NOVAC NE MOŽE DA KUPI ŽIVOT: Rekao je Bob Marli i umro! Iza nega je ostala žena, bezbroj ljubavnica i 13. dece!

Iako je zloćudni tumor na palcu bez problema mogao sprečiti amputacijom prsta, to nije uradio jer se to protivilo rastafarijanskoj veri prema kojoj ljudsko telo "mora ostati potpuno".

Jamajčanski pevač Bob Marli, da je živ, proslavio bi 78. rođendan. Jedan od najpoznatijih izvođača rege muzike preminuo je 11. maja 1981. od metastaze na mozgu u bolnici u Majamiju na Floridi u 37. godini života. Sahranjen je na rodnoj Jamajci, u mauzoleju blizu rodnog mesta, a s njim su u grob stavljeni i njegova Gibson Les Paul gitara, fudbalska lopta, svežanj marihuane, prsten koji mu je darovao etiopijski princ Asfa Wossen, kao i Biblija.

Odrastao je s majkom Sedeljom, a oca Norvala video je samo nekoliko puta u životu. Naime, Bobov otac bio je pomorski oficir, a njegovu majku upoznao je na plantaži na kojoj je radio kao nadzornik. Kada se pevač rodio Norval je imao 60 godina, a njegova majka Sedelja 19. I pre rođenja legende, Norval je bio poznat po lažima i zavođenju mladih devojaka. Tadašnju devojku Sedelju napustio je nedugo nakon što je rodila Boba.

Sedelja i Norval nikada se nisu venčali, a majka poznatog muzičara se, ubrzo nakon raskida s njegovim ocem, udala za američkog državnog službenika Edvarda Bukera. U tom braku rodila je dvojicu sinova, odnosno Marlijevu polubraću - Ričarda i Antonija.

Marli je odrastao pod uticajem afričke muzike koja ga je odmalena zanimala. Počeo je svirati još u osnovnoj školi, a muzikom se profesionalno počeo baviti sa 14 godina. Baš poput mnogih drugih mladića i devojaka na Jamajci, i njemu je muzika predstavljala određeni "beg od siromaštva".

Marli je tokom karijere često isticao da su na njegov muzički ukus najviše uticali borac za prava obojenih ljudi Markus Garvej te etiopski car Hajle Selasije. Obožavao je da sluša Reja Čarlsa, legendarnog američkog crnačkog muzičara.

S 14 godina Marli je napustio školu i radio kao pomoćnik u lokalnoj kovačnici dok je u slobodno vreme s prijateljem Nevelom Livingstonom odlazio da vežba kod lokalnog pevača, rastafarijanca Džoa Higsa. Na jednom od časova Livingston i on upoznali su Petera McIntosha. Marli je 1962. snimio svoja prva dva singla, 'Judge Not' i 'One Cup of Coffee', i to uz pomoć lokalne producentkinje Lesli Kong.

Pesme objavljene pod pseudonimom "Bob Marli" nisu privukle posebnu pažnju, a Marli i Lesli su uskoro prekinuli saradnju, navodno zbog finansijskih nesuglasica. Godinu dana kasnije s Livingstonom, McIntoshom, Juniorom Braithwaiteom, Beverleyem Kelsom i Cherry Smith Marley je osnovao grupu 'The Teenagers' koja potom menja ime u 'The Wailing Rudeboys', zatim u 'The Wailing Wailers' te 'The Wailers'.

Nakon snimanja debitantskog singla 'I'm Still Waiting', Braithwaite, Kelso i Smith napustili su grupu, a Marli je tako postao glavni vokal.

Posle pesme 'Simmer Down', snimili su 70-ak pesama među kojima i 'Let Him Go (Rude Boy Get Gail)', 'Jerk in Time', 'Who Feels It Knows It', 'What Am I to Do', 'It Hurts To Be Alone', 'Rule The Roadie' i 'Dancing Shoes'. Grupu su 1966. godine činili samo Marli, Livingston i McIntosh.

Muzičar se 1966. venčao s pevačicom Ritom Marli (72), a ostali su u braku sve do njegove smrti. Iako je imao suprugu, bio je i s drugim ženama koje su mu rodile potomke. Ljubav prema ženama nikad nije skrivao. Imao je čak 13-ero dece, jedanaestero biološke i dvoje usvojene dece.

Marliju je 1977. godine nakon povrede na fudbalskoj utakmici dijagnostikovan zloćudni tumor na nožnom palcu. Iako je bolest bez problema mogao sprečiti amputacijom prsta, on to nije uradio jer se to protivilo njegovoj rastafarijanskoj veri prema kojoj ljudsko telo "mora ostati nepromenjeno".

Umesto toga, okrenuo se alternativnim oblicima lečenja svakodnevno konzumirajući marihuanu. Odbio je da sastavi testament jer rastafarijansko verovanje navodno kaže da se pisanjem testamenta priznaje smrt kao nešto što je neizbežno i time se negira sama večnost života kojoj bi trebalo težiti.

Njegovo zdravlje 1980. godine bilo je sve lošije i lošije, ali je ipak otišao na američku turneju. Tokom nastupa naglo mu je pozlilo na Madison Skver Gardenu u Njujorku gde se umalo srušio ispred brojne publike. Sledećeg jutra "izgubio je svest" tokom trčanja kroz njujorški Central Park pa je hitno prevezen u bolnicu u kojoj je otkriveno da mu se tumor proširio na mozak, pluća, jetru i želudac.

Uprkos bolesti i lekarskim prognozama da mu preostaje još samo mesec dana života, muzičar je svejedno želeo da nastavi turneju. Nastupio je na još samo jednom koncertu, i to u Pensilvaniji 23. septembra 1980., dok je ostatak muzičke turneje otkazan. Nakon neuspešnog lečenja u Majamiju, potražio je pomoć u Minhenu, ali bilo je prekasno. Bolest je toliko uznapredovala da nije bilo pomoći.

Pomirivši se sa svojom sudbinom, Marlijeva jedina želja bila je da umre kod kuće, ali mu je pozlilo tokom leta iz Nemačke zbog čega je avion i prisilno sletio. Muzičar je završio u bolnici gde je ubrzo nakon toga i preminuo.

Još se uvek pamti što je zadnje rekao. Slavni muzičar svoje poslednje reči "Novac ne može kupiti život" uputio je sinu Zigiju.

Marli je 1994. godine upisan u Kuću slavnih Rock'n'Rolla, a magazin 'Time' proglasio je njegov album 'Exodus' najvažnijim albumom 20. veka. Rege muzičar 2001. dobio je i zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu, a iste godine mu je posthumno dodeljen Gremi za životno delo dok je dokumentarac o njegovom životu 'Rebel Music' iste te godine bio nominovan za nagradu Gremi.