DA LI JE TO PREVELIKA ODGOVORNOST ZA NJIH I DA LI JE UOPŠTE TO NJIHOV "POSAO": Da li starija deca treba da čuvaju mlađu?

Često kada roditelji nemaju dovoljno vremena, nameću starijem detetu obavezu da pričuva mlađeg brata ili sestru. Međutim, roditelji uglavnom nisu svesni količine odgovornosti koju tim postupkom prebacuju na svoje dete.

Činjenica je da starije dete ne može biti adekvatna zamena za roditelje, ali da li je dobro da ono čuva mlađe dete?

Bezbrižno detinjstvo je važan preduslov mentalnog zdravlja deteta

Opis koji najčešće ide uz reč detinjstvo jeste bezbrižno. To svakako ne znači da dete ne treba da ima svoje brige, zadatke, izazove ili frustracije, ali znači da ukoliko ne mora, ne treba da ima brige kojima nije dorastao.

Kada primetite da sve češće tražite pomoć od starijeg deteta pri čuvanju mlađeg, prvo što treba da imate u vidu jeste da starije dete ne treba da snosi posledice zbog toga što porodica ima više članove i što je roditeljima zahtevnije nego sa jednim detetom.

To svakako ne znači da ne treba starije dete da uključujete u brigu o mlađem, ali je veoma važno da procenite šta je ono što starije dete ne oppterećije, a gde možda preterujete i tražite od njega više nego što bi trebalo.

Starije dete ne bi trebalo da čuva mlađe. Dajemo mu odgovornosti za koje uzrasno i mentalno još uvek nije sazrelo. Njegova uloga je da se igra i da zajedno odrasta sa svojim bratom ili sestrom. Kada starijem detetu date zadatak da brine o mlađem, bez obzira da li bili postpuno sami ili u vašoj neposrednoj blizini, ono će umesto da se bezbrižno igra, “motriti” na mlađe da mu se nešto ne desi, sa ciljem da ne bi bilo grđeno ili kažnjeno ukoliko se mlađem dogodi neka neprijatnost.

Osim toga, može se truditi da ugađa mlađem dok ga čuva – da se mlađe dete ne bi plakalo ili tužakalo ga roditeljima. Takav odnos koji se stvara među njima nije ravnopravan i svakako ide na štetu i jednom i drugom kao i njihovom odnosu sada i u budućnosti.

Kada je vreme da deca ostanu kod kuće bez nadzora?

Trenutak kada deca mogu da ostanu sama bez roditeljskog nadzora jeste kada je svako dete pojedinačno spremno za takvu vrstu odgovornosti. Ako mađe dete treba da ostane samo bez vas prvi put, ponašajte se na sličan način kao kada je prvo dete prvi put ostajalo samo. Promenu uvodite postepeno. Iako je tu stariji brat ili sestra, trebalo bi da prvo ostane zajedno sa njim ili njom kratko, pa zatim duže, ako vidite da se dobro snalazi i da se ne žali što je bez vas.

Situacije u kojia mlađe dete ostaje samo sa starijim, a da je primom mlađe dete nesamostalno u oblačenju ili serviranju obroka, treba izbegavati, jer u velikoj meri može opterećivati starije dete koje je bez obzira što je starije, i dalje dete.

Starije dete nije adekvatna zamena za roditelja

Deca funkcionišu slično kao odrasli. Kada odrasli dobiju zadatak u kome nisu dobri, osećaju se loše i smanjuje im se samopouzdanje. To se upravo dešava sa starijom decom kada dobiju zadatak da čuvanju mlađe veoma često i po više sati dnevno. Budu iscrpljeni, fizički i emotivno ne mogu da doskoče izazovima koje pred njih postavlja čuvanje brata ili sestre. A ako se desi neka nezgoda, i u slučaju da ih roditelji ne optužuju, oni ne mogu da se ne osećaju krivima i odgovornima, što je opet veliki teren za njihovu zrelost i godine.

Sa druge strane, svakom detetu je potrebno da oseća sigurno i bezbedno. Upitno je da li se mlađa deca tako osećaju ako puno vremena provode samo sa starijim bratom ili sestrama.Često im je potrebna uteha, podrška, pomoć i sasvim je očekivano da starije dete ne može i ne treba da obavlja sve te funkcije umesto roditelja.

Povremena pomoć i stalna obaveza nisu isto

Pogrešno je reći da dete apsolutno nikada i ni pod kojim okolnostima ne može da se stara o mlađem. Može da obrati više pažnje na batu ili seku dok mama sprema večeru ili dok ode u nabavku, na primer.

To su kratki vremenski intervali nakon kojih će se oboje dece dobro osećati. Pozitivnu poruku šaljemo detetu ukoliko mu skrenemo pažnju da je važno i lepo brinuti o drugoj osobi. Međutim, roditeljska uloga je da deci zadaju male zadatke povremeno, nasuprot stvaranja stalnih i redovnih zaduženja koja deci ne priliče.

Da li je čuvanje mlađeg brata ili sestre pravi način da dete vežba odgovornost?

Pojedini roditelji smatraju da je čuvanje mlađih bata i seka šansa da njihova starija deca nauče šta je odgovornost. Istina je da ta vežba odgovornosti u ovom uzrastu nije najbolja ideja. Učenje odgovornosti preko čuvanja drugog ljudskog biće će biti njihov zadatak kada oni postanu roditelji, a pre toga mogu da vežbaju da budu odgovorni za svoje ponašanje u školi, prema drugarima i članovima svoje porodice.

Mogu da odgovorno odrađuju obaveze oko kojih su se unapred dogovorili sa roditeljima, da rade domaće zadatke, idu na treninge ili raspremaju svoju sobu. Bitno je da odgovornosti dolaze spram uzrasta u kojem se nalazi dete i da ih ne bude previše u detinjstvu.

(Stil.kurir.rs)