KRALJ DALMACIJE U SEBI JE NOSIO TUGU TEŽU OD ŽIVOTA: Smrt sina nikad nije preboleo, za ćerku se borio do kraja!

Mate Mišo Kovač je hrvatski pevač pop i pop-folk muzike. Rođen je 16. jula 1941. godine u Šibeniku. Smatra se jednim od najprodavanijih pevača u Hrvatskoj ali i širom bivše države Jugoslavije. Prodao je više od 47 miliona ploča tokom 60 godina muzičke karijere. Živei je i radio u Zagrebu, piše Biografija.org.

Mate Mišo Kovač rođen je u Šibeniku. Kako su Kovačevi imali vikendicu u Tribunju i često boravili tamo, i dan danas postoji zabluda da je Mišo Kovač rođen u Tribunju. Majka mu se zvala Zrinka, a otac Jakov Kovač.

Majka mu je rodom sa ostrva Vrgade, a otac mu je iz šibenskog naselja Škopinac. Mišo je rastao u porodici sa bratom i sestrom, Ratkom i Blankom, na Šibeničkoj ulici. Mišo je živeo u isto vreme, i u istoj ulici, u kojoj su živeli umetnici Vice Vukov i Arsen Dedić.

U mladosti Mišo je trenirao fudbal. Bio je golman i je počeo braniti za juniorsku tim HNK Šibenik, sanjajući o profesionalnoj fudbalskoj karijeri u slavnom „Hajduku“. Bio je i strastveni navijač „Hajduka“ i često je putovao na utakmice brodom iz Šibenika u Split. Poraze svoje ekipe primao je vrlo emotivno, pa je do poslednjeg dana bio veran navijač „Hajduka“. Kada je primetio nastupe šibenskog pevača Ljube Lučeva, šesnaestogodišnji Mišo, polako odustaje od fudbala i posvećuje se muzici. Slušao je tada popularne italijanske muzičare Lućana Tajolija, Tonija Delaga i Adriana Ćelentana ) te Amerikanca Džoni Reja. Završio je zanat tapetara u srednjoj industrijskoj školi, ali je već tada znao da mu to neće biti životni poziv. 1961. godine prijavljuje se na takmičenje „Prvi glas Šibenika“.

Predstavio se sa jednim hitom Elvisa Prislija i podelio je prvo mesto s Mirkom Vukšićem, budućim gitaristom grupe Mi. Tri ploče Elvisa Prislija bile su nagrada za osvojeno prvo mesto, a on je bio veliki obožavatelj. Vojni rok u JNA odslužio je u Beogradu, gde je subotama naveče pevao na amaterskim zabavama, zabavljajući vojne oficire i prijatelje. Da bi vikendom izašao iz vojne kasarne podmićivao je stražare boksovima cigareta.

Nakon odsluženja vojnoga roka, odlazi u Zagreb sa jednim koferom i hiljadu dinara u džepu. Spavao je na klupama u parku, hranio se u studentskoj menzi i pevao studentima po studentskom centru i kafićima. Ljubav prema pevanju bila je velika, tako da se Mišo Kovač usudio da zapliva na estradnoj muzičkoj sceni.

„Tanan, opor, glas podseća na glas Rej Čarlsa“, Jugoton 1969. Prvi veliki uspeh doživeo je na takmičenju u Karlovcu sa pesmom Rej Čarlsa „I can’t stop loving you“, te je zapažen od muzičkih producenata. U jesen 1964. godine, u zagrebačkoj Gradskoj kafani, Mišo je imao prvi improvizovani nastup sa ansamblom Alfonsa Vučera. Uz pomoć pevača sevdalinki Himze Polovine, Mišo odlazi do izdavačke kuće „Jugoton“ i upoznaje glavnog urednika Peru Gotovca. Glavni urednik Jugotona, Pero Gotovac, kada je čuo kako Mišo peva potpisuje ugovor za snimanje prvog singla. Iste te godine (1964.) potpisuje i ugovor za snimanje prve ploče sa prepevanom pesmom „I can’t stop loving you“ Rej Čarlsa, pod imenom „Ne mogu prestati da te volim“.

Ploča je imala veliki uspeh, te je 1965. godine Mišo nastupio na splitskim Melodijama Jadrana sa tri pesme. Iako je nastup bio loš, po njegovom mišljenju, ubrzo su nastale nove ploče sa tiražom od pedeset hiljada primeraka i obradama: „San Francisko“, „Ja odlazim“, „Vrijeme plakanja“, „Da je duži moj dan“ i druge. Hit sa kojim Mišo Kovač postaje priznat, kao izvođač, bila je pesma „Više se nećeš vratiti“, delo mladog kompozitora i tekstopisca Đorđa Novkovića. Pesma je pobedila na popularnom sarajevskom festivalu „Vaš šlager sezone“ 1969. godine. Taj njegov singl prodat je u 183 987 primeraka što je bila druga najprodavanija ploča izdavačke kuće „Jugoton“ te godine. 1969. godine prodao je pet ploča u 252.905 primeraka i toga je učinilo najprodavanijim pevačem „Jugotona“.

Dok su se poslovnom planu nizali uspesi, na porodičnom planu nije bilo baš najbolje. Razveo se od svoje prve žene Ljubice Komadine, nakon četiri godine braka. 1970. godinu dana nakon svog velikog uspeha upoznaje svoju drugu ženu. Mis Jugoslavije, Splićanku Anitu Baturinu s kojom će imati dvoje dece, sina Edija i ćerku Ivanu.

Gotovo čitav Kovačev opus, obeležila je saradnja sa Novkovićem, koja bi trajala i dalje da 2007. kada je Novaković preminuo. 1971. osvaja splitski festival s pesmom „Proplakati će zora“ Stjepana Mihaljinca i Drage Britvića. Pesma je prodata u više od 300.000 primeraka, čime se definitivno Mišo učvrstio na prestolu najpopularnijeg pevača u bivšoj Jugoslaviji.

Osvaja pet nagrada za samo dva dana, a novac od prodaje ploče uplaćuje za izgradnju auto-puta Zagreb-Split. Nakon 30 godina, ponovo pomaže donacijom da bi se put napokon završio. Iste te godine skoro je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Zadra. Njegov automobil bio je potpuno devastiran, a kao podsetnik na nesreću, ostao mu je ožiljak iznad gornje usne.

Za vreme lečenja Mišo odlučuje pustiti brkove koji će kasnije postati njegov lični pečat.

1972. Mišo odlazi na koncert Elvisa Prislija u čuvenu njujoršku arenu Medison Skver Garden poznatiji kao garden/bašta. Elvisov nastup Sinatrinog hita „My way“ nije ga ostavila ravnodušnim.

1974. sa klapom Šibenik snima album klapskih i narodnih pesama „Oj ti dušo dušo moje“ . Veliki uspeh postaje i pesma „Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim“. 1975. nastupa na takmilečenju „Jugoslavenska hit parada“ s pesmom „Ostala si uvek ista“. Po mišljenju stručnog žirija u Beogradu, to je najbolja pesma u njegovoj karijeri. Pobeda je bila ubedljiva, ali pesmu publika nije odmah prihvatila.

Pesma je stekla popularnost 10 godina kasnije, kada je na istoimenom albumu prodata u tiražu u 200 hiljada primeraka. 1977. na festivalu u Splitu pobeđuje sa klapom Maslina i pesmom „Noćas ćemo zemlji ko materi reći“. Posle 1980. odlučuje da više ne nastupa na festivalima, i pobede na splitskom festivalu s pesmom „Dobro ti veče mati moja“ pozdravlja se sa publikom.

Međutim, već 1982. godine, vraća se na scenu sa zlatnim albumom Dalmacija, a aranžman potpisuju Krsto Juraš i Dušan Šarc. Odmah postaje hit istoimeni singl „Dalmacija“ i pesma „Šibenske kale“. 1983. godine na velikom takmičenju za izbor predstavnika SFRJ na pesmi Evro-vizije Kovač je doživeo uverljiv neuspeh. Pesma sa kojom se prestavio „Posadi cveće“ nije prošla kvalifikacije, a Kovačev tim misli da je tu bilo i nameštanja, jer pesma se primila kod publike. Saradnju je ostvario sa Idolima i Vladom Divljanom.

Za potrebe muzike u filmu „Šest dana juna“ iz 1985. radi pesmu „Da je duži moj dan“. Nakon toga dolazi do najplodnijeg perioda u njegovoj karijeri. Od 1985. do 1988. godine snima svoje najveće hitove kao što su: „Jedan dan života“, „Ako me ostaviš“, „Sutra mi sude“, „Odavno više ne plačem zbog tebe“, „Ja nemam više razloga da živim“,“Ti si pesma moje duše“, „Svi pevaju a ja ne čujem“ i mnoge druge. Pet puta je proglašen za pevača godine, a 1989. u bivšoj Jugoslaviji izabran je za i ličnost godine.

PRIVATAN ŽIVOT Mišo Kovač zaljubio se do ušiju u prelepu plavušu, Mis Jugoslavije Anitu Baturinu u Splitu na svom koncertu davnih 70-ih godina. Na taj Kovačev koncert Anita je došla u pratnji prijateljica i čim se pojavila u dvorani, svima je zastao dah. 1970. godine Anita Baturina bila je mlada gimnazijalka na početku svoje karijere.

Svi su se otimali za njom, od režisera do modnih skauta. Nosila je modne revije na terasama ekskluzivnih dalmatinskih hotela. Te večeri, uoči Mišinog koncerta, proveli su zajedno noć sa prijateljima, ali je Anita bila jako suzdržana i rezervisana. U to vreme, Mišo je bio oženjen Ljubicom o kojoj je vladala dobra reputacija kao i o Miši, te je za Anitu to bio dovoljan razlog da napravi distancu.

Sasvim slučajno, nekoliko meseci nakon njihovog prvog druženja, pomerena je granica između ljubavi i prijateljstva. Nakon igranke dok ju je Mišo vozio kući, prilikom skretanja, dodirnuo ju je rukom i iskre su krenule da se dešavaju.

Nakon samo dve godine, venčali su se i ubrzo dobili sina Edija , a nedugo zatim i ćerku Ivanu. Živeli su u Zagrebu, proputovali skoro celi svet, a medije su punili pričama bez afera i incidenata. Sve do početka devedesetih godina trajala je idealna slika o porodici Kovač, kada im je u ratu preminuo sin Edi.

Dobrovoljni odlazak njegovog sina u vojsku mnogi su smatrali kao razlog pranja očevog „greha“, jer se tih godina Mišo javno deklarisao kao Jugosloven i govorio je lično protiv HDZ-a. Edi Kovač bio je najmlađi član specijalne jedinice Hrvatske vojske „Škorpioni“ i imao je samo 16 godina kada je umro pod sumnjivim okolnostima u Zagrebu. Hrvatska policija objavila je u medijima da je reč o samoubistvu, ali Mišo Kovač i danas tvrdi da je reč o ubistvu njegovog sina. Kada je Kovačev advokat došao sa istorijom bolesti njegovog sina, medicinska dokumentacija se nije slagala, jer je u jednom kartonu pisalo da je Edi preminuo od rane na glavi, dok u drugom kartonu verzija je bila drugačija.

U drugom kartonu pisalo je da je Edi umro od sepse izazvane velikom količinom bakterija u organizmu. Kroz Zagreb, u to vreme, kruže razne priče da je Edi igrao ruski rulet i tako stradao, da je bio drogirani i slično. Umirao je u velikim bolovima i bio je 7 dana u komi. I dan danas, Mišo ne misli da mu je sin počinio samoubistvo, što je bio izveštaj policije, nego da mu je sin bio umešan u neku političku igru.

„Sećam se dana kada je nekadašnji direktor Sigurnosno informacione službe, nakon Edijeve smrti došao u moju kuću i uzeo vojnu knjižicu moga sina, koju nikad nije vratio“ govorio je Mišo. Razlog tome je da Edi ne postane član „Hvidre“, jer bi državni vrh bi tada morao da istraži okolnosti pod kojima je umro Kovačev sin. Tako je vojska sakrila prave informacije pod kojima okolnostima je umro najmlađi pripadnik Hrvatske vojske.

Izuzev ove tragedije, u to vreme,Mišo Kovač javnost je šokirao napuštanjem svoje porodice i okrećući se drugoj ženi. Ta druga žena bila je Silvija Marković i bavila se astrologijom. Mišo je mislio da će sa njom naći mir posle porodične tragedije, ali ta veza je brzo pukla. Njegova porodica se počela raspadati od tuge. Ćerka Ivana postala je zavisna od heroina. Upala je u lošu vezu sa lečenim narkomanom i počela da eksperimentiše prvo sa lakim, a kasnije i sa teškim drogama.

Da bi situacija bila gora, Mišo Kovač, tih 90-ih, gubi majku i brata, te ulazi u ozbiljno stanje depresije i alkoholizma koje vuče godinama. Prestaje da održava koncerte, da snima ploče u studiju, a život mu se počeo svoditi na traženje istine o svome sinu. Bili su to počeci koji su vodili Kovača ka fioci u kojoj je ležao pištolj „bereta“.

„Ja sam posle smrti svog sina Edija rekao da odlazim sa scene. Tada je umro i Mišo Kovač. Uzeo sam svoje krsno ime Mate, jer se tada promenio celi moj život. Zato se sada ne vraćam na scenu“, rekao je Mate Mišo u jednom od prvih razgovora nakon porodične tragedije.

Neće puno vremena proći, a Kovač će svoje reči pregaziti. Prvo će na splitskom Poljudu okupiti pedesetak hiljada obožavatelja na oproštajnom koncertu, zatim će istu stvar ponoviti u Domu sportova u Zagrebu, a onda će početi čitava serija oproštajnih koncerta koji to neće biti. Posle toga snimio je još dva albuma, treći je bio u pripremi, održao bezbroj koncerata, ali još uvek nije prestajao da priča o tome kako su mu ubili sina. Opsesija je bila pronaći „Edijeve ubice“. Pretio je svima, a najviše lekarima. Priča je postala sve više neprijatna, čak i njegovim obožavateljima, a po Zagrebu se uveliko počelo pričati o količini tableta za smirenje koje Mate Mišo uzima.

17. Januara 1999. u Zagrebu, u ulici Maksimira na broju 69, dok leži i razmišlja o smrti , jedino u društvo Mate Miše bio je pištolj „bereta“ u fioci. U 15,45 minuta uzeo je pištolj kalibra 7.55 mm i pucao si u levu stranu grudnog koša. Kada je shvatio šta je uradio i da mu srce još uvek kuca, uzeo je telefon i nazvao svog menadžera i rekao mu :

“Ja sam se ubio“.

Menadžer Denis Kadić nazvao je hitnu pomoć, koja ga je uspešno odvezla u bolnicu i za 30 minuta kasnije bio je operisan. Pokušaj samoubistva Mate Mišo Kovač objasnio je kao kulminaciju nataložene tuge i očaja koja ga je zadesila. Relativno brzo se Mate Mišo oporavio uz pomoć nove žene Lidije Pintarić, sa kojom ostao do kraja života. U više navrata on se zahvaljivao Lidiji na za njegov oporavak i vraćanje na scenu.

Sve opšte je bilo prihvaćeno da je Mate Mišo Kovač bio kralj Dalmacije.

Fudbalski klub Hajduk smatrao ga je ikonom svog kluba, a Mišo je voleo isticati „Hrvatsko jedinstvo“ između navijača „Dinama“ i „Hajduka“. Pre velike utakmice između derbija „Hajduka“ i „Dinama“ 2001. godine, na stadion Poljud, nastupao je u dresu „Hajduka“ i pevao pesme o Dalmaciji. Neke od njegovih stihova postali su delovi koreografije „Torcide“ – navijačke grupe „Hajduka“, a i pojedini naslovi njegovih albuma bili su oslikani muralima i grafitima na zidovima Dalmacije.

Mnoge poznate ličnosti nosile su njegov lik na majicama, prodaje se i na suvenirima tokom cele Dalmacije u poznatim pozama sa raznih nastupa. Mate Mišo Kovač dobitnik je brojnih nagrada od zlatnih, srebrnih, dijamantskih ploča do diskografskih i festivalskih nagrada. Osvojio je „Zlatnu pticu „Jugotona / Hrvatska rekords“ za milionsku prodatu ploču. Hrvatski institut muzike dodelio mu je posebno priznanje za „za najveći broj prodanih ploča u istoriji hrvatske diskografije“. 2012. dobio je nagradu Zlatnog porina.

Uz brojna priznanja i nagrade jedan je od najpopularnijih i najsimpatičnijih hrvatskih pevača svoje generacije. Svoju karijeru počeo je sa obradama stranih uspešnih pesama, da bi sve više davao naglaska saradnji sa klapama i na emotivnim pesmama tipičnog mediteranskog, dalmatinskog melosa.

Vrhunac uspeha doživeo je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prema muzičkoj kritici, ranija dela su mu više cenjena, iako je on stekao popularnost sa zabavnim melodijama poput „Ostala si uvek ista“,“Svi pevaju ja ne čujem“, „Ako me ostaviš“ i druge.