SA MANGUPIMA BIO MANGUP, SA GOSPODOM GOSPODIN: Životna priča omiljenog Sarajlije - Davorina Popovića! (FOTO, VIDEO)

Imao je nekoliko nadimaka. Porodica i bliski prijatelji zvali su ga Davor, a ostali Pimpek i Dačo. Sam sebe je zvao, jednostavno „Pjevač“. Iako se aktivno bavio sportom, rukometom i košarkom, za šta je bio veoma talentovan, ljubav prema muzici je prevladala, piše Biografija.org.

Indeksi Bend

Indeksi su u leto 1962. godine osnovali studenti Ismet Nuno Arnautalić (gitarista) i Šefko Akšamija (basista). Kasnije su se grupi pridružili Slobodan Bobo Misaljević (gitarista), Đorđe Uzelac (klavijature) i Nedo Hadžihasanović (bubnjevi). Na početku su svirali instrumentalne obrade svetskih hitova, a 1963. godine bend napušta Hadžihasanović, a za bubnjeve dolazi Đorđe Kisić.

Na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1964. Indeksi su osvojili drugo mesto te kao nagradu dobili mogućnost da snime prvi singl. Snimili su četiri pesme, tri su bile obrade tadašnjih velikih hitova, a četvrta „Nikada“ koju je komponovao Ismet Arnautalić je bila prva autentična rok kompozicija u Bosni i Hercegovini.

Davorin Popović je u to vreme nastupao s bendom Pauci, a krajem 1964. godine pridružuje se Indeksima. Par meseci nakon toga osipa se prva postava Indeksa. Iz benda odlaze Misaljević, Akšamija i Uzelac, a dolazi gitaristi Slobodan Kovačević i basist Fadil Redžić.

Prvi veći uspeh benda u novom sastavu desio se 1967. godine na prvom sarajevskom festivalu Vaš šlager sezone. Indexi su izveli Kovačičevu pesmu „Oko malih stvari svađamo se mi“, koju je PGP RTB objavio na festivalskoj ploči. Na takmičenju za Pesmu Evrovizije nastupali su s pesmom „Pružam ruke“. Pesma se našla na drugom singlu benda, uz pesme „Zašto je prazan čitav svijet“, „Naše doba“ i obradu pesme Bitlsa „Nowhere Man“ , u njihovoj verziji. „Jednom smo se svađali“.

Kada se bendu 1967. godine pridružio kompozitor Kornelije Kovač Indelksi su se okrenuli stvaranju svojih pesama. Na festivalu u Opatiji nastupili su s pesmama „Nedjeljom ujutro“ i „Neću biti sam“ koje je napisao Đorđe Novković. Tada su postali prvi Vokalno-instrumentalni sastav koji je nastupio na ovom festivalu. Krajem 1967. godine krenuli su na dvomesečnu turneju po Sovjetskom savezu, a 1968. godine su nastupili na festivalu „Vaš šlager sezone“ s pesmom „Pustinjak“. Bubnjar Đorđe Kisić sledeće godine napušta bend, a njegovo mesto zauzima Miroslav Šaranović. Iste godine su ponovo nastupili u Opatiji s pesmom „Jutro će promeniti sve“. Osvojili su treće mesto. Na istom festivalu odsvirali su pesmu „Ako jednom budeš sama“ koju je napisao Kornelije Kovač.

1968. godine Kovač napušta bend, te osniva Korni grupu. Na njegovo mesto dolazi klavijaturista Đorđe Novković. 1969. godina za Indekse je bila prelomna. Snimljena je pesma „Plima“ koju je komponovao Slobodan Bodo Kovačević po tekstu Kornelija Kovača i pesma „Negdje na kraju u zatišju“ koju je takođe napisao Bodo Kovačević uz stihove Želimira Altarca Čička. Iste godine bend napušta Ismet Arnautalić, a 1970. Đorđe Novković prelazi u bend Pro Arte, na poziciji klavijaturiste zamenio ga je Ranko Rihtman. Indeksi su od momenta osnivanja do 1973. godine imali doživeli brojne personalne promene, ali stvorili neke od najvećih hitova poput „Da sam ja netko“, „Izvor“,Da li postoji ljubav“, „Sanjam“, „Balada“.

Desetu godišnjicu postojanja obeležili su velikim koncertom u sarajevskoj „Skenderiji“. Iste, 1972. godine objavljen je singl s „Plimom“ . Ploča je dostigla veoma visok tiraž i postala evergrin. Grupu su od osnivanja pratile personalne promene, a jedna od tih dovela da je toga da početkom 1973. godine Indeksi i bend Pro Arte stvorili neobičnu muzičku fuziju. Naime, grupe su se spojile u jednu, pa je osim Davorina Popovića, pevač bio i Vladimir Savčić Čobi. Delovali su pod imenom Pro Arte – Indeks. U zavisnosti ko od pevača peva pesmu na nastupima, birano je i ime benda.

Turneja po Bugarskoj bila je pun pogodak, pa je Balkaton objavio snimak njihovih nastupa pod imenom „Indeksi + Pro Arte). Na festivalu „Vaš šlager sezone“ 1973. godine osvoji su prvo mesto sa pesmom Aleksandra Koraća „Predaj se srce“. Sa klasičnog roka, prešli su na laganije note. Krajem iste godine Boda Kovačević i Davorin Popović odlaze u vojsku, pa bend nakratko prestaje s radom. 1974. godine bend je napustio bubnjar Miroslav Šaranović, a zamenio ga je Milić Vukašinović. Umesto Novkovića, klavijature je svirao Miroslav Maraus.

Pred sam kraj godine objavili su singl s pesmama „Bacila je sve niz rijeku“ i „Pogrešan broj“, koje su i danas izuzetno slušane.

22. februara 1975. su održali veliki koncert pod nazivom „Povratak Indeksa“ u sarajevskoj Skenderiji. Usledila je velika truneja po Jugoslaviji, a potom i nastup na festivalu u Opatiji, koji je pesmu „Ti si mi bila naj naj“ vinuo u nebesa. Nakon toga došli su hitovi „Volim te“ i „Obala pusta, obala vrela“. Solo karijera

Muzička karijera Davorina Popovića teško se može posmatrati bez Indeksa, jer sve što je radio, radio je s njima. Prvi solo album „Svaka je ljubav ista (osim one prave)“ objavljen je u drugoj polovini 1975. godine. Snimljena je s Indeksima, a promovisana velikim koncertom 21. februara 1976. godine u Skenderiji. Popovića su na koncertu pratili Indeksi i klavijaturista Nenad Jurin. Na festivalu „Vaš šlager sezone“ 1976. Davorin Popović je osvojio nagradu za najbolju interpretaciju za pesmu „Moja Hana“. I na tom festivalu nastupio je s Indeksima.

Usledili su brojni drugi festivali i nagrade publike i kritike, te turneja po Sovjetskom Savezu i letnja turneja sa Zdravkom Čolićem. U međuvremenu je Davorin s Indeksima snimio album „Modra rijeka“ na stihovima pesnika Maka Dizdara. Nizale su se pesme poput „Ispili smo zlatni pehar“, „Pozovi me na kafu“, „Pozdravi Sonju“ i mnogi drugi. Popović je 1984. godine objavio svoj drugi solo album „S tobom dijelim sve“. Na albumu su se našle pesme Kemala Montena, Kornelija Kovača i Fadila Redžića. U studiju su ga ponovo pratili Indeksi. Dve godine kasnije, ponovo se posvećuje bendu, pa Indeksi snimaju četvorostruku LP kompilaciju s najuspešnijim pesmama u karijeri. Pesme „Sve ove godine“, „Balada“, „Plima“ i „Bacila je sve niz rijeku“ našle su se na duplom živom albumu „Ju rok legende“ koji je 1987. objavila izdavačka kuća „Jugoton“. Osim njihovih pesama na tom albumu našle su se pesme Korni grupe, grupe Tajm, Ju grupe i drugih.

Davorin Popović je otpevao obradu sevdalinke „Voljelo se dvoje mladih“ kao sountrack za film „Kuduz“. Pesma je pod imenom „Žute dunje“ objavljena na ploči „Kuduz“ iz 1989. godine.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini Indeksi su snimili pesmu „Ulica prkosa“. Bend je prestao sa radom, a 1995. godine u izmenjenom sastavu su ponovo počeli da sviraju. Bubnjar Peco Petej, basista Davor Črnigoj i klavijaturista Sinan Alimanovič, pridružili su se Popoviću i Kovačeviću u posleratnim Indeksima.

Usledili su koncerti u Londonu, Zagrebu, Beogradu i Novom Sadu, a 1999. godine snimili su drugi studijski album „Kameni cvjetovi“. Na albumu su gostovali Ekatarina Averianova, Željka Katavić, Alen Mustafić i Dragoljub Savić. Osim pesama koje su pisali Maja Perfiljeva i Abdulah Sidran, na albumu se našla i obrada sevdalinke „Snijeg pade na bahar na voće“.

U sarajevskoj dvorani „Zetra“ 1. oktobra 1999. godine održali su veliki koncert na kome su gostovali Kornelije Kovač, Milić Vukašinović, Goran Bregović, Hari Varešanović, Mladen Vojičić Tifa i drugi. Snimak koncerta je objavljen na duplom disku „01.10.1999. Zetra“. Poslednji koncert održali su u banjalučkoj dvorani „Borik“ 5. maja 2001. godine. Mesec i po dana kasnije Davorin je umro, a članovi grupe odlučili su da prestanu s radom. Nastup na Evroviziji

Davorin Popović je 1995. godine predstavljao Bosnu i Hercegovinu na izboru za Pesmu Evrovizije. Pesma „21. vijek“ osvojila je 19. mesto, a objavljena je na njegovom trećem solo albumu „S tobom dijelim sve“. Pre toga je za Evroviziju konkurisao 1967. godine s Indeksima, a 1993. godine je na prvom samostalnom bh izboru za Pesmu Evrope pevao tri pesme. Nagrade

Sa grupom Indeksi na brojnim festivalima širom Jugoslavije, Davorin je osvoji mnogo nagrada. Između ostalih, dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, koja se dodeljuje najistaknutijim stvaraocima u svim područjima. Od 2002. do 2008. godine u Bosni i Hercegovini dodeljivale su se muzičke nagrade koje su nosile ime „Davorin“, u čast pevača Indeksa. Kasnije je naziv promenjen u „Indeksi“.

Privatni život

Davorin Popović rođen je u Sarajevu 23. septembra 1946. godine. Roditelji su mu se zvali Stjepan i Tereza Popović. U detinjstvu je dobio nadimak „Pimpek“ zbog jedne male izrasline pored levog uha. Zvali su ga Davor i Dačo, a sa sebe je nazivao „Pjevač“.

Bliski prijatelji ga pamte po tome što je svoje priče počinjao rečenicom „Slušaj, da ti pjevač nešto kaže…“.

Osnovnu i srednju školu završio je u Sarajevu gdje je i studirao na Fakultetu političkih nauka. Od rane mladosti bavio se rukometom i košarkom. Košarkaški treneri su govorili da je jedan od najtalentovanijih bekova u Sarajevu. Bio je kapiten Mlade Bosne (kasnije Željezničar). Odigrao je više od 500 utakmica, a sportom se aktivno prestao baviti 1968. godine. Ljubav prema muzici je prevladala.

Prva grupa u kojoj je svirao zvala se Pauci.

Od 11. januara 1991. godine bio je oženjen pravnicom Sanjom Popović, sa kojom ima sina Daria. Za vreme rata u Bosni i Hercegovini ostao je u Sarajevu, dok je supruga sa sinom živela u Belgiji. Zbog specifičnog glasa i neverovatne harizme volele su ga mnoge generacije sa prostora bivše Jugoslavije.

Preminuo je 18. juna 2001. godine u Sarajevu od raka pankreasa. Sahranjen je 20. juna 2001. godine na sarajevskom groblju Bare u Aleji velikana. Popović je bio jedna od najcenjenijih i najomiljenijih ličnosti u Sarajevu. Mnogi su ga zvali „Pjevač“, a kada su novinari Pecu Popovića pitali zašto Davorina oslovljava sa „Predsjedniče, odgovorio je: „Zato što je Davorin Popović umeo da sa mangupima bude mangup, sa gospodom gospodin, sa svima je imao meru. I bio, iznad svega. Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome kaka život ćemo imati ne odlučuje novac, odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost… Davorin je to znao. Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik. Sve najbolje što sam podrazumevao da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović.