NIJE GAZDA KESA ŠUPLJA ŠTO BUDZAŠTO NOVCE SKUPLJA. GAZDA JE KO UME SPISKATI: Ovaj bogataš je bio najveći dobrotvor!

Dvadesetpetog novembra 1835. godine rođen je jedan od najbogatijih ljudi u istoriji i jedan od najvećih dobročinitelja ikada. Ime mu je bilo Endru Karnegi, a svoje bogatstvo ostvario je vlastitim radom, praktično od nule. Naime, Endru je rođen u Škotskoj, u siromašnoj porodici. Kraj u kojem je rođen bio je siromašan i na rubu gladi, da su njegovi roditelji morali otići u SAD u potragu za boljim životom. Naselili su se u Pensilvaniji kad je malom Endruu bilo samo 13 godina. On se morao iste godine zaposliti, uprkos tome što je bio bukvalno dete, piše povjest.hr

Prvi posao 13-godišnji Endru dobio je u tkalačkoj fabrici, gde je radio 12 sati na dan, 6 dana nedeljno. Plata za nedelju dana takvog rada bila mu je samo 1 dolar i 20 centi. Ipak, bio je istrajan i s vremenom je dobio bolje plaćene poslove, s 2 i po dolara nedeljno, pa s 4 dolara nedeljno. Jedan od njegovih poslodavaca, pukovnik Anderson dopuštao je svojim radnicima da koriste njegovu privatnu biblioteku od 400 knjiga.

Endru je iskoristio tu mogućnost i čitao subotom uveče, čime se zapravo sam obrazovao.

S 18 godina, prepoznali su potencijal mladog Endrua i on je počeo brže napredovati u poslu. Njegov poslodavac Tomas Aleksandar Skot cenio ga je i omogućio je siromašnom mladiću da nešto zaradi investiranjem u njihov zajednički posao. Radilo se o železnicama– prvom pravom velikom biznisu u Americi. Karnegi je akumulirao sve više i više kapitala na tom unosnom području.

Kad je skupio oko 40.000 dolara, Karnegi ih je uložio u naftnu industriju. U godinu dana taj je naftni izvor donio zaradu od oko 1.000.000 dolara. Na kraju je Karnegi svoje novce i trud usmerio na čeličnu industriju, koja je bila u velikom rastu. S vremenom je postao jedan od američkih kraljeva čelika, a njegova kompanija Carnegie Steel Company postala je verovatno najveće i najprofitabilnije industrijsko preduzeće na svetu.

Endru Karnegi nije nikada imao nameru da gomila bogatstvo za sebe. Sav višak bogatstva davao je u humanitarne svrhe. Smatrao je gomilanje novca najgorom vrstom idolopoklonstva. Za sebe bi zadržao samo novac potreban za život, a ostalo bi podelio za društveno korisne sadržaje.

Karnegi je tako postao jednim od najvećih dobročinitelja svih vremena. Naročito mnogo je izdvajao za javne biblioteke. Finansirao je neverovatan broj od oko 3.000 biblioteka širom sveta. Verovao je u važnost obrazovanja, naučnog istraživanja i promociji mira u svetu.

Procenjuje se da je Karnegi za života podelio oko 350.000.000 dolara u dobrotvorne svrhe. Uprkos tom neprestanom deljenju, postao je, po nekim pokazateljima, drugi najbogatiji čovek u istoriji (iza Džona Rokefelera). Imao je zanimljivo načelo kako upotrebiti bogatstvo: prvu trećinu upotrebi da stekneš sve obrazovanje koje možeš, drugu trećinu da stekneš sav novac koji možeš, a poslednju trećinu daruj u korisne svrhe.