AKO RODITELJ OVO DOZVOLI, PORODICA NESTAJE: Da li znate ko je glavni u vašoj kući?

Jedna od odredbi hijerarhije je da su u porodici roditelji odgovorni za decu i imaju svu moć u porodici.

Triangulacija

Triangulacija je emocionalni proces između dvoje ljudi koji teži da uključi treću osobu u vezu. U poremećenoj porodici, gde su unutrašnje granice zamagljene, roditelji ponekad decu mogu učiniti svojim emocionalnim partnerima. Ovo je obrnuta hijerarhija, u kojoj je status deteta u porodici jednak statusu roditelja, piše Stil.kurir.rs

Primer: "Kćerka - prijateljica". Mama ravnopravno komunicira sa kćerkom kao partneri, kao prijatelji, što dovodi do psihološke nelagode kod deteta, do mešanja uloga, do slabljenja detetovih snaga. Normalno, snagu deteta treba usmeriti u društvo, koristiti za komunikaciju sa vršnjacima, prijateljima i braćom i sestrama. U slučaju kada majka počne da priča sa kćerkom u kakvim je lošim odnosima sa ocem, kako se sukobljavaju, deli svoje sumnje u očevu izdaju, počinje zbunjenost u dečijoj duši. Kada majka postane kćerkina prijateljica, u očima njene kćerke, to umanjuje njen autoritet i, kao rezultat toga, kćerka se emotivno pridružuje ocu. Dete ne želi da čuje takve stvari, teško mu je da sluša negativne stvari o jednom od roditelja. Kao rezultat toga, kćerka pokušava da se distancira od majke. Isto se dešava u slučaju previše poverenja, prijateljskog odnosa jednog od roditelja sa sinom.

Šta deca ne bi trebalo da znaju o vama

Dotičući se teme preterane iskrenosti u komunikaciji sa decom, treba odmah jasno označiti ono što deca obično ne bi trebala znati. Deca ne bi trebalo da znaju za lične intimne detalje i tajne svojih roditelja. To se prvenstveno odnosi na seksualne odnose. Metaforički zvuči ovako: "Vrata bračne spavaće sobe za decu treba da budu čvrsto zaključana." Da, deca znaju da postoje ova vrata, i to je to. Takođe, deca ne bi trebalo da znaju za predbračne odnose i roditeljsku ljubav. Prićajući deci o svojoj predbračnoj vezi, majka oduzima snagu ocu i okreće decu protiv sebe. Isto važi i za oca, deca ne bi trebalo da budu svesna njegove predbračne veze. Ako je došlo do braka i deca su to pitala, ima smisla prijaviti samo činjenicu braka i to ne treba duboko beležiti, kako se ne bi izazvala teskoba kod dece i njihove sumnje u stabilnost roditeljske zajednice.

Vratimo se sada kršenjima hijerarhije u porodičnom sistemu.

Parentifikacija

Izraz parentifikacija potiče od engleske reči "roditelji". To bukvalno znači da deca funkcionalno postaju roditelji svojim roditeljima. Ova verzija obrnute hijerarhije često se javlja u slučaju alkoholizma ili zavisnosti od droga jednog ili oba roditelja.

Primer: Ako je otac zavisan od narkotika i ima sina u porodici, tada često zamenjuje očevu ulogu u porodici. Otac i majka u takvoj porodici često su infantilni, pa je dete primorano da postane jedina odrasla osoba i snosi odgovornost za porodicu, njeno postojanje i homeostazu. On donosi odluke, odgovoran je za granice porodice, čineći ih čvrstim. Čvrste granice u ovom slučaju izgledaju otprilike ovako: niko ne bi trebao saznati da je otac zavisnik, pa nikoga ne treba pozivati u kuću, niko ne sme ni sa kim podeliti šta se dešava u porodici. Po pravilu, takvo dete nema prijatelja, vodi zatvoreni "odrasli" život. Ovo je obrnuta hijerarhija, u kojoj je status deteta u porodici veći od roditeljskog.

Još jedan primer parentifikacije: u slučaju prerane smrti majke, ćerka je funkcionalno zamenjuje i, kao rezultat toga, prestaje da bude kćerka. Od malih nogu obavlja mnoge kućne poslove, brinući se o svom ocu. Pošto se nikada u potpunosti nije upoznala sa ulogom ćerke, odrastajući, najčešće postaje funkcionalna majka svom mužu.

Prekidanje hijerarhije u podsistemu braće i sestara

Javlja se kao posledica parentifikacije, kada starije dete preuzima odgovornost za roditeljski podsistem, ono preuzima i odgovornost za podsistem deteta (mlađa deca). Ili druga opcija: kada samo u dečijem podsistemu nema hijerarhije, nema vođe i sledbenika, starija i mlađa deca su ravnopravni. To se dešava kada jedan roditelj grubo, autoritarno utiče na decu, pridružuje se koaliciji sa detetovim podsistemom i na taj način slabi drugog roditelja.

Primer: Tata koji mnogo vremena provodi sa svojim sinovima različitog uzrasta (sport, šah, ribolov), a mama je van njihovog kruga. U ovom slučaju, majka, osećajući se oslabljenom, oseća se iritirano zbog koalicije otac-sinovi i traži s kim će stvoriti svoju koaliciju, na primer, sa roditeljima ili psihoterapeutom.

Treba napomenuti da pored disfunkcionalnih koalicija koje spajaju roditelje i dete, postoje i zdrave opcije - to su horizontalne koalicije, koje uključuju koalicije unutar porodice između supružnika i između braće i sestara.

Dragi roditelji! Kada ste „prijatelji“ sa svojom decom, kada im se žalite na svoj odrasli život, kada demonstrirate svoju nesposobnost da se nosite sa svojim gubicima i porazima; Kada dečijom dušom popravljate rupe svoje usamljenosti, kada primoravate dete da pokrije vaše bolne zavisnosti; Kada, vođeni svojim egoizmom, krivite nezahvalnost svog deteta i tražite mito za „neprospavane noći“ u obliku pažnje ili saosećanja, - Znajte da time lišavate svoje dete ne samo roditelja, što vi, kršeći hijerarhiju, niste u stanju da budete. Oduzimate detetu njegov život, jer dok dete služi vašim potrebama i potrebama odraslih, ne živi svoje detinjstvo.

(Autor: Marija Muhina, profesor i predavač na Katedri za društveno-ekonomske i humanitarne discipline, u Rusiji)