Reći "izvini" za neke ljude teže je od cepajuće migrene: Evo kako da bez greške prepoznate lažno izvinjenje!

Za neke ljude reći "žao mi je" može biti jednako nepodnošljivo kao i glavobolja koja cepa, pa i teže. Ali čak i mi koji uspemo skupiti hrabrost i izvinimo se, možemo to učiniti neiskreno. Ispostavilo se da su lažna izvinjenja toliko česta da imamo puno izraza kako bismo ih nazvali: izvinjenje bez izvinjenja, nepologija, bekhend izvinjenje ili "fejk" izvinjenje, piše BrighSide.

Pokušali smo da za vas otkrijemo koje su to "crvene zastavice" koje otkrivaju lažna izvinjenja i kako možemo znati je li osoba koja nas je povredila iskrena kad kaže "Žao mi je".

Lažno izvinjenje sadrži "ako" ili "ali".

Prema psiholozima, čak i ako izvinjenje ima stvarne reči "Žao mi je", ali se zatim nastavlja sa "ako" ili "ali", to nije nešto što zvuči istinito. "Ali" zapravo poništava izvinjenje, dok "ako" sugeriše da se možda nije dogodilo ono što vas je povredilo. Pravo izvinjenje, naprotiv, snosi svu odgovornost na osobu koja se izvinjava i ne umanjuje osećaje povređene osobe.

Lažna izvinjenja previše su rečita

Izvinjenje koje dolazi iz vašeg srca zapravo ne zahteva puno reči. Lažno izvinjenje, naprotiv, nudi čitavu hrpu nepotrebnih objašnjenja i detalja koji pokušavaju sakriti istinska osećanja osobe prema situaciji.

Neiskreno izvinjenje sadrži pasivan glas

Ova vrsta izvinjenja obično uključuje frazu poput "stvari na koje ste uticali" ili nešto slično. Izraz "pogrešene su" često se koristi u javnom govoru kada govornik prizna da je nešto loše učinjeno, ali zapravo pokušava izbeći direktnu odgovornost odabirom da govori pasivnim glasom.

Pasivne glasovne fraze ne govore ko je zapravo odgovoran za situaciju, dok aktivna glasovna fraza pominje predmet radnje ("Pogrešio/la sam").

Pravo izvinjenje ne može započeti s "Rekli su mi/Savetovali su mi da se izvinim"

Kad se osoba koristi tim rečima, zapravo govori da vam se izvinjenje ne dolazi direktno od nje. Ova vrtsu izvinjenja nudi samo zato što neko drugi misli da je to potrebno, a ta se osoba inače ne bi izvinila.

"Znate da ...", "Već sam ..." i neke druge škakljive reči ljudi govore kad žele da se izvine, a da zapravo to izbegnu

Stručnjak Dan Njuhart govori o brojnim frazama koje se mogu smatrati crvenim zastavicama lažnog izvinjenja, a evo nekih od njih:

• "Znaš da ja ..." Ova formulacija zapravo pokušava da vas uveri da nemate zbog čega da se uzbuđujete. ("Znaš da nisam ozbiljno mislio.")

• "Već sam ..." Ova fraza govori da se više nema šta reći i nema zbog čega izviniti. ("Već sam se puno puta izvinio/la zbog toga.")

• "Žao mi je što ti ..." Čini se da ova fraza prebacuje krivicu na vas i čini vas izvorom problema. ("Žao mi je što se tako osećaš.")

• "Pretpostavljam da ..." To samo nagoveštava potrebu za izvinjenjem, ali zapravo ne nudi isto. ("Pretpostavljam da bih trebao da se izvinim")

• I, naravno, "Žao mi je, u redu!" Stručnjak ovo naziva "izvinjenjem nasilništva" koja zapravo ne zvuči kao izvinjenje ni rečima ni tonom.

Lažno izvinjenje ne prati radnja

Što god osoba rekla kad se pokušava izviniti, glavna stvar u stvarnom izvinjenju je radnja koja stoji iza toga. Ova je akcija usmerena na nadoknađivanje povrede koju ste osećali i podrazumeva pokušaj ispravljanja onoga što je učinjeno prvi put. To znači sprovođenje reči u delo. Još jedna ključna stvar je osigurati da se to više nikada neće ponoviti. To je ono što osobu čini pouzdanim i njenu nameru iskrenom.

Hoćete li se poslužiti ovim savetima sledeći put kad vam se neko izvini? Imate li svoje lične trikove kako prepoznati laže li osoba ili je iskrena? Podelite svoje trikove sa nama u komentarima!

(Stil.kurir.rs)