Verovali ili ne
U ROKU OD 54 MINUTA, MOJ BRAK JE UMRO: Evo kako se to desilo!
Nakon 11 godina braka bila je sigurna da je ljubav nestala...
Autor:
Postoje razne priče o razvodu, ovo je moja. Nekome je zanimljiva, a meni je duboko tragična. Naime, moj brak je u roku od 54 minuta - umro!
Evo kako se to desilo...
Bili smo u braku 11 godina i malo su odnosi među nama zahladneli. Nisam se brinula. Mislila sam da je to normalno i da će vremenom da se promeni, desiće se nešto i naša ljubav će živnuti kao Feniks iz pepela.
A onda se desilo to da je muž bio pozvan na rođendan kod šefa. Za tu priliku odlučila sam da spremim tortu koja je moj specijalitet, a pravi se sa rumom i crnom čokoladom. To je bio naš poklon.
Ušli smo u zgradu u kojoj je živeo njegov šef. Popeli se na treći sprat i muž je pozvonio. Ušli smo u hodnik, a ja sam primetila da su mi se čarape spustile. Stoga sam tortu spustila na stočić za ključeve, spustila se da namestim čarape, kada je slavljenik otvorio vrata, zagrlio mog supruga i uveo ga u dnevnu sobu. Za njima su se zalupila vrata.
Ostala sam da stojim sama u mračnom hodniku tuđeg stana.
Pomislila sam: kako neprijatna situacija!
Pomislila sam: Sad će da uvide da sam ostala sama u hodniku, pa će se vratiti, izvinjavajući se.
Smislila sam i šta ću tom prilikom da kažem: Nasmejaću se i reći - "Da li je neko poručio tortu?"
Dok sam se nervozno vrpoljila u mračnom hodniku, minuti su prolazili a niko nije otvarao vrata. Čula sam buku, smeh, zveckanje čaša...
Pomislila sam kako je moguće da niko nije primetio da sam ostala u hodniku? Kako niko nije pitao mog muža : "A gde ti je žena?"
Kako on nije primetio da ne stojim pored njega? Zar je baš svejedno stajala ja ili prazno mesto? U meni se nešto slomilo nepovratno... Prošle su 54 minute, a ja sam samo stajala. Nisam mogla da se nateram da odem, a ni da uđem u tuđi stan, tamo gde me niko ne zna. Osim muža kojem i ne trebam...
Zazvonio je telefon: "Gde si?" pitao je muž.
"U hodniku."
"Još si u hodniku? Pa zašto ne uđeš?"
"Zašto me nisi potražio?"
S druge strane tišina koja je vrištala da me ne razume. Otvorio je vrata zbunjeno se smeškajući.
"Da li je neko poručio tortu?" Rekla sam ledenim tonom. Stavila sam mu tortu u ruke i rekla: "Zbogom!"
Okrenula sam se i otišla. Razvela sam se nakon mesec dana.