Rak je u Srbiji postao čest kao prehlada: Kako se osećaju osobe kad saznaju da boluju od kancera?

Anksioznost je neugodan osećaj kog prate zabrinutost, nervoza i telesni simptomi kao što su povišen krvni pritisak i puls, bol u grudima, ubrzano disanje, znojenje, napetost mišića. Kancer je bolest koja je uhvatila maha u Srbiji, a najteži trenutak je kada pacijent sazna da boluje i tada kreće mukotrpna borba za život. Svi strahovi koji se tada javljaju su opravdani.

Kada govorimo o anksioznosti vezanoj uz karcinom, teško je primeniti uobičajene kriterijume za određivanje da li je ona preterana. Dijagnoza uz sebe redovno veže stvarnu pretnju za život osobe.

Anksioznost se obično javlja u situacijama koje su neizvesne, nove i koje osoba procenjuje kao opasne. Ipak, ako traje duže ili je jača i ometa svakodnevno funkcioniranje, postaje dodatni problem za pojedinca koji je saznao da boluje od kancera.

Kod osobe se neugodni osećaji mogu javiti tokom prvih pregleda, iščekivanja rezultata testova, dobijanja dijagnoze, prolaženja kroz tretman te nakon izlečenja, kada se osoba boji povratka bolesti. U periodu nakon dijagnoze (posebno u prvih sedam do 10 dana) uobičajena je jača anksioznost, ali njena jačina obično se menja u zavisnosti od toka bolesti. Kod onkoloških bolesnika pojačana anksioznost predstavlja značajan simptom na koji je važno obratiti pažnju, a njena izraženost ponekad se čak i nakon izlečenja ne vraća na uobičajene nivoe.

Kod oknoloških bolesnika usled anksioznosti može doći do izraženijih problema s apetitom, mučnine, nesanice te pojačati osećaj boli, što može nepovoljno uticati na tretman. Osim toga, kod pacijenata preterana anksioznost može dovesti do odlaganja tretmana, odbijanja nekih oblika lečenja i propuštanja pregleda zbog zabrinutosti da će saznati loše vesti.

Stoga je u okviru lečenja karcinoma potrebno provoditi trijažne postupke (kraće procene stanja pacijenta prema kojima se određuje dalji tok lečenja), proveravati nivoe anksioznosti onkoloških bolesnika i njen uticaj na njihovo svakodnevno funkcionisanje i na tretman bolesti. Kada anksioznost postane jako izražena, potrebno je delovati na nju kako bi se smanjila, čime se povećava kvaliteta života onkoloških bolesnika.

33 proizvoda koja izgladnjuju rak: Jelovnik za sprečavanje razvoja kancera!

Način smanjivanja anksioznosti

Jedan od načina smanjivanja anksioznosti je primena tehnika relaksacije (opuštanja), poput abdominalnog (dubokog, disanja iz stomaka) disanja. Disanjem osoba obskrbljuje telo kiseonikom (prilikom udisanja) i uklanja ugljen-dioksid iz tela (prilikom izdisanja).

Razmišljajući o bolesti i tretmanima, osoba može osetiti pojačanu uznemirenost te disati ubrzano i plitko (gornjim delom tela, "disanje iz grudnog koša"). Ubrzano i plitko disanje može dovesti do neravnoteže u nivoima kiseonik i ugljen-dioksida. Tačnije, iz tela se uklanja povećana količina ugljn-dioksida, čime se njegov nivo spušta ispod optimalnog. Zbog ovakvog ubrzanog i plitkog disanja osoba može osećati vrtoglavicu, glavobolju, ošamućenost, a mogu se pojaviti i zamućeni vid, trnci i izostanak osećaja u rukama i/ili nogama.

Navedeni simptomi po pravilu nisu opasni po život, ali su neugodni i pojačavaju zabrinutost za lični život.

Abdominalno disanje se sprovodi na sedeći način: osoba duboko udiše kroz nos četiri sekunde, zatim drži zrak dve sekunde i izdiše šest sekundi. Važno je da osoba opusti vilicu (ne drži zube čvrsto stisnutima), da izdisaji traju duže od udisaja, te, ako je moguće, da osoba sedne i smesti se što udobnije. Kako bi lakše pratila disanje "iz stomaka", osoba može staviti jednu ruku na stomak, a drugu na grudi. Još jedna od tehnika relaksacije koja se može primeniti s ciljem smanjivanja uznemirenosti je vizualizacija (zamišljanje) neke scene u kojoj se osoba oseća mirno, opušteno i ugodno (npr. osoba može zamisliti zalazak sunca na plaži tokom leta, uz zvuk mora i bljesak sunca na laganim talasima).

Osoba treba na zamisli scenu sa što više detalja i da pokuša da se koncentriše na što više različitih delova scene - čuje li neke zvukove, oseti li mirise, po kakvom tlu hoda, da vidi li u daljini neke životinje i sl.

Važno je da onkološki bolesnici i stručno osoblje koje radi s njima ne zanemaruju simptome anksioznosti jer oni u velikoj meri mogu narušiti kvalitet života onkoloških bolesnika i otežati suočavanje s karcinomom. Uz pravovremenu i stručnu pomoć anksioznost nije nerešiv problem, a rad na anksioznosti može dugoročno povećati zadovoljstvo sobom i životom.