REČI SLAVNOG NOBELOVCA UREZUJU SE I U KAMENA SRCA: Možete počupati svo cveće, ali ne možete sprečiti da dođe proleće!

Pablo Neruda (pravo ime Neftali Rikardo Rejes) bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime odvodio je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.

Rođen je 12. jula 1904. godine u gradu Peral u Čileu kao Rikardo Neftali Rejes). Sin železničara, Hosea del Karmen Rejesa Moralesa, i učiteljice Rose Basoalto Opazo, koja je samo mesec dana nakon rođenja sina preminula od tubekuloze.

Studirao je francuski jezik i pedagogiju. Španski građanski rat i smrt svoga prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključio je se revolucionarnom pokretu i tada je picao pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom. Od 1927. do 1935. radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu. Od 1939. do 1940. bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine. U Čile se vratio 1945. i postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea bio je progonjen. Uspeo je da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama. U Čile se ponovo vratio 1952, gde je živeo do svoje smrti 23. septembra 1973. godine. Objavio je još desetak knjiga poezije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971.

Juna 2011. pokrenuta je istraga o okolnostima njegove smrti 1973. godine. Patolozi su, kada je preminuo, utvrdili da je imao uznapredovali karcinom za koji se nije znalo.

Ovo su neki od njegovih najpoznatijih i najlepših citata:

- Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te liječi - krupnim.

- Što je stablo naučilo od zemlje da je moglo razgovarati s nebom?

- Ljubav je jaka kao smrt.

- Novac je jedino apsolutno dobro jer ne zadovoljava samo jednu potrebu nego potrebu uopšte.

- Ko ništa ne zna mora svemu verovati.

- Ljubav je tako kratka, a zaborav tako beskrajan.

- Sloboda postoji samo kada je ljubav prisutna, onaj ko voli celim svojim bićem, oseća se slobodnim.

- Zabranjeno je oterati nekog s kim se nisi pomirio, zaboraviti njegove oči i smeh.

- Mnoge vode ne mogu ugasiti ljubav, niti je reke potopiti.

- Zabranjeno je plakati bez pouke, probuditi se, a ne znati šta sa sobom,bojati se sopstvenih uspomena.

- Dvoje srećnih ljubavnika nemaju kraja ni smrti, rađaju se i umiru više puta dok žive, imaju večnost prirode.

- Ako nas ništa ne spašava od smrti, barem bi nas ljubav trebala spasiti od života.

- Sve je svečano u divljem vrtu detinjstva.

- Daj mi, za moj život, sve živote, zadaj mi svu bol svih, pretvorit ću to u nadu. Dajte mi sve radosti, čak i najskrovitije, jer kako će se inače znati ove stvari? Moram im reći, dajte mi svakodnevnih trudova, jer to je ono što pevam.

- Zato te čekam poput usamljene kuće dok me opet nećeš videti i živeti u meni. Do tada me prozori bole.

- Nisam ljubomoran na ono što je bilo pre mene. Dođi s čovekom na ramenima, dođi sa stotinu muškaraca u kosi, dođi s hiljadu muškaraca između grudi i nogu, dođi poput reke pune utopljenika koja teče do divljeg mora, do večnog surfa, do Vremena! Dovedite ih sve tamo gde vas čekam uvek ćemo biti sami, uvek ćemo biti ti i ja sami na zemlji, da započnemo svoj život!

- Ne postoji nepremostiva samoća. Svi putovi vode do istog cilja: preneti drugima ono što jesmo. I moramo proći kroz samoću i poteškoće, izolaciju i tišinu da bismo došli do začaranog mesta gde možemo plesati svoj nespretni ples i pevati svoju tužnu pesmu, ali u ovom plesu ili u ovoj pesmi ispunjeni su najstariji obredi našege svesti da smo ljudi i da verujemo u zajedničku sudbinu.

- Moja dužnost se kreće zajedno s mojom pesmom: Ja jesam nisam: to je moja sudbina. Ne postojim ako ne pazim na bol onih koji pate: oni su moji bolovi. Jer ne mogu biti bez postojanja za sve, za sve koji ćute i potlačeni su, dolazim iz naroda i pevam za njih: moja poezija je pesma i kazna.

- Samo goruće strpljenje će dovesti do postizanja sjajne sreće.

- Možete počupati svo cveće, ali ne možete sprečiti da dođe proleće.

(Stil.kurir.rs)