Pre njega, vrata na kućama nisu se zaključavala, autostoperi su se bez straha puštali u automobile, a svaki stranac je bio samo dobroćudni prolaznik sa kojim je lepo popričati.
Zato i nije bilo neobično što je Nensi Bomon dopustila svojoj deci - Džejn, Arni i Grantu da sami odu na plažu nedaleko od kuće gde su živeli u Adelejdu u Južnoj Australiji u januaru 1966. godine. Najstarija Džejn imala je 9 godina i majka je procenila da je dovoljno stara da brine o Arni koja je imala 7 i Grantu koji je imao 4 godine. Bila je to nimalo neuobičajno za decu tokom 60-ih godina. Šta bi moglo da pođe po zlu?
Bilo je jutro, 25. januar 1966. i bio je državni praznik. Kako je bilo pretoplo da pešače, deca su ušla u autobus koji ih je za oko 5 minuta dovezao do plaže.
Trojka je iskočila iz autobusa i - zauvek nestala bez traga!
Nestala deca
Nensi je očekivala da se deca vrate oko podneva. Kada nisu stigla ni autobusom koji je prošao u 2 sata, zabrinula se i kada je sa posla došao njen muž Džim koji je radio kao taksista, odmah mu je rekla da se odveze do plaže da ih potraži.
Nakon što se Džim vratio bez vesti o deci, on i Nensi su krenuli da obilaze kuće prijatelja i tragaju za mališanima po ulicama na potezu između njihove kuće i plaže, ali ništa nije vredelo. Oko 5.30 popodne obavestili su policiju.
Inspektori su brzo organizovali potragu, ali izgledalo je kao da su Džejn, Arna i Grant nestali sa lica zemlje. Ustanovljeno je da su deca tog dana do plaže ukupno nosila čak 17 predmeta uključujući odeću, peškire, torbe, ali nikada nije pronađen nijedan od njih!
Stranci
Na dan nestanka, nekoliko svedoka na plaži je videlo troje dece sa visokim muškarcem plave kose i ispijenog lica, starog između 30 i 40 godina. Činilo se da deca opušteno pričaju sa čovekom, izgledalo je da uživaju na plaži, pa su svi pretpostavili da se od ranije poznaju. Nije bilo znakova da su tu protiv svoje volje.
Jedna žena je rekla policiji da je, oko podneva, dok je sedela na klupi na plaži videla troje dece kako istrčava iz okeana, tušira se na obližnjim tuševima da spere slanu vodu i onda odlazi po svoje peškire. Odmah pored njih ležao je sredovečni čovek i deca su uskoro počela da se igraju sa njim. Kada je ona ustala i otišla sa klupe, tvrdila je, grupa je i dalje bila na plaži.
Momak i devojka koji su ležali na peškirima nedaleko, potvrdili su priču žene sa klupe, ali su dodali i da su oni videli kada je čovek obukao decu i kada su svo četvoro otišli u pravcu autobusa. Taj detalj su zamaptili jer su pomislili kako najstarija devojčica izgleda dovoljno odraslo da može i sama da se obuče i da je neobično što to čini neko drugi. U svakom slučaju, ništa nije ukazivalo na to da deca ne poznaju čoveka ili da ne odlaze dobrovoljno sa njim.
Problem sa ovim svedočenjima je taj što niko od svedoka nije sa sigurnošću mogao da tvrdi da su deca koju su videli zapravo deca Bomon. Reč je mogla biti o bilo koje dve devojčice i dečaku sličnih godina koji su tog dana bili na plaži.
Nensi i Džim svoju decu su opisali kao stidljivu. Da razgovaraju sa nepoznatom osobom, a kamoli da se igraju, izgledalo im je nezamislivo! Policija je spekulisala da su deca čoveka možda upoznala prilikom prethodnih odlazaka na plažu i da su tako stekla poverenje u njega.
Ovo je počelo da izgleda naročito verovatno nakon što se Nensi setila da joj je, nedugo pre nemilog događaja, Arna u šali rekla kako Džejn “ima dečka na plaži”. U tom trenutku majka je mislila da je reč o drugu sa kojim se igraju i nije obraćala pažnju na to sve do posle nestanka.
Ipak, roditelji su tvrdili da su decu učili da ne razgovaraju sa nepoznatima i da, čak i da to jesu učinila, nema šanse da bi dopustila da ih taj stranac oblači.
(Stil.kurir.rs/Istorijskizabavnik)
Reč je o slučaju posle kog je Australija "zauvek izgubila nevinost".