era makartizma
Priča velikog američkog reditelja 40-ih i 50-ih koji je završio iza rešetaka: Makartijeve čistke i optužbe za komunizam!
Tokom ere makartizma, nakon Drugog svetskog rata, na hiljade Amerikanaca su bili optuženi da su komunisti ili simpatizeri komunista, a "Lov na crvene veštice" američkog senatora Džozefa Makartija zahvatio je i filmsku industriju pa su tako umetnici koji su i bilo kom delu života imali veze sa komunizmom izbačeni iz Holivuda
Autor:
Edvard Dmitrik je bio američki režiser ukrajinsko- kanadskog porekla, najpoznatiji kao autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD 40-ih.
Ali, ostao je upamćen i kao žrtva makartističkih progona zbog kojih je kratko završio i u zatvoru.
On je 1951. godine zatvoren zato što je kao član takozvane " Holivudskih 10" odbio da svedoči pred kongresnim odborom o svojim i tuđim komunističkim uverenjima.
Reč je o jednoj od najmračnijih stranica američke kinematografije, odnosno grupi ljudi koja je 40-ih godina 20. veka izgubila posao, slobodu, zdravlje, neki i život, a sve zbog optužbi za povezanost s komunizmom.
Svi su mogli cinkati istomišljenike, neki su bili čvrste volje, ali neki su propevali. Evdard Dmitrik je bio od onih koji su proveli. Međutim, tek posle četiri i po meseca provedenih u zatvoru. Ali, bio je cinkaroš pa će tako biti i upamćen.
Poljsko-ukrajinsko poreklo nije mu mnogo pomoglo u karijeri, ali se probio, u početku kao montažer, između ostalih u filmovima reditelja Henrija Hatavaja i Lija Makerija, a zatim i kao glavni čovek iza kamere.
Njegov film " Zbogom lepotice" je prva ekranizacija romana Rejmonda Čendlera, prvo stupanje detektiva Filipa Marlova na veliku filmsku scenu i to s likom Dika Pavela, a da nije bilo Havksovog Velikog sna i Bogarta verovatno bi ostalo upamćeno i kao najslavnije, što je zaslužilo.
Zatim je 1947. usledio kriminalistčki film "Unakrsna vatra" za koji je dobio najviše priznanja, čak i nominaciju za Oskara, iako je reč o B filmu. Najveće zasluge je za taj period smele tematike antisemitizma.
"Odrekao se vraga"
Godine 1947. otkriveno je da je kratko bio u Komunističkoj partiji tri godine ranije pa je morao da emigrira u Englesku. Nakon što mu je istekao pasoš vratio se kući, pa je završio u zatvoru, sve dok nije odao saborce i "odrekao se vraga".
Kasnije je predavao o filmu, a preminuo je 1999. godine.