gde će im duša?!

PRIČA OD KOJE ĆE VAM STATI KNEDLA U GRLU: U mom kartonu piše - kad su mu videli lice, roditelji su ga dali na usvajanje!

Samo nakon 36 sati života, roditelji su bebu Džonatana napustili zato što im je bio "neprihvatljivo ružan".

Objavljeno: 09.03.2021. 17:25h
Autor:
Foto: Printscreen/Instagram/Jonolanc

Džonatan Lankaster je rođen sa Tričer Kolinsovim sindromom, tačnije – bez nekih kostiju lica, što je prouzrokovalo deformitete i oslabljen sluh. Majka je rekla da ne oseća povezanost sa "takvom bebom" i dala ga je na usvajanje svega 36 sati po rođenju. Međutim, uprkos teškom početku, Džonatan je našao način kako da kroz život ide nošen pozitivnim mislima.

Većini dece koja pate od ovog sindroma potrebno je preko 70 operacija kako bi iole normalno živeli, tako da Džonatan smatra sebe pravim srećnikom. Kako je više puta izjavio za medije, on ne vidi sebe kako ide na operacije samo da bi se prolepšao.

Džonatan je mnogo propatio zbog svoje bolesti kao dečak: vršnjaci su ga maltretirali i tokom odrastanja je često bio depresivan.

“Na kraju sam radio razne gluposti kako bi drugi pričali o meni zbog njih, a ne zbog mog deformiteta. Zapalio sam petarde u učionici, nisam znao zašto sam to radio. Često je bio uključen i alkohol i imao sam lošu reputaciju među roditeljima i profesorima”, rekao je iskreno Džonatan.

Pokušao je da dospe do bioloških roditelja, ali agencija je rekla da ne žele da ga upoznaju i da bi voleli da prestane da ih traži. Naučio je da taj bol preinači u snagu koja ga nosi kroz život.

Kada mu je prijatelj ponudio posao, sve je krenulo nabolje. Stekao je samopouzdanje i počeo da ljude upoznaje sve više sa svojim stanjem.

Lankaster je danas jedan od najpoznatijih motivacionih govornika specijalizovanih za rad sa decom koja su rođena sa istim sindromom. Obilazi svet u nadi da će moći da im pomogne.

“Trebalo mi je 23 godine da prihvatim ko sam, ali se u poslednjih pet godina mnogo toga promenilo. Uz svu medijsku pažnju i putovanja na kojima sam bio, nadam se da sam bar malo pomogao deci kojoj je potrebna pažnja”.

– Moji roditelji i dalje ne žele da me vide. Ali moj stav se menja, i to je ono što je snažno. Ne bih menjao ništa. S pravim stavom, možete da postignete sve što želite – kaže on.

Džonatanu je život sa ovom bolešću realnost, ali se ne oseća usamljeno, jer pola miliona ljudi u Velikoj Britaniji pate od istog sindroma ili neke druge vrste anomalija na licu. On je svoj život posvetio tome da pomogne drugima i da svojim primerom mnoge nauči da vole sebe i da se ne stide ničega na sebi.

(Stil.kurir.rs/Blic.rs)