Monstruozno
POSLEDNJI OSUĐENIK NA SMRT U SRBIJI: Obećao je maloj Ivani (6) čokoladicu, pa počinio STRAVIČAN ZLOČIN!
Zločin je počinio iz osvete ocu devojčice, a streljan je 14. februara 1992. godine
Autor:
Johan Drozdek ubio je i silovao šestogodišnju devojčicu. Osuđen je na smrtnu kaznu i streljan 14. februara 1992. godine u prostorijama Okružnog zatvora u Somboru. Bila je to poslednja smrtna kazna izvršena u Srbiji. Ipak, ova vrsta kažnjavanja ima dugu tradiciju na ovim prostorima.
Smrtna kazna je u Srbiji primenjivana od nastanka moderne države 1804. pa sve do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992. a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine i kasnije zamenjene vremenskim kaznama.
Iako tačnih podataka nema, neke procene govore da je u ovom periodu u Srbiji ubijeno više od 7.000 ljudi koji su proglašeni krivim za razne zločine koji nisu uvek uključivali ubistva.
Oko za oko, zub za zub
U prvim decenijama 19. veku smrtna kazna u Srbiji je primenjivana veoma često, i to za najrazličitija krivična dela – ubistvo, krađu, političke delikte, čedomorstvo, pa čak i za vanbračni polni odnos.
Do 1842, za ubice je bila propisana “ekvivalentna” smrtna kazna, što znači da je ubica bivao ubijen na isti način (pa i istim oružjem”) na koji je bila ubijena žrtva. Pored toga, tela pogubljenih su skoro uvek javno izlagana na točku na određeno vreme ili do potpunog raspadanja.
Zanimljivo je da je smrtna kazna za krađu ukinuta tek 1902. godine. Od 1905. godine smrtne kazne u Beogradu više nisu izvršavane javno, nego na skrovitim mestima bez prisustva publike, ali su u drugim gradovima i selima izvršenja i dalje ostala javna i prisustvovale su im hiljade posmatrača.
Vešanje i streljački vod
Kako bi se ujednačio načine izvršenja smrtne kazne u raznim delovima zemlje, posle stvaranja Jugoslavije 1929. donet je jedinstven Krivični zakonik za celu zemlju. On je kao jedini način pogubljenja propisano vešanje. Izuzetak su bile smrtne presude vojnih sudova, koje su izvršavane streljanjem.
Smrtne kazne su izricane najviše za ubistvo i razbojništvo sa smrtnom posledicom, ali i za terorizam. Kao teroristi su kažnjavani komunisti i hrvatski, makedonski i kosovski separatisti. Prema zvaničnim statistikama, od 1920. do 1940. u Srbiji je izrečeno 459, a izvršene su 232 smrtne presude. Posle Drugog svetskog rata, smrtne kazne su izricivane “izdajnicima”, “kolaboracionistima”, ratnim zločincima, “narodnim neprijateljima”, odnosno protivnicima komunističkog režima.
Posle 1950. godine, broj smrtnih kazni značajno opada. Reforma od 1959. godine bitno je ublažila strogost krivičnog zakonodavstva. Smanjen je broj kapitalnih krivičnih dela i ukinuta je smrtna kazna za imovinski kriminalitet. Ukinuto je izvršenje smrtne kazne vešanjem, pa je jedini zakonski način pogubljenja ostalo streljanje bez prisustva javnosti.
Smrtnu kaznu u Srbiji izvršavao je osmočlani streljački vod, čiji članovi nisu znali ko od njih ispaljuje prave metke, a ko “ćorke”.
Kako je vreme odmicalo, tako su i propisi o smrtnoj kazni ublažavani i bilo je sve manje izrečenih smrtnih kazni. U Srbiji, koja je od 1992. godine bila deo Savezne Republike Jugoslavije, sudovi su od 1991. do 2002. godine izrekli 19 smrtnih kazni, od kojih nijedna nije izvršena.
Poslednja smrtna kazna u Srbiji
Dana 14. februara 1992. u Somboru je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.
O Johanu se pre ovog strašnog zločina znalo samo da je poreklom Poljak, da nema zanimanje i zaposlenje. Devojčicu je ubio kako bi se osvetio njenom ocu koji mu nije dao stari bicikl.
Komšije iz Karavukova kod Sombora su videle Johana kako na biciklu nekuda odvozi malu Ivanu. Obećao joj je čokoladicu, ako se provoza s njim. Na osnovu tragova na cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao.
Osim po svom jezivom zločinu, ovaj monstrum je ušao u istoriju kao poslednji čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna u Srbiji.
Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu. Prema čl. 24 važećeg Ustava iz 2006. godine: “Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne”.