KAKO PREŽIVETI TROPSKE DANE: Saveti koji spasavaju od nesnosnih vrućina!

Izbegavajte izlazak napolje između 10 i 17 sati, a kada izlazite uvek nosite flašicu vode sa sobom i obucite laganiju pamučnu odeću. Stavite i šešir na glavu.

Kremu za sunčanje stavite čak i kada niste na plaži - zrela koža je dodatno osetljiva na UVA i UVB zrake.

Ukoliko imate aktivnosti na otvorenom tokom vrućine pomerite ih za rano jutro ili kasno popodne, kada sunce zađe.

Ako morate da se bavite sportom ili teškim fizičkim poslovima tokom vrelih dana, češće pravite pauze i tada se umivajte i popijte bar malo tečnosti, pa čak iako ne osećate žeđ.

Najbolje je veći deo dana provesti u hladovini ili klimatizovanom prostoru.

U prirodi je vrućina manja, a hladovina ispod drveta ili suncobrana, pored reke, jezera, bazena ili mora – prijatnija je nego vreo asfalt.

• Nosite laganu i široku odeću svetle boje i tamne naočare za sunce, kao i šešire sa širokim obodom.

• Stavljajte kremu za sunčanje sa visokim faktorom i na telo i na lice.
• Dok ste van prostorija, nosite obavezno flašicu sa vodom.
• Tokom dana pijte dosta tečnosti: vodu, mlake čajeve, sokove sa malo šećera, ili tečnost kako biste nadoknaditi so i minerale koji se gube znojenjem.
• Izbegavajte alkoholna pića, tečnosti sa kofeinom, ledene i gazirane napitke.
• Ne uzimajte tablete soli, osim ako vam lekar to ne savetuje .
• Izbegavajte nagle prelaze iz vrelih prostorija u hladne i obrnuto.
• Izbegavajte zagušljive prostore sa dimom ili sa previše ljudi.
• Bežite od gustog saobraćaja ili mesta gde ima dosta betona i stakla, jer možete i posredno „dobiti toplotni udar“.
• Imajte na umu da nošenjem providne odeće, rizikujete da UV zraci prodru kroz nju.
• Znajte, da i hladovini možete izgoreti, jer voda, pesak, beton i zidovi reflektuju zrake, pa nemojte dugo biti na otvorenom.
• Kada je nekoliko dana velika vrućina, onda u popodnevnim i večernjim satima može biti i veća vrućina nego tokom dana, pošto zidovi, beton i asfalt zrače upijenu toplotu. Zato izbegavajte popodnevne šetnje na tim mestima.
• Vodite računa i obratite pažnju na bebe, decu, starije i hronične bolesnike ukoliko su sa vama u društvu.
• Nikada nikog ne ostavljajte u zaključano parkirano vozilo – to važi i za decu i kućne ljubimce.
• Ukoliko ne znate kvalitet vode sa česme u mestu gde se nalazite, koristite flaširanu vodu.
• Ako boravite u šumi i na livadi, vodite računa o insektima i gmizavcima.
• Tokom vrelih dana ne šetajte sa malom decom pored glavnih saobraćajnica – pored velikih vrućina, ugljen monoksid može dodatno ugroziti zdravlje.

Rashlađivanje doma

Ukoliko nemate klimu u svom domu, rashladite stan otvaranjem prozora tokom noći, a pre podne spustite zavese i roletne i zatvorite prozore do nekih 18 sati, a i kasnije ako su vam prozori na sunačnoj strani.

Hronični bolesnici treba da se posavetuju sa lekarom koliko zdravstvenim uslovima i lekovima koje piju mogu smetati vrućine i velika vlažnost.

Ventilatori su veoma korisni jer isušuju znoj sa kože, zbog čega se ona brže hladi. Efekat će biti potpun ako još ispred ventilatora namestite posudu s hladnom vodom ili kesu sa ledom. Praktični su jer troše manje struje od klime, a mogu se rashlađivati i samo delovi kuće koji se koriste.

Led

• Stavite nekoliko plastičnih flašica od pola litre napunjenih vodom u zamrzivač i obavezno ponesite jednu kad izlazite.
• Napravite i kockice leda u koje možete da ubacite i komadiće voća, što će aromatizovati hladan napitak.
• I paketić zamrznutog povrća može da posluži kao obloga.

Spuštene roletne

• Ako se teže krećete pa ne možete izlaziti napolje ujutro ili kada zađe sunce, svakako u tim periodima dobro provetrite dom da izađe zapara.
• Pre zalaska sunca, spustite sve roletne i navucite zavese.
• Pomaže i češće menjanje posteljine, jer osvežava i sam osećaj kad legnete u čisto.
• Ako imate, koristite pamučnu posteljinu jer bolje upija znoj i duže ostaje sveža. Jastuci punjeni heljdom teže se zagrevaju.

Ishrana

• Jedite laganu hranu, češće male i tečne obroke, dosta povrća i voća. Sa druge strane, izbegavajte velike količine hrane, obilne obroke, masnu hranu, alkoholna pića i jaku hranu.

Ako ste na dijeti, u vreme vrućina vodite računa da ne dehidrirate, jer vam je tečnost neophodna.

Saobraćaj

• Duga noćna vožnja i vožnja po vrućini zamaraju i smanjuju koncentraciju vozača, tako da su potrebne pauze nakon sat-dva vožnje.
• Duža vožnja bez odmora, kada ste na sunčanoj strani vozila, može da dovede i do sunčanice, bez obzira na klimatizaciju. Zato su potrebne zavese, kape ili češće pauze da bi se vozač osvežio.
• Sunčana strana vozila je naročito opasna za malu decu koja ne umeju da kažu na vreme da im je vrućina ili spavaju tokom vožnje.
• Pre puta proverite da li negde ima saobraćajnih zastoja, radova na putu, kao i stanje na granici (carini) jer dugo stajanje vozila po paklenom danu može da škodi zdravlju.

(Stil.Kurir.rs)