POSLEDNJI DANI DRAŽE MIHAILOVIĆA: Do smrti streljanjem, nije se odvajao od ovoga!

Priča o poslednjim danima generala Dragoljuba Draže Mihailovića postala je poznata decenijama kasnije nakon što je Josif Malović, partizanski prvoborac i glavni islednik u slučaju “Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)“, objavio svoja sećanja.

Između ostalog, Malović je i opisao kako je Dragoljub Mihailović provodio vreme čekajući suđenje i presudu.

Sve do početka suđenja, Draža se nalazio u posebno pripremljenoj sobi u sedištu OZNE. U ćeliji nije bilo ničega osim gvozdenog kreveta prekrivenog vojničkim ćebetom. Na njemu je sedeo general Mihailović u pro­stoj voj­nič­koj blu­zi i co­ku­la­ma bez per­tli, sa po­li­cij­skim li­si­ca­ma na ru­ka­ma.

Malović je zapisao i to da je Mihailoviću bilo dozvoljeno da čita.

– Naj­vi­še vre­me­na je pro­vo­dio uz knji­gu. Ni­je se odva­jao od Sten­da­lo­ve knjige “Parm­ski kar­tu­zi­jan­ski ma­na­sti­r”. Do­či­ta­vao ju je ko zna ko­li­ko pu­ta – i to na fran­cu­skom – svedočio je kasnije islednik.

Upravo ovo Stendalovo remek-delo poslednje je što je general Mihailović pročitao pre nego što je streljan.

Ironično, to je jedan od naj­ču­ve­ni­jih ro­mana o iz­gu­blje­nim ilu­zi­ja­ma. Smatra se Stendalovim najlepšim delom. Radnja se dešava u Italiji početkom 19. veka i govori o čoveku koji sanja o slavi i ljubavi. San o uspehu na bojnom polju u Napoleonovoj vojsci neće se ostvariti, ali će prepoznati ljubav svog života u devojci, ćerki svoga tamničara.