Obratite pažnju

10 rečenica koje ne smete reći svom detetu: Ovo iz vaših usta ne sme da čuje!

Vaše dete upija svaku vašu reč. Stoga pažljivo birajte kojim tonom i kojim tekstom ćete se obratiti svome čedu

Objavljeno: 05.01.2021. 10:08h 10:28h
Autor:
Foto: Shutterstock

Sledećih 10 rečenica NEMOJTE da govorite vašem detetu:

Jesi li lud/a?

Ovo je u redu da kažete ako dete zna da se šalite i ako je atmosfera potpuno opuštena. Ali, ako ste ljuti i derete se na dete postavljajući mu ovo pitanje samo ćete negativno uticati na na njegovo samopouzdanje. Umesto da lakomisleno govorite, potrudite se da date kontruktivnu kritiku jer ćete ovim rečima samo postići da dete misli da ga smatrate ludim, piše sajt najboljamamanasvetu.com.

Bilo šta što sugeriše krivicu za mentalno stanje roditelja

Na primer, nemojte da kažete “Izluđuješ me” ili “Ludim zbog tebe” To može da vam izgleda kao dobar odgovor u trenutku, ali to nije ono što vaše dete treba da čuje. Krivica ima negativan uticaj na to što dete shvata da radi roditelju. Optuživanje deteta da vas čini ludim ima potencijal da detetu smanji samopouzdanje.

Prazne pretnje

Svaki roditelj je ili izgovorio prazne pretnje ili čuo druge kako prete praznim rečima tipa “Bolje da uradiš …. Ili teško tebi.”. I onda ko zna šta ovo “teško tebi” znači. Ovakva rečenica predstavlja praznu pretnju i vaše dete će se ili plašiti vas ili vam neće verovati da ćete da primenite bilo kakvu disciplinsku meru.

Bolja varijanta je da tačno kažete šta može da očekuje, na primer: “Bolje sredi sobu inače ćeš biti kažnjen i nema interneta nedelju dana.” Najvažnija stvar i u ovom slučaju jeste da uradite ono što ste rekli ako je to potrebno.

Prazne rečenice

Puno puta se čini da je detetu dovoljno reći “Bravo!” ali ako tu stanete i ne povežete ovu pohvalu sa nečim što je dete uradilo u stvari samo izgovarate praznu rečenicu koja ne znači ništa. Dajte ovoj reči dublje značenje tako što ćete je povezati u rečenicu: “Bravo što si sredio sobu”, “Bravo za kontrolni, baš si dobro uradila” i sl.

Požuri! Brže!

Ove reči će vašem detetu usaditi osećaj da stalno kasni. Umesto da ga požurujete na ovaj način, ublažite situaciju tako što ćete i sebe ubaciti u rečenicu, na primer: “Hajde da oboje požurimo da stignemo na vreme u školu.”Ako dete uvek pravi baš velike probleme možete da pokušate i sa nagradom: “Ako krenemo na vreme u školu možeš duže da gledaš televiziju/igraš igrice/budeš kod drugara” i sl.

Očekivanje savršenstva

Dovoljno je da detetu kažete “Samo ćeš vežbanjem usavršiti ….” I već mu prenosite poruku da će ako vežba sport/muziku i sl. dostići savršenstvo i da je to ono što vi od njega i očekujete. Međutim, upravo ove reči mogu da ga dovedu do neuspeha i razviju kod njega osećaj krivice ako ne dostigne to savršenstvo. Zapamtite, niko nije savršen i ništa nikada u životu nije savršeno. Umesto da šaljete ovu poruku detetu pokušajte da mu kažete, na primer, da će vežbanjem poboljšati svoje veštine i sl. Naučite dete da posmatra napretke koje postiže, čak i ako su mali oni ipak idu u dobrom pravcu. A kao sa svim stvarima u životu, uvek svuda ima mesta za popravljanje.

Nije to ništa, dobro si (je).

Još jedna lakomislena rečenica koja se često čuje kada dete padne i malo se udari ili ne postigne željeni rezultat. Ono što dete čuje jeste da nije dovoljno dobro ili da ne sme da kaže kako se oseća, da li se povredilo i sl.

Budite konkretni i pitajte dete da li ga boli ruka, noga ili neko drugo mesto na kome se udarilo. Pokažite, na primer, i da ste primetili da se malo iseklo ali da ćete srediti ranicu i sl. Što se tiče uspeha, bolje je da kontrolni prokomentarišete sa “Dobio si trojku na ovom testu? Dobro, to je bolje od dvojke ali sledeći put se potrudi da ta trojka postane četvorka.”

Previše si debeo/la.

Ova rečenica može lako da vam se obije o glavu ako vaše dete odraste sa poremećajima u ishrani jer je slušalo stalno koliko je debelo. Umesto da ističete detetove probleme sa težinom, podstaknite ga da vežba i pobrinite se da se zdravo hrani.

Ne možemo da priuštimo…

Rečenice koje objašnjavaju vaše finansijske nedostatke su višak informacija koji samo opterećuje dete. Naravno da je potrebna transparentnost, ali dete ne treba da brine o porodičnim finansijama. Ovo možete da kažete na drugačiji način koji dete uči da upravlja finansijama kolike god one bile. Na primer: “Moramo da štedimo ako želimo to da kupimo/tamo da idemo”...

Ne možeš da ustaneš od stola dok sve ne pojedeš

Ovaj stav uči dete da nastavi da jede čak i ako više nije gladno. Mnogo je bolje da ga naučite da stane kad oseti da je sito. Naravno, nema deserta ako ne može da završi obrok.