil.kurir.rs)